Teroristički napad u Moskvi: I žrtve terorista ulog u obračunu Rusije i Zapada

Pesma koja se sada peva u Moskvi snimljena je pre koju deceniju, a izvodi je grupa „Piknik“, koja je upravo trebalo da izađe na scenu kada su četvorica napadača ušla u salu i počela da pucaju po ljudima, ostavljajući za sobom mrtve i ranjene u požaru koji se širio do jutra. Očevici kažu da se u sali „Krokus“ danima posle napada oseća miris paljevine. Taj će se miris, po svemu sudeći, još dugo širiti političkim i vojnim krugovima, i to ne samo ruskim.

Bilans stravičnog terorističkog napada od 22. marta je poznat, ubijeno je 137 ljudi, uključujući i troje dece, više od 180 je ranjeno, dok je 40 završilo u bolnici. Kada su se začuli prvi pucnji, ljudi su u panici počeli da beže. Osim automatskog oružja, napadači su koristili i granate... Izbio je požar u kome su se mnogi ugušili, policija je kasnije pronašla tela sabijena u toaletu, gde su ljudi pokušali da se sakriju od metaka, ali ih je stigao dim... Vatra je zahvatila i krov, koji se srušio...

Bezbednosne snage ubrzo su uhapsile napadače, dvojicu u zapadnoj regiji Brjansk, blizu ukrajinske granice, koju su, kako je odmah objavljeno, nameravali da pređu.

Napad su osudili brojni svetski zvaničnici. Emomali Rahmon, predsednik Tadžikistana, odakle su, ispostavilo se, došli napadači, osudio je napad u razgovoru sa Vladimirom Putinom i izjavio da „teroristi nemaju nacionalnost, domovinu niti religiju”. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je rekao: „Terorizam je zajednički neprijatelj čovečanstva“. 

To čovečanstvo je, međutim, duboko podeljeno, naročito onaj deo koji trenutno meri snage u ukrajinskom ratu, i ne može da se dogovori oko toga ko je tačno čiji neprijatelj, ko se i kada bori protiv tog neprijatelja, ko ga finansira i ko ga i kada koristi. Zato je, pored opšte saglasnosti oko osude terorizma, opšte nesaglasje oko toga ko stoji iza napada u Moskvi, šta su motivi i šta sledi. 

Tvrdnje američkih službi

Američke službe tvrde da su upozorile ruske da se priprema napad, ali da nisu ozbiljno shvaćene. Na sajtovima američke i britanske ambasade u Moskvi početkom marta postavljena su upozorenja na teroristički napad. Ruska strana je smatrala da je reč o provokaciji i da nema bilo kakvih konkretnih podataka. Sada je ta tema dobila drugačiji značaj, naročito što se ruske i američke pretpostavke o tome ko zaista stoji iza napada ozbiljno razilaze.

„Obaveštajni podaci se dostavljaju obaveštajnim službama i te se informacije ne otkrivaju“, prokomentarisao je Dimitrij Peskov, portparol Kremlja, optužbe da su upozorenja ignorisana. Odbijena je i ponuđena pomoć u istrazi i rečeno da će ruske službe objaviti rezultate kada prikupe sve podatke.

„Na osnovu čega zvaničnici Vašingtona usred tragedije zaključuju šta se dogodilo?“, upitala je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova, i dodala: „Ako je Amerika imala pouzdane informacije o napadu, trebalo je odmah da ih prosledi“.

Ubrzo posle napada odgovornost je preuzela Islamska država pokrajine Korasan (ISKP). Vašington je odmah prihvatio njihovo priznanje, dok je Moskva odgovorila da napad možda dolazi iz Ukrajine. I da je u najmanju ruku čudno kako su zapadni lideri odmah znali ko stoji iza napada, pre istrage... S druge strane stižu ista pitanja i upozorenja da je bacanje krivice na Ukrajinu ili na Zapad uopšteno samo znak da će se nastaviti napadi na ratištu i da će Putin iskoristiti situaciju da mobiliše vojsku za nastavak rata.

Ogranak ISIS-a, za koji se tvrdi da stoji iza napada, ISKP, ime je dobio po starom terminu za region koji je obuhvatao deo Irana, Turkmenistana i Avganistana, a pojavio se u istočnom Avganistanu 2014, gde se bori protiv talibana, optužujući ih da su odustali od šerijatskog zakona. Grupa je poznata po okrutnosti, a odgovorna je za mnoge napade.

Mogućnosti se ne iscrpljuju

Talibanska vlast Avganistana započela je ovu godinu uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Kinom, dok je Rusija prihvatila vojnog atašea. U očima ISIS-a to je talibane učinilo izdajnicima istorije i vere, koji „sklapaju prijateljstva sa bivšim neprijateljima“. Avganistanske vlasti su izjavile saučešće posle napada u Moskvi i poručile da „zemlje u regionu moraju zauzeti jasan i odlučan stav protiv ovakvih incidenata“.

TANJUG / AP / Alexander Zemlianichenko

Islamska država je preuzela odgovornost, ali ko stoji iza te organizacije, čija je logistika i čija korist, nije razjašnjeno. Rusija se nalazi usred rata u Ukrajini i možda se teroristima učinilo da je pravi trenutak da se naplate dugovi. Moskva je dovela do kraja rat u Siriji, porazivši ID, i u tome je moguće videti razloge za napad. Ali se mogućnosti tu ne iscrpljuju. 

Sami izvršioci napada, njih četvorica, dolaze iz Tadžikistana. Od 194 nacionalne zajednice u Rusiji, Tadžici spadaju u manjinu koja ima svoju matičnu državu, ali im ta država ne pruža dovoljno prilika za posao, pa je, pored zvaničnih 350.000, u Rusiji još koja stotina hiljada ekonomskih migranata. Druga strana je da su geografski blizu Avganistana, u kojem, takođe, živi veliki broj Tadžika, čak možda i više nego u matičnoj državi. Napadači na „Krokus“, kako je objavljeno, nisu imali drugih motiva sem novca.

Preko društvene mreže Telegram su stupili u kontakt sa osobom koja se predstavljala kao „propovednik“. Novac im je uplaćen na karticu, odnosno pola od dogovorenih 5.000 evra. Neko vreme su bili zajedno u severnom delu Moskve, nisu se poznavali pre toga. Njihove priče nije moguće složiti u jednu, niti je do kraja jasno šta im je zapravo bio motiv. Pokušaj da pobegnu preko ukrajinske granice ruska strana predstavila je kao dokaz odakle su dobijali pomoć. Kijev, pak, poručuje da je reč o još jednom pokušaju podmetanja, jer granice su tako dobro čuvane borbenim linijama da niko razuman ne bi bežao na tu stranu. Sami izvršioci, međutim, koji su priznali da su dobili deo novca i da im je rečeno da će ih na granici neko čekati, mogli su lako biti prevareni ne bi li se trag usmerio ka Ukrajini. 

Pred sudom u Moskvi

Pred sudom u Moskvi teroristi su se pojavili u vidno lošem stanju, otečeni, u modricama i podlivima. Na Telegramu, na kanalu „Siva zona“ koji je bio vezan za grupu „Vagner“, pojavile su se fotografije mučenja uhapšenih. Na jednom snimku vidi se čovek kako leži na zemlji i čita izjavu da je primio novac za napad, na drugom se navodno vidi odsecanje uva jednom od uhapšenih.

TANJUG / AP / Alexander Zemlianichenko

Ruski mediji su objavili i da su osumnjičeni tokom ispitivanja mučeni i primoravani da potpišu priznanja. Na jednom od snimaka vidi se osumnjičeni koji izgovara: „Pucao sam u ljude”, a na pitanje islednika zašto je to uradio, odgovara: „Za novac“.  

Ovo nije prvi put da se Moskva suočava sa terorizmom. Komplikovani odnosi unutar ruskih teritorija, naročito onih koje naseljava muslimansko stanovništvo, doneli su mnogo nevolja, uključujući svojevremeno i dva rata u Čečeniji. Što se Islamske države tiče, septembra 2022. napadnuta je ruska ambasada u Kabulu i ID je preuzela odgovornost. Ali ovaj se napad dogodio na ruskoj teritoriji, i to usred rata u Ukrajini. Najzad, u različitim oblicima ISIS se stalno pojavljuje u terorističkim napadima, uglavnom manjim od ovog, a njihove razloge možda više ne treba tražiti samo u osveti i naplati za nekadašnje poraze. Kako se čini, ovde bi moglo biti reči samo o obavljenom poslu. 

„Mi znamo ko je izveo napad. Ali želimo da znamo ko ga je naredio“, rekao je Putin. „Istraga mora biti profesionalna i bez političke pristrasnosti.“

Kada se istraga završi, odgovor će biti najoštriji i tu će Moskva imati svu podršku, kako u zemlji, tako i van nje. Evropski lideri već govore o povećanom stepenu opšte bezbednosti i strahuju za svoje građane. Ako je ovaj napad trebalo da, između ostalog, uzdrma vlast posle naveliko osporavanih izbora, onda je to bila pogrešna računica. Dok traju istaga i borba sa posledicama napada, Putin će svoje pozicije kod kuće učvrstiti, kako to uvek biva u ovakvim situacijama.

EPA / EFE/Maxim Shipenkov

Rat u Ukrajini se nastavlja, ruski napadi nisu stali, a iz ono malo izjava ruskih zvaničnika jasno je da se istraga neće rukovoditi opaskama Vašingtona ili Kijeva, objavama na Telegramu, pa čak ni onim što bi operativni podaci drugih država mogli da pokažu. Nepoverenje je ogromno, a žrtava previše. Zasad je sigurno samo da ćemo u danima koji slede, posle desetina moskovskih sahrana, gledati samo još mrtvih, ali na strani za koju se ispostavi da je odgovorna za ovaj napad. Rusija će, kako je već poručeno, pronaći i kazniti svakoga ko je umešan u napad „ma gde da su i ko god da ih je poslao“, a to znači da će ova priča imati dug i krvav kraj. 

Krvava serija, stotine mrtvih - Napadi u Rusiji

1995. (od 14. do 19. juna) Šamil Basajev, lider čečenskih naoružanih grupa, upao je sa svojim ljudima u Buđonovsk u Stavropoljskoj oblasti i zarobio 1.586 stanovnika, koje je držao kao taoce. Stradalo je 129 ljudi, a 317 je povređeno. Napadači su na kraju napustili grad, ali su u narednim godinama ubijeni ili pohapšeni. Basajev, koji je u međuvremenu učestvovao i u drugim napadima, ubijen je 2006. u Ingušetiji.

1999. (od 9. do 13. septembra) u Bujnaksku u Dagestanu, Volgodonsku i Moskvi više eksplozija uništilo je stambene zgrade. Poginulo je oko 300 ljudi. Za organizaciju napada optužen je član kriminalnog podzemlja Rapani Halilov, koji je likvidiran 2007. godine.

2002. (od 23. do 26. oktobra) grupa čečenskih terorista, među kojima je bilo dosta žena, upala je u moskovsko pozorište na Dobrovki, gde je 912 gledalaca držala tri dana kao taoce. Najzad su specijalne snage morale da intervenišu, ubijeni su svi teroristi, ali je život izgubilo i 130 talaca.

2004. (6. februara) bomba postavljena u metro u Moskvi ubila je 41 osobu, a više od 200 ranila.

2004. (1. septembra) čečenski teroristi upali su u školu u Beslanu u Severnoj Osetiji i uzeli za taoce više od 1.100 učenika, njihovih rođaka i nastavnika. Pošto su najpre oslobodili grupu žena i dece, a potom i veći deo drugih, došlo je do eksplozije u sportskoj sali i taoci su počeli da beže, a teroristi da pucaju. Svi napadači su ubijeni, osim jednog, ali su izginula i 334 taoca, od kojih 186 dece.

2010. (29. marta) dve bombe eksplodirale su u moskovskom metrou. Život je izgubila 41 osoba, dok je 88 povređeno.

2013. (29. decembra) nekoliko nedelja pred početak Olimpijskih igara u Sočiju, dva bombaška napada izvršena su u Volgogradu, jedan na glavnoj železničkoj stanici, gde je život izgubilo 18 ljudi, dok su desetine povređene, a drugi u trolejbusu, gde je život izgubilo 15, a više od 20 osoba je povređeno.

2017. (3. aprila) u eksploziji u podzemnoj železnici u Sankt Peterburgu poginulo je 15 osoba. Napad je izvršio bombaš samoubica, Uzbekistanac. Istraga je došla i do finansijera, koji je osuđen na doživotnu robiju.