Čestitke Putinu korak dalje od EU: Vučić u društvu Dodika, Lukašenka i lidera Gagauzije

Pobeda Vladimira Putina na predsedničkim izborima različito je dočekana - dok zapadne vlade poručuju da su izbori koji su bili nedemokratski i nepravedni i Putinova pobeda samo naglasili razmere represije u Rusiji, u Kremlj istovremeno stižu čestitke pojedinih lidera koji poručuju da Putinov trijumf, između ostalog, "predstavlja sigurnost za svet u previranju". Među ovim drugim, koji su Putinu uputili čestitku, kao retki u Evropi, bili su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić zajedno sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom. Tako su se Vučić i Dodik, što se Evrope tiče, jedini našli u društvu beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka i liderke autonomne moldavske pokrajine Gagauzije Evgenije Gucul.

Slanjem čestitke Putinu, predsednik Srbije jasno je poručio da je društvo u kome se našao "krug i put kome se teži", kaže za NIN stručnjak za evropsko pravo i potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak. A taj krug i put sasvim izvesno nije Evropska unija.

Izbori u Rusiji, ocenio je AP, skrojeni su po Putinovoj meri kako bi obezbedili njegov "trijumf", u odsustvu opozicije desetkovane represijom, koja nije ni imala svoje kandidate. Komentari lidera širom Evrope i SAD bili su sušta suprotnost u odnosu na poruke čestitki koje su stizale iz zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike. Ali i Srbije. 

Predsednik Srbije, dva dana nakon što su završeni predsednički izbori u Rusiji, razgovarao je sa ruskim ambasadorom  Aleksandrom Bocan-Harčenkom kome je, kako je napisao, uručio pismo za Putina.

"U pismu sam, pored čestitki za izbornu pobedu, objasnio težinu situacije sa kojom se srpski narod na Kosovu i Metohiji suočava, značajnim političkim izazovima koji se pred Srbijom nalaze, uz zahvalnost Ruskoj Federaciji na podršci koju pruža teritorijalnom integritetu Srbije", napisao je Vučić. 

Međak smatra da ovo pokazuje sa kim je naša politička elita kompatibilna i da to sasvim sigurno, nije politička elita EU, što je osnovni gradivni element svake integracije. 

"Jasno je koji je naš krug. Priča o pristupanju EU je sa naše strane samo fasada", ističe Međak.

Krug kome se teži

U zajedničkom saopštenju svih 27 zemalja Evropske unije navodi se da je Rusima uskraćen "pravi izbor", nakon što su isključeni svi kandidati koji su se protivili ratu u Ukrajini. Prema rečima nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok, ovo su bili "izbori bez izbora", a dodala je i da će EU otvoriti put novim sankcijama Rusiji.

I dok iz EU stižu osude i kritike, Vučić šalje otvorenu podršku ruskom predsedniku. Ovo je, kaže Međak, jasan pokazatelj da stav EU za nas uopšte nije ni bitan i da ne predstavlja parametar za donošenje bilo kakvim odluka, pa ni u ovom slučaju. 

"To vam je naša spoljna politika. Pored svih ostalih poruka koje se šalju, ovo je prilično nisko na listi problema koje Srbija ima. I zaista, ovde niko formalno neće da kaže da odustajemo od puta ka EU, jer kad bismo to uradili onda bi svi prijatelji ovog režima u EU izgubili mogućnost da ga brane. Zato vlast to neće da uradi. Ali, suštinski, mi se odavno ne bavimo onime što je bitno za pristupanje EU, ta priča je samo fasada", kaže naš sagovornik. 

Objašnjava da slične stvari vlast radi već godinama, ali da potez poput čestitke Putinu na izbornoj pobedi, sada mnogo više "bode oči".

EPA / EFE / Andrej Cukić

"Ovo se radi već deset godina. Samo sada je zbog rata u Ukrajini i odnosa između EU i Rusije, to vidljivije. I svima bode oči jer je prag tolerancije na nižem nivou, pošto nema (bivše nemačke kancelarke) Angele Merkel koje bi sve to prikrila. Mi smo potpisali i sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji mora da se raskine ulaskom u EU, a ova vlast poručuje da to ne planira da uradi ni u narednih deset godina", ističe Međak. 

Društvo u kome se predsednik Vučić našao kada je izrazio podršku Putinu, dodaje on, pokazuje sa kim je naša politička elita kompatibilna.

"Osnovni gradivni element svake integracije, uključujući i ovu evropsku, jeste kompatibilnost političkih elita. Sve ostalo, dolazi kasnije. A naša nije u skladu sa evropskom. Davno se predsednik Srbije oduševljavao Lukašenkovim govorom u našem parlamentu, kada je, na veliko oduševljenje prisutnih, rekao da u svom parlamentu ima samo dva poslanika. Tako da je to cilj i krug kome se teži, a to defitnitvno nije EU. I to nije od juče", navodi sagovornik NIN-a i dodaje:

"EU je samo fasada, a suštinske razlike u ponašanjima poprilično su male. Samo što svi ovde znaju da je za našu ekonomiju bitna EU, a ne Istok, i zbog toga se održava privid, a ne da bi se ušlo u EU. Sve se radi nasuprot tome", kaže Međak. 

"Pokazatelj da ni izbori u Srbiji nisu bitni"

Inače, zanimljivo je pomenuti da je poslanik SNS Vladimir Đukanović, na društvenim mrežama 13. marta objavio da je "šef delegacije" koju je Skupština Srbije uputila da posmatra predsedničke izbore u Rusiji. U međuvremenu, kako je preneo Rojters, iz OEBS-a, čija je Srbija članica, izražavali su žaljenje zbog toga što su se uslovi u Rusiji "toliko pogoršali da ne mogu da rasporede svoje posmatrače".

"Slanje delegacije da posmatra predsedničke izbore u Rusiji znači da mi podržavamo rusku politiku, a ne evropsku. I Vučićeva čestitka Putinu je pokazatelj da ni izbori u Srbiji nisu bitni i da bi bilo najlakše kada ih uopšte ne bi ni bilo. Rusija, Belorusija, Turska, Kina, Severna Koreja.. To je krug kome se teži. Udaljavamo se od EU i ne idemo u dobrom pravcu", ističe sagovornik NIN-a. 

I ruski posmatrači bili su prisutni na decembarskim izborima u Srbiji. Posmatrači iz EU i OEBS-a tada su ukazali na brojne izborne nepravilnosti, dok je ruska delegacija ocenila da je glasanje bilo "prema najvišim standardima, bez ikakvih uočenih nepravilnosti". Što se tiče preporuka ODIHR-a, koje treba implementirati uoči predstojećih izbora, Međak smatra da će vlast, isto kao što godinama radi kada su EU integracije u pitanju, učiniti sve da održi privid kako će doći do njihovog usvajanja, a da suštinski ne uradi ništa.

"Isto tako su izmenili Ustav da bi dali nezavisnost pravosuđu, pa vidimo na šta pravosuđe sada liči. Sve što se radi, radi se površno, da bi se održala fasada. Oni te preporuke neće ispuniti, jer bi one podrazumevale i slobodu medija, pa tako i slobodne izbore. A slobodni izbori znače pad ove vlasti. I oni to nikada neće uraditi ako ne budu pritisnuti. Njih mogu da smene samo slobodni građani. Zato će sada krenuti dalje represija kako bi se ljudima ubio tračak nade da je ova vlast smenjiva. Tako da očekujem dalju eskalaciju", zaključuje Međak za NIN. 

Ko je još Putinu čestitao izbornu pobedu - i šta to govori o globalnim savezima?

Beloruski lider Aleksandar Lukašenko je telefonom čestitao Putinu na "ubedljivoj pobedi", javlja beloruska agencija BelTA pozivajući se na pres-službu predsednika Belorusije. I lider Severne Koreje, Kim Džong Un, takođe je ruskom predsednik uputio svoju čestitku, objavila je severnokorejska novinska agencija KCNA. 

I predsednik Turske Redžep Taip Erdogan čestitao je Putinu izbornu pobedu. Iz Direkcije za komunikacije Predsedništva Turske saopšteno je da su Erdogan i Putin razgovarali telefonom i da je Erdogan "izrazio uverenje da će tursko-ruski odnosi i u narednom periodu nastaviti da se razvijaju u pozitivnom pravcu".

Dodik je takođe izrazio svoju podršku, rekavši da "Putin ima ogromno poverenje ruskog naroda i da zemlju vodi u pravom smeru". Ruskom predsedniku čestitao je i lider radikala Vojislav Šešelj. 

Kako piše Gardijan, i kineski predsednik Si Đinping čestitao je Putinu na pobedi i rekao da će Peking nastaviti da promoviše partnerstvo "bez granica" koje je sklopio sa Moskvom neposredno pre nego što je Rusija napala Ukrajinu. Pitanja o demokratskom procesu potpuno su odsutna u izveštavanju kineskih državnih medija o izborima, koji Putinovu pobedu opisuju kao "sigurnost za svet u previranju".

Verujući da se era američke hegemonije bliži kraju, Peking je težio da obezbedi sopstvenu sferu uticaja koja stoji u suprotnosti sa Zapadom – a Rusija se, pod Putinom, pokazala kao voljan partner u ovom nastojanju.

EPA / GRIGORY SYSOEV / SPUTNIK / KREMLIN POOL

Nakon što je u ponedeljak proglasio pobedu, Putin je u govoru svojim pristalicama ponovio da je "Tajvan sastavni deo Narodne Republike Kine". Ovi komentari su verovatno bili usmereni na vladu u Pekingu, koja insistira na tome da je Tajvan provincija Kine i koja je "ponovno ujedinjenje" učinila ključnom politikom. Putin je takođe optužio druge zemlje da organizuju "provokacije" oko Tajvana, rekavši da su one "osuđene na propast".

Kina i Rusija su takođe članice BRIKS-a, grupe koja ima za cilj da dovede u pitanje dominaciju SAD u globalnoj ekonomiji, okupljanjem ekonomija u razvoju poput Brazila, Južne Afrike i Indije.

U ponedeljak je indijski premijer Narendra Modi ponovio Sijeve reči i rekao da se raduje jačanju "specijalnog i privilegovanog strateškog partnerstva testiranog kroz vreme" između Nju Delhija i Moskve. Od početka rata Rusije protiv Ukrajine u februaru 2022. Modi je hodao po diplomatskom konopcu, odbijajući da zauzme čvrst stav protiv invazije.

Kako piše Gardijan, poslednjih godina Indija teži da se pozicionira kao globalna moćna sila, кao najmnogoljudnija zemlja na svetu i peta po veličini i najbrže rastuća ekonomija. Zapadni političari su Modiju postavljali crveni tepih, čak i kada je njegova vlada doživela period demokratskog nazadovanja i sve većeg autoritarizma.

Istovremeno, Modi se pozicionirao kao lider globalnog juga – labavog skupa zemalja u razvoju i bivših kolonija, od kojih mnoge nastavljaju da podržavaju Rusiju. Indija je takođe postala najveći pojedinačni kupac ruske nafte. Indijske rafinerije imale su koristi od naglo sniženih cena nakon što je Evropa zabranila uvoz ruske nafte. Popunjavajući prazninu koju su ostavili zapadni kupci, Indija je pomogla u ublažavanju zapadnih sankcija Moskvi.

Maduro slavio pobedu "starijeg brata"

Putinovu pobedu slavili su i lideri Latinske Amerike, koji su oduvek bili neprijateljski raspoloženi prema Sjedinjenim Državama. Eksperti kažu da je izolacija Rusije od Zapada samo približila Rusiju zemljama poput Kube i Venecuele, čiji je ministar spoljnih poslova nedavno opisao Moskvu kao "žrtvu na međunarodnoj sceni".

Predsednik Venecuela Nikolas Maduro reagovao je na rezultat nedeljnog glasanja rekavši: "Naš stariji brat Vladimir Putin je pobedio, što je dobar znak za svet". A kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel, rekao je da je izborni rezultat "verodostojni pokazatelj da rusko stanovništvo podržava (Putinovo) rukovođenje zemljom".

Putinova pobeda je takođe pozdravljena u nekoliko zemalja zapadne i centralne Afrike u kojima vladaju hunte posle niza državnih udara od 2020. godine – uključujući Mali i Niger. Prema pisanju Gardijana, Rusija je nastojala da se dodvori mnogim od ovih zemalja Sahela nakon što su prekinule veze sa svojim tradicionalnim saveznicima Francuskom i Sjedinjenim Državama nakon vojnih udara.

Putin je takođe iskoristio krah sporazuma koji je obezbeđivao nastavak izvoza hrane iz Ukrajine na globalna tržišta - najvećim delom u Afriku - kao sredstvo da pojača svoju podršku u regionu. U julu 2023. obećao je besplatne isporuke žita u Burkinu Faso, Zimbabve, Mali, Somaliju, Centralnoafričku Republiku i Eritreju. Prema ruskoj vladi, prve isporuke su poslate prošlog meseca.

U Burkini Faso, dnevne novine su sumirale promenu globalne dinamike u uvodniku u ponedeljak, uz ocenu da bi u Africi izbori "možda zvučali kao nevažan događaj", ali da dobijaju poseban značaj jer "Putin predstavlja novi geopolitički odnos snaga na kontinentu sa rastućim (ruskim) prisustvom i uticajem".