Teroristički napad u Moskvi šokirao Rusiju: Odgovor Putina mogao bi iznova da potrese svet

Ko stoji iza terorističkog napada u Moskvi, u kom je u dvorani "Krokus siti hol" ubijeno više od 133 ljudi, a preko 100 ranjeno, nije poznato, iako su se u javnosti pojavile različite teorije. Jedna od najzastupljenijih je da je napad izvela teroristička organizacija Islamska država (ISIS), koja je na svom Telegram kanalu preuzela odgovornost, pišući kako su "borci izveli koordinisani napad na veliku grupu hrišćana", te da se radi o "najjačem napadu u poslednjih nekoliko godina, koji je izveden u kontekstu tekućeg rata Islamske države protiv zemalja koje se bore protiv islama".

Prema tim navodima, napad su izvela četiri njihova pripadnika naoružana automatskim oružjem, pištoljima, noževima i Molotovljevim koktelima.

ISIS nije saopštila koji njen ogranak je odgovoran, iako je odgovornost preuzeta preko "medija" Amak, koji obično ne daje informacije o dejstvima lokalnih ogranaka ISIS, navodi BBC, koji dodaje kako se može pretpostaviti da se radi o kavkaskom ogranku, koji važi za najmanje aktivan, ali i o Islamskoj državi Korasan (ISIS-K), koja deluje u Avganistanu, Tadžikistanu, Iranu, Azerbejdžanu, Pakistanu...

Ruski čelnici, uključujući i predsednika Vladimira Putina, u svojim istupima posle napada nisu ukazivali ko bi mogao da stoji iza terorističkog akta, ponavljajući, međutim, da su napadači bežali prema Ukrajini i da su tamo imali vezu koja je trebalo da ih prebaci preko granice.

TANJUG / AP / Russian Emergency Ministry Press Service

Ukrajinska strana demantovala je da je umešana u napad na bilo koji način. Prvi je to učinio Mihail Podoljak, šef kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je neposredno posle napada izjavio da "Ukrajina nema nikakve veze sa događajima u koncertnoj dvorani".

"Prvo, zato što imamo punopravan, sveobuhvatan, ogroman rat sa ruskom regularnom vojskom, sa Rusijom kao državom. I sve će biti odlučeno na bojnom polju“, rekao je Podoljak. Kao drugo, dodao je on, Ukrajina nikada nije koristila terorističke metode

Kasnije, posle tvrdnji ruskih čelnika, oglasio se i Andrij Jusov, portparol ukrajinske vojne obaveštajne agencije, koji je takođe demantovao tvrdnje o ukrajinskoj umešanosti.

"Verzija da su izvršioci terorističkog napada bežali ka Ukrajini ne zaslužuje ni kritiku", rekao je Jusov na ukrajinskoj nacionalnoj televiziji.

Neposredno posle napada, pojavile su se informacije da su napadači iz ruske kavkaske republike Ingušetije, u kojoj veliku većinu čini stanovništvo islamske veroispovesti. Potom i da su iz Tadžikistana, nekadašnje sovjetske republike, a danas nezavisne države u centralnoj Aziji u kojoj je takođe većina stanovništva muslimanska.

Zvanično se jedino zna, da su osobe uhapšene zbog napada strani, a ne ruski državljani, što je saopštilo rusko ministarstvo unutrašnjih poslova.

Upozorenje iz SAD 

Rusija već ima istoriju terorističkih napada izazvanih unutrašnjim odnosima sa muslimanskim manjinama, kakvi su bili tokom i posle čečenskih ratova. Najsmrtonosniji napad, u školi u Beslanu, u kom je poginulo više od 300 osoba, među kojima više od 180 dece, predvodili su čečenski separatisti, ali i islamistički teroristi koji su bili u savezu sa njima u trenutku kada su čečenske vođe sklopile savez sa Moskvom. Prethodno su se slični napadi dogodili u pozorištu na Dubrovki, moskovskom metrou...

TANJUG / AP / Alexander Zemlianichenko

SAD su saopštile da su početkom marta upozorile Moskvu na mogućnost terorističkog napada koji priprema Islamska država, na šta su ruske vlasti odgovorile da je u pitanju bilo opšte upozorenje, bez detalja.

I američki mediji, pozivajući se na izvore iz obaveštajnih službi SAD, objavili su da iza napada stoji ISIS, najverovatnije ogranak poznat kao Islamska država Korasan (ISIS-K).

Direktor ruske Federalne službe bezbednosti Aleksandr Bortnjikov upozorio je prošle jeseni da ovoj grupi "raste potencijal, što će joj vremenom omogućiti da izvodi terorističke napade i van Avganistana", gde joj je glavna baza. Nedavno su američki vojni izvori upozorili da bi ISIS-K mogao da izvede napade na "interese SAD ili Zapada van Avganistana u narednih šest meseci, bez upozorenja", navodi Rojters.

Šta je ISIS-K?

Islamska država Korasan (ISIS-K) je ogranak ISIS nazvan po nekadašnjem nazivu za delove Irana, Turkmenistana i Avganistana, a nastala je u istočnim delovima Avganistana 2014. godine i postala poznata po ekstremnoj brutalnosti. Iako je oslabljena u sukobima sa nekadašnjim državnim snagama Avganistana, SAD i talibanima, smatra se da je ponovo počela da jača, naročito posle povlačenja SAD iz te države 2021..

ISIS-K je tokom svog postojanja stvarao veze na Bliskom Istoku, u Magrebu, zapadnoj Aziji, delovima Afrike... Ta grupa je, međutim, sve donedavno bila predana lokalnom dejstvu. Ali je onda počela da izvodi napade u nekoliko država, kao što su Avganistan, Tadžikistan, Pakistan...

Napad u Moskvi podseća na plan nedavno sprečenog terorističkog udara na koncertnu halu u Briselu, koje su sprečile francuska i belgijska policija, a iza kog se smatra da stoji ISIS ili neka njegova poluatonomna grupa.

"ISIS-K je fiksiran na Rusiju u poslednje dve godine, veoma često kritikujući Vladimira Putina u svojoj propagandi", kaže Kolin Klark, istraživač Sufan centra, za Rojters.

Majkl Kugelman iz vašingtonskog Vilson centra dodaje da "ISIS-K vidi Rusiju kao saučesnika u aktivnostima kojima se tlače muslimani", te da je ta grupa u savezništvu sa brojnim militantnim organizacijama u centralnoj Aziji koje imaju svoje razloge za neprijateljstvo prema Moskvi.

"Lideri ISIS-a, kao i brojni islamski militanti, vide rusku podršku režimu Bašara el Asada u Siriji i Moskvu kao deo šire koalicije hrišćanskih i zapadnih država protiv Islama, što je ključna tačka ISIS-ove propagande od Pakistana do Nigerije", navodi Gardijan.

Rat Rusije i ISIS u Siriji i veze sa talibanima

Rusija protiv ISIS-a već dugo ratuje u Siriji, gde je pomoć Moskve snagama Bašara el Asada bila ključna u suzbijanju te terorističke organizacije, koja je u jednom trenutku držala veliki deo teritorije te države u sirijskom građanskom ratu, u čemu stručnjaci vide jedan od mogućih razloga za napad na Moskvu.

Osim uloge u Siriji, Rusija se sukobljava sa islamskim militantima i unutar same države, te na granicama, budući da terorističke organizacije imaju svoje ćelije u i oko Rusije. Tako je početkom marta ruski FSB saopštio kako je sprečio pokušaj ISIS-a da napadne moskovsku sinagogu. Ruske bezbednosne snage početkom marta sprovele su i "specijalnu operaciju" u Republici Ingušetiji na severu Kavkaza, ubivši šest militanata, preneo je tada TASS. Vlasti su saopštile da je "protivteroristička akcija sprovedena pošto su militanti u gradu Karabulaku otvorili vatru na snage bezbednosti u stambenoj zgradi".

EPA / EFE/STRINGER Talibani u Avganistanu

ISIS-K i dalje je najozbiljnija pretnja talibanskom režimu u Avganistanu i smatra se da su oni izveli napade kod kabulskog aerodroma 2021, u kom je ubijeno 175 civila i 13 američkih vojnika, kao i još nekoliko napada u toj zemlji. Jedan od njih bio je i napad bombaša samoubice ispred ruske ambasade u Kabulu u septembru 2022. Iranske vlasti optužile su takođe ISIS-K za dva napada u provinciji Širaz i Kerman.

Britanski Gardijan navodi da ISIS-K možda vidi Rusiju, zajedno sa Kinom, kao važnu zemlju koja podržava talibanski režim u Avganistanu, čiji su oni glavni protivnik.

Kabir Taneja, istraživač indijske tink-tenk organizacije "Observer riserč fondejšn", dodaje da su i bliske veze Moskve sa Izraelom takođe razlog zašto bi Rusija mogla da bude meta ISIS-a. Taneja smatra da ISIS vidi Rusiju kao "krstašku silu protiv muslimana" i podseća upravo na teroristički napad ispred ruske ambasade u Kabulu, ističući kako su ruske bezbednosne službe poslednjih meseci pokrenule pojačanu akciju borbe protiv ISIS-ovih saradnika i u Rusiji i oko njenih granica, posebno u centralnoj Aziji i na Kavkazu.

Murat Aslan, vojni analitičar i bivši pukovnik turske vojske, rekao je za Al Džaziru da ISIS smatra Rusiju, kao i SAD, neprijateljskim državama jer se u Siriji bore protiv ISIS. On procenjuje da se posle napada u Moskvi, a prethodno u Iranu, može očekivati još takvih napada u drugim prestonicama.

Jačanje ISIS i poruka svetu

PROFIMEDIA / Delil SOULEIMAN / AFP Ruska vojska u Siriji

Ukoliko se ispostavi da je ISIS-K definitivan počinilac, može se pretpostaviti kako ta grupa želi da pošalje poruku o svom globalnom uticaju, demonstirajući to napadom na teritoriji Rusije, smatra Amira Džadun, profesorka na Klemson univerzitetu u Južnoj Karolini i koautor knjige "Islamska država Avganistana i Pakistana: Strateški savezi i rivalstva".

"Sukobom sa velikim i moćnim državama kao što su Iran ili Rusija, ISIS-K želi da pokaže svoju relevantnost i operativne mogućnosti na globalnom nivou", dodaje ona. Džadun dodaje i da je Moskva u poslednje vreme u fokusu propagandnog rata koji vodi ISIS-K, jer je viđena kao ključni protivnik ISIS.

"Rusko učešće u globalnoj borbi protiv ISIS i njenih saveznika, posebno kroz vojne operacije u Siriji, kao i napori da Moskva stvori veze sa avganistanskim talibanima, koji su rival ISIS-K, označila je Rusiju kao njihovu metu", smatra ona.

ISIS, posle perioda u kom je bila potisnuta, ponovo jača, upozoravbaju stručnjaci, daleko od pažnje svetske javnosti koja je zaokupljena geopolitičkim podelama i sukobima.

Sa druge strane, analitičar Ivan Miletić izjavio je da, ukoliko se ispostavi da je napad u Moskvi povezan sa situacijom u Ingušetiji, onda predsednik Rusije Vladimir Putin ima ozbiljan unutrašnji problem.

On je rekao, pre nego što je Islamska država preuzela odgovornost za napad, da mu način na koji je napad izveden govori da se radi o islamistima.

Kakav će biti odgovor Rusije

Metju Saseks, stručnjak za Rusiju i profesor Australijskog nacionalnog univerziteta, rekao je za BBC da "možda i nije toliko važno ko je izveo napad, već koga će ruske vlasti okriviti i protiv koga će odgovoriti". Govoreći o mogućim motivima, on je podsetio i na ranije terorističke akte u Rusiji koje su izvele islamističke grupe, a u neke od njih je takođe bila umešana ISIS, te ukazujući na rusku ulogu u Siriji, navodeći da bi odgovor mogao da bude "ekstremno nasilan".

Politikolog Marija Đorić iz Instituta za političke studije očekuje da se posle ruskog odgovora, a, kako kaže, "velike sile odgovaraju žestoko", može očekivati širenje tenzija i sukoba sa nalogodavcima i izvršiocima. Ona dodaje da "Rusija kao velika sila ima veliki spektar neprijatelja i nalogodavac bi mogao da bude bilo ko."

"Ono što mene plaši je kakav će odgovor Rusije biti na taj napad. Plašim se kakve će to imati posledice i na međunarodne odnose", rekla je Đorić.

Na pitanje da li se Moskva oglušila na upozorenja o ovakvom napadu koja su stigla iz SAD još 7. marta, Đorić je rekla da svaku vrstu ovakvih informacija treba shvatiti ozbiljno, a da li je Moskva to shvatila ozbiljno ili ne, to ne može niko da zna.

"Ono što je indikativno je da je bilo baš u to vreme neutralizacija nekih islamskih ćelija od strane FSB, a da je fokus ruske službe usmeren ka nekim dugim stvarima kao što su izbori i masovno okupljanje gde je govorio Putin", rekla je Đorić.  

Ocenila je da će ovaj teroristički napad biti problem za svetski mir, jer Rusija neće tako lako preći preko toga. Komentarišući to što se Ukrajina odmah izjasnila da nema nikakve veze sa napadom, Đorić je rekla da je Kijev to uradio pretpostavljajući da će prvo on biti okrivljen, s obzirom na rat sa Rusijom.