Hrvatska glasa: Izbori koje je "progutao" sukob Milanovića i Plenkovića

Više od 3,7 miliona Hrvata imaće priliku da na oko 6. 500 biračkih mesta glasa na današnjim parlamentarnim izborima. U pitanju su izbori kojima će biti formiran 11. saziv Hrvatskog sabora, a, za sada, ostaće upamćeni kao oni sa najneizvesnijim ishodom u kontekstu formiranja vlade, kao i oni koji su po prvi put raspisani za treći dan u sedmici. Takvu odluku doneo je predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji je i "presudio" da se izbori za hrvatske zastupnike u Evropskom parlamentu održe početkom juna.

Plakati, flajeri, spotovi, debatne emisije... Čini se da je sve nabrojano palo u drugi plan i da je "ono što se pamti" od protekle kampanje "samo" jedan sukob. U tom pogledu, na ovu sredu mnogi gledaju kao na dan kada će aktuelni premijer Andrej Plenković i njegova Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) zvanično "odmeriti snagu" sa opozicionom Socijaldemokratskom partijom (SDP), čiji kandidat za premijera je "neočekivano" dosadašnji predsednik Zoran Milanović. Naime, on se na konferenciji za medije, održanoj pre mesec dana, pojavio sa liderom SDP-a Peđom Grbinom i tom prilikom saopštio da će predvoditi listu i biti premijerski kandidat, dodajući da neće podneti ostavku na predsedničku funkciju pre održavanja izbora, već da će to učiniti "nakon pobede SDP-a".

Tako se Hrvatska suočila sa "nezapamćenom" situacijom, koja je otvorila pitanje ustavnosti Milanovićeve odluke i pozicije. Profesorka ustavnog prava Sanja Barić rekla je Indeksu da je potez Milanovića "nečuven i katastrofalan", te da Ustavni sud "mora hitno reagovati". Pomenuti sud je nekoliko dana kasnije zaključio da predsednik Hrvatske, dok obavlja tu dužnost, "ne sme da učestvuje u političkim aktivnostima nijedne političke stranke, što isključuje bilo kakvu mogućnost da predsednik bude kandidat na listi za izbor zastupnika ili istican kao kandidat za predsednika Vlade". Odgovor "okrivljenog" usledio je na Fejsbuku, gde je kratko poručio – "Reke pravde dolaze", dok je Plenković ocenio da su postupci SDP-a i Milanovića "pokušaj mini državnog udara i zloupotreba institucija".

TANJUG / AP / FOTO HINA/ MLADEN VOLARIĆ (STF)

(Ne)izvesno do kraja

Od izbora koji su pre nekoliko meseci izgledali kao oni čiji pobednik je unapred poznat, ulaskom Zorana Milanovića u izbornu trku, mnogi smatraju da su oni postali zanimljiviji i značajno drugačiji od svih dosadašnjih. Jedan od njih je i politički komentator i PR stručnjak Krešimir Macan, koji za NIN ističe da je "nešto što su bili izvesni izbori Milanović pretvorio u naizgled neizvesnu bitku".

"Tek ćemo videti da li je i u kojoj meri Milanović 'pomrsio konce', ali ono što je definitivno iznenađenje ovih izbora jeste upravo odluka koju je doneo – da nastupi kao mogući premijerski kandidat opozicije. Tome je na put stao Ustavni sud, koji je ispravno protumačio Ustav i rekao da predsednik ne može, kao faktor stabilnosti, biti kandidat na izborima ako ne podnese ostavku, što bi značilo da se ide na nove predsedničke izbore u roku od najkasnije 60 dana. Milanović je to odbio, a da je u prvom naletu dao ostavku i krenuo u kampanju kao premijerski kandidat, on bi verovatno preokrenuo trendove i stvorio atmosferu promene", objašnjava Macan i dodaje:

"I to je odredilo tok kampanje. Odjednom imate kandidata koji ne sme nastupati, odnosno dosadašnjeg lidera opozicije koji je izgubio autoritet njegovim nastupom. HDZ je bila šokirana tim nastupom i nakon nekoliko dana nokdauna vratila se u kampanju i lukavo smirila tenziju i uzavrelu atmosferu. Takav potez je doveo u veliki problem sve stranke osim dve vodeće."

TANJUG / AP / Darko Bandic (STF)

Poslednje relevantne ankete pokazuju da bi HDZ, koja je vodila zemlju samostalno ili u koaliciji 26 od skoro 33 godine otkako je Hrvatska proglasila nezavisnost, mogla da računa na 60 mesta u Saboru sa ukupno 151 poslanikom, što bi bilo šest manje nego što ima sada. SDP, pak, može da računa na tri poslanika više od trenutnoj broja, a to bi ukupno bilo 44 poslanika. U tom pogledu, prema mišljenju našeg sagovornika, današnji izbori "nisu toliko neizvesni u konktekstu raspodele mandata, jer je jasno da će HDZ biti relativni pobednik". 

"Ono što ostaje jeste pitanje sa kojom razlikom će HDZ odneti pobedu. Moguće je da će biti velika razlika u odnosu na SDP", tvrdi Macan.

I dok je "rat" Milanovića i Plenkovića i dalje u toku, epilog izbora najverovatnije će biti takav da ni jedna ni druga lista ove dvojice političara neće istinski slaviti u noći između 17. i 18. aprila, u nedostatku potrebne "snage" za samostalno formiranje vlade. Zbog toga je u javnosti i pokrenuta debata o tome "ko bi s kim mogao" u koaliciju. Dok jedni uzimaju sve kombinacije u razmatranje, pa i neku vrstu saradnje desnice i levice, drugi ne isključuju ni mogućnost novih izbora. S tim u vezi, u postizbornom preračunavanju i svođenju računa manje koalicije mogle bi da imaju presudnu ulogu u tome kako doći do željenih 76 poslaničkih mesta.

EPA / EFE/ANTONIO BAT

"Neizvesnost ovih izbora ogleda se u tome ko će formirati vladu. Upravo zbog toga Milanović i nije želeo da podnese ostavku, jer je on taj koji daje mandat za sastavljanje vlade onome koji ima 76 potpisa. Po analitici, tome je bliži HDZ, koji priželjkuje da to bude sa manjinama i sa nekim drugim manjim strankama, bez Domovinskog pokreta, iako je vrlo izvesno da će joj baš on biti potreban. Sve to komplikuje pregovore – Domovinski pokret ne želi (predsednika Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorada) Pupovca, čak ne želi ni Plenkovića kao premijera, sem ako se ne dogodi puč u HDZ-u. Dakle, očekuje se da HDZ osvoji oko 60 mandata, plus tri iz BiH, plus osam manjina i to je 71, što znači da nedostaje pet mesta za većinu", naglašava Krešimir Macan, koji smatra da SDP neće osvojiti više od 44 mandata, u proseku 42, čemu se može dodati 10 mesta platforme Možemo, tako da je broj od 52 poslanika, prema njegovim rečima, "sva levica koja postoji". 

"Uz sve kalkulacije, SDP-u nedostaje barem osam mesta, a to jedino može doći zdesna i to bi trebalo da bude Most. Međutim, pitanje je da li će drugi partneri prihvatiti koaliciju sa ovom listom, koja je radikalno crkvena i protiv abortusa. Jedina logika kojom bi prihvatili saradnju sa njima jeste želja da se sruši HDZ po svaku cenu. Kao primer može poslužiti ono što se dogodilo u Crnoj Gori, kada je izabran Zdravko Krivokapić za privremenog premijera, koji je na toj funkciji izdržao dve godine, ali nakon toga se nije vratio Milo Đukanović", podvlači Macan. 

Na pitanje kako na odnose Hrvatske sa regionom, posebno Srbijom, može uticati činjenica da će deo nove vlade biti HDZ , odnosno SDP, naš sagovornik smatra da "suštinske razlike neće biti". 

TANJUG / AP / FOTO HINA/ DARIO GRZELJ (STF)

"Sećamo se Milanovićeve izjave da on ne želi da priča sa beogradskom čaršijom i to je njegov stav o srpskoj politici, tako da će on, u tom pogledu, verovatno biti oštriji od Plenkovića. Hrvatski premijer je oduvek nastupao diplomatskije, dok se predsednik u nekim stvarima pokazao kao veći desničar. Iako Milanovića optužuju da je proruski čovek, ipak mislim da nije to za šta ga optužuju, mada na momente daje izjave koje se mogu tako tumačiti. Takođe, mnogi ga kritikuju i da 'šuruje' sa Miloradom Dodikom, a zbog čega on to radi, zaista ne znam i to njega treba pitati. Sa druge strane, tu je Plenković – igrač na duge staze, koji drži Milorada Pupovca u fioci i traži reciprocitet u srpskoj vladi", apostrofira on i dodaje:

"U odnosu Hrvatske i Srbije nerešena su i dalje pitanja nestalih, oštete ratnih zločina i dokle god se sve to zaista ne bude rešilo, nema tu stvarnog mira. Ali to je taj, da kažem, politički nivo – posao ide jako dobro, jer Srbi kupuju firme po Hrvatskoj i posluju bez problema, a isto to važi i u obrnutom slučaju, tako da u principu – život ide dalje", zaključuje Macan. 

Ko sa kim (ne) želi

Kako je već objasnio naš sagovornik, jedna od lista koja bi mogla da ima ulogu "tasa na vagi" predstavlja koalicija desnog centra Most-Suverenisti, čiji vodeći kandidat je Nikola Grmoja. Lider Hrvatskih suverenista Marijan Pavliček izjavio je za Bi-Bi-Si na srpskom da očekuje da će izbori biti "jako nategnuti, možda kao nikad do sada".

"Može da se dogodi da nekoliko mandata odlučuje o većini, a zbog toga me ne bi začudilo i da premijer dođe iz neke treće opcije. Mi se nadamo da će to biti naša opcija", poručio je on, podvlačeći da je "teško zamisliti sastavljanje vlade bez HDZ-a ili SDP-a", ali da njegova lista "teško može i u koaliciju sa kandidatima koju su se već loše pokazali".

"Plenković i Milanović su lice i naličje iste politike, pa bez radikalnih promena i novih lica mi ne možemo napred", istakao je Pavliček. 

Sa druge strane, Sandra Benčić, kandidatkinja za premijerku platforme Možemo, koja već tri godine predvodi vlast u Zagrebu, veruje da na predstojećim izborima "prvi put, posle više godina, postoji vrlo ozbiljna šansa da se sruši HDZ".

TANJUG / AP / FOTO HINA / DAMIR SENČAR (HO)

"Naša platforma bi mogla da ima veliku ulogu, jer pretpostavljamo da ćemo biti među tri ili četiri liste sa najboljim rezultatom", istakla je Benčić za Bi-Bi-Si na srpskom i podvukla da je buduća vlada u kojoj bi se našle stranke desnice za njih "apsolutno neprihvatljiva", a u tu grupu, pored vladajućeg HDZ-a, svrstala je i koaliciju Most-Suverenisti i Domovinski pokret.

"Naš cilj je da sakupimo dovoljno mandata da sa koalicijom okupljenom oko SDP-a i drugim strankama od centra ka levici formiramo većinu", zaključila je ona.

Kada je reč o manjinskoj vladi, ishodu koji nije zabeležen u tri decenije dugoj istoriji višestranačja u Hrvatskoj, Benčić bi podržala manjinsku vladu SDP-a sa manjim partnerima, dok za političkog analitičara Jaroslava Pečnika manjinska vlada predstavlja "jednu od opcija", posebno ako se na njenom čelu nađe neko ko nije član jedne od dve partije sa najvećom podrškom.

"Formiranje manjinske vlade bilo bi moguće samo oko SDP-a sa ciljem smene HDZ-a", smatra Pečnik, podsećajući da je o takvom scenariju Zoran Milanović već govorio kao o "vladi narodnog jedinstva", što bi "moglo da se desi čak i uz podršku desnice, pre svega Mosta, Suverenista i dela Domovinskog pokreta".

"Ali, postavlja se pitanje funkcionalnosti i dugoročnosti te vlade, jer bi se oko nje okupili ljudi i opcije koji nisu samo rogovi u vreći, već tu ima animoziteta već 30 godina", dodaje on.

Dojče vele: U Berlinu navijaju za Plenkovića, mada ih brine njegov sve autoritarniji stil 

Uoči parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, u Berlinu je ocenjeno da je Andrej Plenković pouzdan partner, za razliku od njegovog političkog rivala Zorana Milanovića, ali ima i onih  koje pomalo zabrinjava Plenkovićev sve autoritarniji politički stil, piše Dojče vele.

Poslednjih dvadesetak godina bilateralni susreti hrvatskih i nemačkih političara u Berlinu praćeni su izjavama o "bliskim odnosima" partnera koje "povezuju članstvo u NATO i EU" a neizostavno se pominju i "čvrste veze" kojima doprinose kako Hrvati koji žive i rade u Nemačkoj, tako i milioni nemačkih turista koji svake godine posete Hrvatsku.

"Odnosi su bliski i bez problema. Nemačka ima posebnu ulogu u Hrvatskoj zbog njenog ranog priznanja nezavisnosti i zato što je najveći trgovinski partner zemlje", kaže za Dojče vele Tomas Braj, dugogodišnji dopisnik nemačke agencije DPA sa Balkana uz podsećanje da su "kontakti između HDZ-a i nemačkih demohrišćana tradicionalno bliski".

Aktuelni hrvatski premijer Andrej Plenković je rado viđen gost i otkako u kancelarskom uredu sedi socijaldemokrata Olaf Šolc. Njihov prvi susret dogodio se u junu 2022, nekoliko meseci nakon ruske agresije na Ukrajinu i protekao je u demonstrativnom pokazivanju sloge oko pomoći Kijevu, dodaje ovaj portal.

I po drugim pitanjima Plenković se pokazuje kao timski igrač, što se u Berlinu izuzetno ceni, posebno ako se uzmu u obzir glavobolje koje zapadnim zemljama donose "svojeglavi solisti s istoka", poput mađarskog premijera Viktora Orbana.

"S Plenkovićem imamo pouzdanog partnera, a to je u nesigurnoj situaciji u kojoj se nalazimo najveće blago koje možete imati – nekog ko se drži dogovorenog", ističe Kristijan Haze, poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i član parlamentarnog odbora za Severni Jadran.

TANJUG / AP / Omar Havana (STR)

Značaj Hrvatske za nemačku poslednjih godina je dobio na važnosti zbog ponovnog buđenja interesa Evropske unije i posebno Nemačke za jaču integraciju regije Zapadnog Balkana. Naravno, u pozadini sve jačeg uticaja Rusije na ovaj deo Evrope. I tu je Hrvatska s Plenkovićem odigrala jaku i uglavnom pozitivnu ulogu. I po pitanju drugog najvećeg gorućeg problema za Nemačku, pitanju neregulisane migracije, Hrvatska s Plenkovićem na čelu podržava smeli plan o proveri zahteva za azil na samoj granici, što je ideja Berlina.

I drugi sagovornik Doče velea iz odbora za Severni Jadran, liberalni poslanik Oliver Lukšić, potvrđuje neproblematičnu ulogu Hrvatske u spoljnoj političkoj agendi Nemačke. Međutim, na pomen mogućih promena na vrhu Hrvatske nakon parlamentarnih izbora, raspoloženje kod sagovornika u Berlinu se menja. Razlog strahu od mogućih promena leži u hrvatskom predsedniku i mogućem premijeru Zoranu Milanoviću.

"U slučaju promene vlasti bi došlo do temeljnih promena i poteškoća, jer dosadašnje čvrsto opredeljenje Hrvatske za EU i NATO je jako važno i poželjno za Berlin. Mi zaista s određenom dozom zabrinutosti gledamo na neke njegove pozicije. Mnogi su iritirani i njegovom kandidaturom, ali i nekim izjavama poput: 'Hrvatska na prvom mestu'. Zatim neki stavovi prema BiH su sporni, otrovni komentari na račun EU, a na kraju i stav prema ratu u Ukrajini", navodi Lukšić, dodajući i određene Milanovićeve izjave u vezi sa sukobom na Bliskom Istoku.

"Ukratko: u slučaju pobede Milanovića postoji bojazan da bi Hrvatska mogla odjedriti u istom smeru kao i Slovačka", istakao je on.

Kritika na račun Milanovića dolazi i iz socijaldemokratskih redova u Bundestagu. Jedan od, po stažu, najdugovečnijih poslanika, Josip Juratović, ni do sada nije štedeo kritike prema nekim Milanovićevim potezima, posebno kad je u pitanju Bosna i Hercegovina. On ne skriva čuđenje Milanovićevoj retorici, koja već duže vreme odvraća pažnju od njegove predsedničke uloge.

"Ne znam zašto se Milanović ponaša tako. Ja sam ga upoznao, on je inteligentna osoba... Pogotovo neke njegove antimigrantske i nacionalističke izjave su uzdrmale socijaldemokrate u Berlinu. Jedno se može sigurno reći, a to je da Milanović nije klasični socijaldemokrata", rekao je Juratović.

PROFIMEDIA / Dalibor Urukalovic / Pixel Media

Pritom je Milanovićeva povezanost sa zakonom o evropskom nalogu za hapšenje, poznatijim kao "Leks Perković", u međuvremenu pala u zaborav. Ovaj zakon je nekoliko dana pre zvaničnog ulaska Hrvatske u Evropsku uniju trebalo da stvori temelje za odbijanje izručenja Josipa Perkovića i Zdravka Mustača, koji su kasnije u Nemačkoj osuđeni na doživotni zatvor zbog Udbinih egzekucija. Čak i kod demohrišćana, čija tadašnja kancelarka Angela Merkel je navodno odbila da prisustvuje svečanosti ulaska Hrvatske u EU, upravo zbog ponašanja tadašnjeg premijera Milanovića, ova epizoda više ne igra neku ulogu.

"Svet je danas, 11 godina kasnije, jedan potpuno drugi svet. Niko se u Berlinu toga više ne seća", kaže Haze. Važnije je, naglašava, kako se Milanović ponaša i šta govori danas.

"Milanovićevi stavovi o Rusiji se i te kako registruju u Berlinu, i u diplomatskom obliku kritikuju. I ono što inače Milanović u poslednje vreme govori nije dostojno jednog predsednika. Recimo kada vlastiti Ustavni sud opisuje kao gangstere ili muve. Ono što on trenutno sprovodi miriše na autokratiju i ne znam da li je to dobro za Hrvatsku", kaže demohrišćanski političar, koji Milanovića vidi u društvu, ne toliko s Orbanom, koliko zbog socijaldemokratske pozadine, sa slovačkim premijerom Robertom Ficom.

"On pokušava da SDP smesti desnije nego HDZ. Takav primer imamo sada u Slovačkoj s premijerom Ficom koji takođe istupa pod maskom socijaldemokratije i prodaje desne teze", tvrdi Haze.