Iz Teherana, s ljubavlju: Uloga kriptovaluta u finansiranju Hamasa

Kada su Izraelske odbrambene snage (IDF) pre četiri i po godine u vazdušnom napadu ubile jednog od komandanata Hamasa, procenivši ga kao „blagajnika“ islamističke organizacije koja je na vlasti u Pojasu Gaze od 2007. godine, verovatno ni slutile nisu koliko će doprineti modernizaciji njenog funkcionisanja. Zamenik poginulog komandanta, biznismen Zuhair Šamlak, tada je preusmerio glavninu finansiranja Hamasa u digitalnu sivu zonu, poglavito kriptovalute, pokazao je u svom istraživanju Vol Strit Džurnal.

Istini za volju, naznake tog trenda bile su prisutne i ranije. Hamas je BitKoin, Eter i Teter isprva koristio za knjiženje manjih donacija i transakcija, ali su one do 2020. godine postale neizostavna alatka za veće transfere sredstava u okviru „havala“ mreža, neformalnih sistema prenosa novca koji se oslanjao na saradnju pojedinaca širom sveta.

U naredne tri godine, na adresama dve kripto-menjačnice u Pojasu Gaze povezane s Hamasom bilo je raspoređeno skoro 38 miliona evra, dok je 86,5 miliona evra bilo nađeno na „digitalnim novčanicima“ povezanim s Islamskim džihadom u Palestini. Ipak, malo je verovatno da su potonja sredstva u celini pripadala pomenutoj Hamasovoj filijali.

Još je manje verovatno da velika količina prikupljenih sredstava nije došla iz Irana, čije su državne i poslovne vrhuške godinama unazad koristile zakonske transakcije – međunarodne prenose novca, trgovinska plaćanja, slanje doznaka – kako bi finansirale Hamas, ali i druge članice „osovine otpora“.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država Džejk Saliven je sredinom oktobra tekuće godine izjavio da, iako dokazi o upletenosti Irana u napade na Izrael ne postoje, zvanični Teheran jeste odgovoran „u širem smislu, jer je obezbedio ključni deo finansiranja vojnog krila Hamasa“.

Kako se pare slivaju u Pojas Gaze

Stejt department je u izveštaju iz 2021. godine objavio da su palestinske grupe koje zvanični Vašington vidi kao terorističke od Teherana dobijale i do sto miliona evra godišnje, neretko uz posredovanje agenata u Alžiru, Sudanu, Turskoj i Libanu. Američki trezor kasnije je utvrdio da je Iran preko ruskih kompanija prodavao naftu Siriji, a da su sirijske pare na koncu završavale u rukama Hamasa i Hezbolaha.

Drugi izvori finansiranja Hamasa uglavnom su bile individualne donacije koje su prikupljane na očigled svih, preko društvenih mreža Fejsbuk i X, kako se ranije nazivao Tviter. Jedan muškarac iz Nju Džerzija uhapšen je 2019. godine jer se na Instagramu pohvalio da je Hamasu poklonio ukupno 120 dolara. A takvih donatora bilo je mnogo, ne samo na „globalnom Istoku“ ili „globalnom Jugu“.

Američka i izraelska vlada su u međuvremenu pojačale nadzor transakcija koje završavaju u Pojasu Gaze. Od decembra 2021. do aprila 2023. godine, Izraelci su ugasili skoro 190 kriptonaloga za koje su verovali da imaju veze s Hamasom. Palestinska organizacija je zato odlučila da smanji količinu sredstava prikupljenih u kriptovalutama. U međuvremenu je razvila sistem jednokratnih kripto-adresa za uplatu, kao i anonimnih, automatskih zamena kriptovaluta za gotovinu, što je otežalo praćenje i gašenje spornih kanala.

Brojni finansijeri Hamasa vode se kao „firme školjke“, fiktivna preduzeća u kojima je do kraja prošle godine bilo pohranjeno oko 460 miliona evra. Zaseban korpus čine i različite dobrotvorne organizacije, neretko povezane s drugim arapskim zemljama, poput Katara.

Procenjuje se da je zvanična Doha od 2014. godine upumpala na stotine milione evra u Pojas Gaze. Glavnina sredstava odlazila je na podmirivanje tekućih potrepština – održavanje jedine elektrane u Gazi, recimo, ili finansiranje nevelikog aparata Hamasove javne uprave – premda je nemali deo opredeljen za humanitarne svrhe.

Katarska vlada tvrdi da je sredstva prvo uplaćivala u Izrael, a da su potom izraelski i zvaničnici Ujedinjenih nacija gotovinu prenosili u Pojas Gaze, gde su najsiromašnije porodice dobijale po sto dolara mesečno. Zauzvrat bi morale da potpišu tri potvrde da su pomoć primile – jedna bi otišla u Izrael, druga u Katar, a treća u UN.

Zvanična Doha je dopremala energente za elektranu u Gazi, a slala je i egipatsku naftu koju Hamas sme da koristi, ali i da preproda. Malo je verovatno da su vlastodršci u Pojasu Gaze izdavali fiskalni račun i tako stečeni novac uvodili u legalne tokove. Uostalom, siva ekonomija endemska je upravo na mestima gde život liči na crnu tačku.