Poklon za uspomenu i dugo vladanje: Kako je SNS uložila zgrade Generalštaba kladeći se na Trampa

Kada ljudi koji svakodnevno posećuju sportske kladionice pokušavaju da opravdaju svoj porok, najčešće posežu za izgovorom da im je zanimljivije da gledaju utakmicu ukoliko su na nju stavili koji dinar. Memorandum o saradnji između Vlade Srbije i američkih građevinskih kompanija povezanih sa zetom Donalda Trampa, a koji je prošle nedelje mimo volje vlasti postao javan, neodoljivo podseća na tu logiku. S tim što su ulozi, ali i rizici, znatno veći. 

Utakmica o kojoj je reč su predsednički izbori u Sjedinjenim Američkim Državama na kojim će, sada već izvesno, učestvovati bivši predsednik Tramp i aktuelni Džozef Bajden. Ulog kojim su srpski vlastodršci odlučili da sebi začine posmatranje novembarskih izbora su dva placa u centru Beograda na kojima se nalazi zgrada Generalštaba Vojske Srbije koja je uništena u NATO bombardovanju 1999. godine. 

Grudvu ove priče zakotrljao je narodni poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta kada je na konferenciji za medije pokazao memorandum po kojem se planira ustupanje lokacije Generalštaba američkim kompanijama „Kušner rijalti LLC“ i „Atlantik inkubejšn partners LLC“. Kako je rekao, plan je da se ovim kompanijama omogući zakup lokacije na 99 godina, s tim što bi nakon isteka tog roka firma mogla i da postane vlasnik ekskluzivnog zemljišta. Kako je rekao Jovanović, memorandum je potpisao ministar građevinarstva u tehničkom mandatu Goran Vesić.

„Radi se o revitalizaciji i, kako ovde stoji, razvoju lokacije Generalštaba, koju Vlada Srbije i njen ovlašćeni predstavnik, ministar građevinarstva u tehničkom mandatu Goran Vesić, imaju nameru da sa firmom ’Kušner’ revitalizuju i oplemene ovaj prostor“, rekao je Jovanović, napominjući da se radi o projektu „Beograd na vodi 2“.

Kako je rečeno na konferenciji, rešenje Vlade Srbije kojim se Vesić ovlašćuje da potpiše memorandum datiran je od 1. decembra 2022. godine i nije dostupan na internet stranici Blade. Vesić je reagovao potvrđujući da je dobio ovlašćenje da potpiše memorandum, ali da isti još nije potpisan. Kada i ako bude potpisan, precizirao je Vesić, javnost će biti obaveštena. 

 „Ovlašćenje Vlade koje sam dobio, koje je Jovanović objavio, nije nikakva tajna već je doneto na javnoj sednici“, naveo je Vesić ističući da nema potrebe od ovoga praviti senzaciju tamo gde je nema. Senzacija je ipak napravljena kada je dva dana kasnije priču o Generalštabu objavio američki „Njujork tajms“. 

Porodični geopolitički biznis

Prema navodima „Tajmsa“, kompanija Džerada Kušnera, Trampovog zeta, planira da na prostoru oštećene zgrade Generalštaba izgradi luksuzan hotel, kao i spomen-obeležje i muzej. Investicija bi bila vredna 500 miliona dolara, a Srbija bi po predlogu ugovora trebalo da dobije 22 odsto profita. Fokus „Tajmsovog“ teksta je na povezanosti Kušnerovih kompanija i Trampa, posebno u svetlu činjenice da se i sam predsednički kandidat republikanaca interesovao za istu lokaciju pre nego što je prvi put ušao u Belu kuću. Kako se podseća, Tramp je još 2013. godine u razgovoru sa jednim srpskim zvaničnikom izrazio želju da izgradi luksuzni hotel na mestu Generalštaba, a nakon toga su predstavnici Trampove kompanije doputovali u Beograd kako bi videli lokaciju. Projekat, međutim, nije realizovan, a tri godine kasnije Tramp je postao predsednik SAD. 

Za vreme njegovog mandata, specijalni izaslanik za Balkan bio je Ričard Grenel, čovek koji je Kušnera, po sopstvenom priznanju, i ubedio da uloži u posao u Beogradu. Pozivajući se na transkripte i snimke konferencija Vlade Srbije, njujorški list je naveo da se Grenel još dok je bio aktivni diplomata Trampove administracije zalagao da se američkim investicijama transformiše lokacija na kojoj se nalazi zgrada Generalštaba. I pored toga, Kušner je za „Tajms“ rekao da o beogradskom projektu nikada nije razgovarao sa Trampom, te da nije bio svestan da je njegov tast bio zainteresovan za tu lokaciju. Trampovi predstavnici nisu odgovarali na zahteve za komentar. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, govoreći pred domaćim medijima, istakao da je sa projektom „delimično upoznat“, ali da ga ideja oduševljava i da će je promovisati s radošću. On je dodao da je „umro od smeha“ zbog komentara da prihvatanjem Kušnerove ideje dobija politički uticaj na Trampa. 

NIN / Oliver Bunić

„Vrlo sam srećan što ćemo rešiti problem u centru grada. Beogradu je potrebno da se razvija i velike investicije o kojima je razgovarao ministar Siniša Mali, koji je ozbiljan i pametan“, kazao je Vučić, najavljujući da će sve biti transparentno.

Profit u senci politike

Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, navodi da je očigledno da ovaj projekat, osim finansijskih, ima i svoju političku dimenziju.

„U ovom trenutku, većina Vučićevih spoljnopolitičkih investicija fokusirana je na pobedu Donalda Trampa u novembru 2024. godine. To je već dosta dugo tako, potencijalno od izbijanja rata u Ukrajini, a svakako od sukoba u Banjskoj. Kada je u pitanju projekat izgradnje hotela na mestu zgrade Generalštaba, on se temelji na Vučićevoj nadi da će se Tramp vratiti u Belu kuću i da će moći s njim da izgradi jače partnerstvo“, kaže Vuksanović.

Uveravanja Kušnera da projekat nema veze sa Trampom, sagovorniku NIN-a ne zvuči uverljivo, ističući da postoji previše detalja koji sugerišu suprotno. 

„Džerad Kušner je bio Trampov poverenik za bliskoistočna pitanja i dobro je poznato da u tom periodu nije bilo govora isključivo o političkim i bezbednosnim pitanjima, već i o poslovnim. Najzad, tu je i Ričard Grenel, čija veza sa pojedincima iz vladajuće koalicije nije tajna, a nedavno se pojavila i informacija da je angažovan kao lobista za račun vlasti u Beogradu, što je on negirao. Sve u svemu, verujem da je u ovom angažmanu oko Generalštaba profit čist bonus, a da je politička komponenta primarna“, ističe Vuksanović.

Pokazivanje preferenci pred američke izbore praktično je postala praksa vlasti u Beogradu prethodnih godina. Tako su predstavnici vlasti pred izbore 2020. godine jedva skrivali nadu da će Tramp osvojiti i drugi mandat, dok su mediji bliski vlastima otvoreno navijali za tada aktuelnog predsednika. S druge strane, pred izbore 2016. godine, Aleksandar Vučić se javno pojavio na događaju koji je organizovala fondacija Bila Klintona, što je nedvosmisleno okarakterisano kao podrška predsedničkoj kandidaturi Hilari Klinton. Oba puta, predstavnici vlasti u Beogradu su pogrešno gađali.

Ipak, rano otkrivanje karata, prema rečima Vuka Vuksanovića, zasad nije previše koštalo aktuelnu vlast u Srbiji.

„Bajdenova administracija nije bila toliko oštra prema Beogradu koliko su mnogi očekivali 2020. godine. Umesto otvorenog animoziteta, SAD se tokom Bajdenovog mandata odlučivala da istovremeno tretira Vučića kao partnera, ali da ga povremeno disciplinuje stavljanjem njegovih saradnika na listu sankcija. Iz perspektive Vašingtona, oni i dalje ne vide drugog partnera do Vučića, a činjenica je i da je on kupovao njihove simpatije raznim potezima – od isporuke municije Ukrajini preko trećih strana do učešća u zajedničkim mirovnim misijama. Vučiću će život svakako biti komplikovaniji ukoliko pobedi Bajden, ali je veliko pitanje da li će se time značajnije promeniti odnos američke administracije prema Beogradu“, naglašava Vuksanović. 

Javni proračuni i tajne računice

Nakon što je „Njujork tajms“ objavio priču, u domaćim medijima se pojavio i Ričard Grenel, predstavljajući izgradnju luksuznog hotela kao omaž Srbiji i njenom nasleđu. 

„Uzbuđen sam zbog iščekivanja da vidim ideje koje će izneti srpski stručnjaci, kako bi na ovoj lokaciji bila odata počast originalnom arhitekti, građevinama, emocijama i patriotizmu. Ideja mosta prijateljstva je emotivni deo dizajna koji ističe originalne zgrade i predstavlja prelep podsetnik na viziju arhitekte Nikole Dobrovića“, kazao je Grenel za „Politiku“ ističući da će projekat predstavljati most preko destruktivnog sukoba iz 1999. godine. 

S druge strane, Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, koristi drugu reč da opiše suštinu ovog projekta.

„To je čista korupcija. Da tim aranžmanom može išta pozitivno da se postigne, oni to ne bi krili, već bi razglasili na sva zvona. Zbog čega se nije išlo na tender, gde uvek postoji mogućnost da neko ponudi i bolje uslove?“, pita se Kovačević. 

Po svim bitnim elementima, dodaje sagovornik NIN-a, način na koji je planirana izgradnja na mestu zgrade Generalštaba podseća na način na koji je izgrađen projekat „Beograd na vodi“. 

„Mi moramo već jednom da prestanemo s tim aranžmanima. Lični afiniteti ne bi smeli da budu kriterijum na osnovu kojeg se biraju poslovni partneri u ovakvim poslovima. Najveći problem je što vlast ulazi u te projekte bez ikakve prethodne računice o troškovima i profitu. To je najbolja moguća lokacija u Beogradu, a sada se praktično poklanja, pre nego što je javnosti predstavljena bilo kakva ozbiljna računica“, ističe Kovačević.

PROFIMEDIA / Julija Petrovskaja / Panthermedia / Profimedia

Međutim, to što računica nije predstavljena javnosti ne znači da ona i ne postoji. Naprotiv, najčešće je najbitnija stavka takvih proračuna da se nikada ne otkrije ko šta dobija, a ko šta gubi. Ključ je u aneksima koji se nikada ne stavljaju na papir. A kuća uvek dobija, čak i kada smo svi ostali na gubitku.

Preko hotela do podele Kosova

Tema izgradnje hotela u Beogradu i njena spoljnopolitička dimenzija zainteresovala je i nemački „Frankfurter algemajne cajtung“, koji upozorava da bi Kušnerove poslovne aktivnosti mogle ponovo da ožive „zapaljivu ideju“ Aleksandra Vučića i Edija Rame oko prekrajanja granica na Kosovu.

List podseća da su u vreme kada je Grenel bio Trampov izaslanik za Balkan, Vučić, Rama i bivši predsednik Kosova Hašim Tači bili nadomak dogovora da zamene teritoriju prema kojom bi sever Kosova pripao Srbiji, a jug se okrenuo Albaniji. Pokušaji da uspostave dobre odnose sa Trampom, prema ocenama FAC-a, mogli bi da otvore put za nekadašnji plan.

Osim plana da izgradi luksuzni hotel u centru Beograda, kompanije Džerada Kušnera planiraju podjednako luksuzni kompleks apartmana upravo na albanskom ostrvu Sazan.