Rezolucija EP utvrdila dijagnozu - u Srbiji ne postoje fer i pošteni izbori

Ukoliko srpske vlasti ne primene preporuke OEBS-a i ako se dokaže da su umešane u izborne prevare, Srbiji sledi uslovljavanje napretka ka EU i stopiranje sredstava iz njenih fondova, navodi se u rezoluciji Evropskog parlamenta (EP) o decembarskim izborima. Ovaj dokument, koji je usvojen velikom većinom, sadrži i izveštaje o nepravilnostima i poziv na međunarodnu istragu, i on je potvrda da "izbori u Srbiji nisu pošteni i da u njoj demokratija ne funkcioniše", ocenjuje za NIN Vladimir Međak, stručnjak za evropsko pravo i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji. Međak dodaje da će ostale institucije EU imati ozbiljan problem da izraze drugačiji stav od EP kada su u pitanju izbori u Srbiji.

Međak, koji je bio i pomoćnik direktora Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, objašnjava da su posmatrači EP bili prisutni kao posmatrači izbora u Srbiji, dok su u rezoluciji korišćene i čitave rečenice iz preliminarnog izveštaja ODIHR-a, a konačni izveštaj, koji se očekuje krajem februara, kako kaže, neće se od njega naročito razlikovati. Ovime je, smatra Međak, "utvrđena dijagnoza da u Srbiji ne postoje fer i pošteni izbori", na osnovu kojih vlast i država uživaju legitimitet. 

"Ova država, vlast i institucije, sada nemaju taj legitimitet. Što dovodi u pitanju priču Vladimira Bilčika da institucije treba da reše problem. Kako institucije, koje su deo problema, mogu da ga reše?", kaže naš sagovornik. 

Dodaje da poslednju šansu vidi u Ustavnom sudu, koji predstavlja jedinu instituciju koja još može nešto da promeni i reaguje, jer sudovi, Tužilaštvo, GIK i RIK, tvrde kako je "sve u redu". 

No, čini se da ovakav stav nemaju samo nadležne institucije, već i premijerka Ana Brnabić, koja je povodom usvajanja rezolucije Evropskog parlamenta, izjavila da je "posredi ogroman pritisak na Srbiju" i "pokušaj destabilizacije". Ona je navela i kako "istragu mogu da sprovode samo naše institucije", kao i da nikada, ni sa kim, ne bi razgovorala o tome, te da bi podnela ostavku ako bi joj neko zatražio međunarodnu istragu o izborima. Pridružio joj se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji nije pretio ostavkom, ali je izjavio da "rezolucije Evropskog parlamenta dođu i prođu, ali će sramota opozicije ostati večna", optužujući je da “radi protiv države” i da “kao marionete stranog faktora pokušavaju da dođu na vlast".

Ipak, ocenjuje Međak, vrlo je teško oglušiti se o problem koji je utvrđen ovom rezolucijom, povodom koga će nešto morati da se preduzme.

"Jer, možeš da izbegavaš, da se praviš da ovo ne postoji, da zatvoriš oči i nadaš se da će otići.. Ali neće, nemoguće je da vlast ovo ignoriše", kaže on.

Međak smatra da se stvari neće završiti samo na ovome, jer veruje da će se povodom istog pitanja oglasiti i države članice EU, od kojih dobar deo, kako kaže, čeka finalni ODIHR-ov izveštaj, kako bi zauzeo svoje stavove, "pošto je teško oglušiti se o rezoluciju EP". Ali, hoće li i vlasti u Srbiji slediti njihove korake, ili nastaviti da koračaju onim putem koji će nas sve više udaljavati od evropskog, i koliko će ih to koštati?

Kakve će biti posledice ako se vlast ogluši o rezoluciju EP?

Sagovornik NIN-a ocenjuje da su poruke koje šalje režim "vrlo neodgovorne", premda je sličnih izjava bilo i ranije. No, ono što je sada drugačije, jeste to što sada nemaju nikoga ko bi mogao da ih zaštiti, dodaje on. 

"Nema Angele Merkel, nema više nikoga da ih zaštiti, ove izjave ih sada dovode u vrlo lošu poziciju. Mi smo već imali rezoluciju EP, gde su naši visoki državni funkcioneri pozvani da se ponašaju pristojno. To je velika bruka za jednu zemlju, oni su najviši državni funkcioneri", rekao je Međak. 

Premijerka je, ubrzo nakon usvajanja rezolucije trenutnu situaciju uporedila sa Julskim ultimatumom iz 1914. godine, što Međak odbacuje kao legitimnu izjavu. 

"To nije tačno, iz prostog razloga. Srbija je podnela zahtev za prijem u članstvo EU, Srbija je članica Saveta Evrope, članica OEBS-a, bila je predsedavajuća 2014. Sve te organizacije nas obavezuju da imamo fer i poštene izbore, naša zemlja je pozvala međunarodne posmatrače na izbore, a sada kada ti posmatrači govore da nisu bili fer i pošteni, ista ta vlast koja ih je pozvala se ljuti", kaže on i dodaje: 

"Izbori su delegitimisani, a posledično i institucije, vraćaju nas na nivo na kome smo bili 1996. godine. Da li ćemo da pričamo kako je ovo zavera protiv srpskog naroda, kako je ovo ultimatum Austrougarske 1914. ili ćemo da pokušamo, sa pozicije vlasti, da nešto da ispravimo - sve je u rukama vlasti". 

NIN / Oliver Bunić

Kako kaže naš sagovornik, nije bitan samo poziv na međunarodnu istragu, već i Pribeova komisija, koja treba da proveri čitavo stanje vladavine prava u Srbiji. Pomenuti izveštaj nastao je 2015. kada je penzionisani direktor Evropske komisije, Rajnhard Pribe, predvodio tim stručnjaka koji su posredovali između aktera u Severnoj Makedoniji, na vrhuncu političke krize, i sastavili izveštaj o sistemskim problemima s vladavinom prava u ovoj državi.

"Tada nisu bili proveravani samo papiri, nije isplivalo samo da vlast prisluškuje opoziciju, već i gomila drugih stvari. Taj drugi izveštaj je takođe vrlo bitan za Srbiju", podvlači naš sagovornik. 

Međutim, rezolucija nije obavezujuća, a bez saglasnosti vlasti, međunarodna istraga neće biti moguća. Ovakav potez pak, ne bi prošao bez posledica. 

"Bez saglasnosti vlasti se ne može ništa, države sa time moraju da se usaglase. A, ukoliko to ne urade, onda trpe posledice, u smislu - nema daljeg napretka. Pregovori se moraju zaustaviti u tom slučaju, jer zahtev za prijem u članstvo se bazira na tome da Srbija deli iste vrednosti kao EU, koje podrazumevaju demokratiju i vladavinu prava. U ovoj raspravi učestvovala je i Evropska komisija, u kojoj ima ljudi koji smatraju da ovakve stvari dalje ne mogu da prolaze. Ova stvar kada je u pitanju Srbija, neće otići, ona će ostati", podvlači naš sagovornik. 

"Vlast više nije kredibilan partner EU"

Poslanik Evropskog parlamenta iz grupe Obnovimo Evropu Klemen Grošelj izneo je stav da Srbija, odbijanjem rezolucije, odustaje od evropskog puta, sa čime je Međak u potpunosti saglasan. 

"Isto tvrdim, još odavno. Mi zaključujemo sporazume o slobodnoj trgovini sa Kinom, trenutno pregovaramo o sporazumu o slobodnoj trgovini sa trećim državama, ne uvodimo sankcije Rusiji, najavljujemo da ćemo kupovati novo oružanje od te zemlje. Sve ovo su tačke direktnog otklona i odustupanja od EU", dodaje Međak. 

Smatra da srpskoj vlasti nije u cilju da uđe u EU, jer "onda ne mogu da se nameštaju izbori i tenderi, i sve ono što se danas radi, i to je suština".

"Ovime je sve izašlo na videlo, ne možemo više govoriti o legitimnoj vlasti, niti ono što je godinama bila mantra većini iz EU, kada god kažete da vlast ne valja - oni pitaju, 'pa ko je alternativa', a evo sada je imaju", kaže naš sagovornik.

Međak ocenjuje da vlast više nije kredibilan partner EU, "jer kredibilan partner ovo ne radi".

"Opozicija se sada nametnula, na pokradenim izborima su imali 24 odsto, na legitimnim bi imali još više. Tako da, oni sada jesu kredibilan partner, dokle god SPN ostane jedinstveni akter, tako će i ostati. Imaju i četvrtinu parlamenta", kaže naš sagovornik i za NIN zaključuje: 

"Ne može da bude kredibilan partner neko ko odbija saradnju. Ako su izbori bili najpošteniji i najčistiji, kako je predsednik rekao, onda ne bi trebalo da smeta bilo kakva misija koja bi to utvrdila. Zašto bi, jer kada bi misija došla i utvrdila da je ovde sve u redu, on bi u istom momentu ugasio opoziciju. Pa, zašto onda to izbegava?".

Nekadašnja koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Nataša Dragojlović, je povodom Rezolucije Evropskog parlamenta o decembarskim izborima, ocenila da je kapacitet Srbije kao demokratske zemlje ozbiljno doveden u pitanje "i to će ostaviti posledice".

"Ne samo po evropske fondove koji su pominjani, nego po njen ugled i kredibilitet u zalaganju za neke druge stvari u kojima je pravo na strani Srbije", kazala je ona.

Iako je Rezolucija formalno neobavezujuća, Dragojlović smatra da su izjave predstavnika vlasti u kojima umanjuju njen značaj neodgovorne. Prema njenim rečima, rezolucija iskazuje politički stav zakonodavnog tela EU i predstavničkog tela čitave EU. Kako je dodala, loša poruka o Srbiji stigla je do ušiju građana, ali i šefova država i vlada EU i to vodi ka priznanju da “nešto sa demokratijom u Srbiji nije u redu”. Kada je reč o istrazi izbornih nepravilnosti koja se pominje u Rezoluciji, Dragojlović smatra da nije moguća bez saglasnosti vlasti u Srbiji.