"Nije važno koliko dugo radiš, već kako radiš": Zašto je Vučićev stav protiv kraće radne nedelje - "šamar radnicima"

Dok je u većini uređenih zemalja u Evropi garantovana neradna nedelja, broj radnih sati se smanjuje, a testira se i radna sedmica od ponedeljka do četvrtka, predsednik Aleksandar Vučić je pred Međunarodni praznik rada istakao da misli da je i 40 sati nedeljno provedenih na poslu malo.

"Samo da se negde nešto ne radi. Dok sam ja predsednik i dok budem imao uticaja u partiji koja tvori većinu u Narodnoj skupštini, dok me budu pitali za nešto - nikada to neću prihvatiti", poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, upitan da prokomentariše to što je Crna Gora uvela sedmočasovno radno vreme.

"I ja to treba da podržim, da bih se dodvorio narodu? Ajd' narode, lezi 'lebe da niko nigde ništa ne radi, a svi ćemo da živimo lepo. Jel vi stvarno verujete u to", upitao je predsednik Vučić.

Šef države je slično reagovao i kada je u avgustu prošle godine Hrvatska uvela neradnu nedelju za trgovce. Vučić je tada ocenio da je to katastrofalna odluka i da se tako nešto u Srbiji neće dogoditi za vreme njegovog mandata. Predsednik je inače u više navrata kritikovao svoje saradnike jer smatra da se nedovoljno zalažu, a naročito ga pogađa to kada neko od njih ode na odmor, uz napomenu da to ne može da im brani. Opoziciju kritikuje da odlaze na "holideje", a više puta je ponovio da niko više ne želi da radi na građevini ili neke slabije plaćene poslove.

U praksi, većina poslodavaca u Srbiji rad nedeljom ne plaća dodatno, jer to nije obavezno po sadašnjem zakonu.

Skratio radnu nedelju - povećao produktivnost

Sa druge strane, i pojedini poslodavci se zalažu za kraću radnu nedelju, poput Nebojše Matića, direktora "Mikroelektronike", koji je u svojoj kompaniji uveo četvorodnevnu radnu sedmicu, a efekat je bio – povećanje produktivnosti od 30 odsto.

Inače, podaci Evropske komisije govore da stalno zaposleni radnici u Srbiji prosečno nedeljno rade 44 sata, što je najviše u Evropi. Poređenja radi, u Nemačkoj je radna nedelja između 40 i 41 sat, baš kao i u Francuskoj, Belgiji, Španiji... Najkraće radno vreme imaju Finci, 38,8 sati.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić objašnjava za NIN da nije toliko važno koliko će radnih sati da se radi, već kako će da se radi. On navodi da smanjivanje radnih sati nije motivisano samo zbog sindikalne borbe, već je došlo i kao posledica rasta produktivnosti rada.

"Ima ona srpska poslovica "ne možeš ti mene tako malo da platiš, koliko je mogu malo da radim". Nigde nije empirijski dokazano da ako ljudi rade deset sati dnevno, da će proizvesti više nego što bi proizveli za osam sati. Tu je pitanje motivacije, plata i svega ostalog", kaže Savić.

Prema njegovom viđenju, nije najvažniji broj radnih sati, već da li je moguće povećati produktivnost i primanja ljudi.

"U svetu se smanjuje radna nedelja. Prva je Švedska bila prešla na četiri radna dana u nedelji. To ljudi prate i vide u stvari da je produktivnost rada značajno viša. To je prirodno, jer su ljudi odmorniji i motivisaniji", naglašava Savić.

On pominje još jedan važan ugao posmatranja, a to je da su neki naši radnici koji rade u pojedinim kompanijama demotivisani da rade: rade u teškim uslovima, prekovremeno subotom i nedeljom, a sve to za ne tako veliki novac.

"Mislim da kod nekih ljudi postoji čak tihi bojkot. Njihov problem neće rešiti to da li će da rade 36, 40 ili 32 sata", smatra Savić.

SSP: Vučić od radnika pravi moderne robove

Narodna poslanica Jelena Spirić (Stranka slobode i pravde), kaže da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić "udario šamar svim radnicima, i to baš na praznik rada", izjavom da radno vreme ne sme biti kraće.

Spirić, koja je i predsednica leskovačkog odbora SSP, tvrdi da je "Vučić tom izjavom potvrdio da od radnika upravo on pravi moderne robove".

"U Srbiji, jedan radnik nedeljno pogine na poslu. Jasno ste celoj Srbiji stavili do znanja da ste vi odgovorni za izrabljivanje radnika, pogotovo onih koji rade u fabrikama, sedam dana u nedelji, po 12 sati dnevno. Jasno je da ste kreator politike u kojoj se radnici u fabrikama na jugu izrabljuju, i to za plate koje su 30.000 dinara niže od prosečnih. Populizam zarad izbornih manipulacija dovodi do bolesti, onesvešćivanja i prekovremenog rada radnika", rekla je Spirić.

Ona je istakla da "ovakav robovlasnički sistem nije uspostavljen samo u stranim fabrikama već i u javnim preduzećima, u kojima radnici rade bez plata".

"Zato je bezobrazno nazivati ljude neradnicima, dok se na primer radnicima leskovačke Pijace duguje preko deset zarada. Gospodine Vučiću, danas je trebalo odati priznanje radnicima, a ne Nacionalnom stadionu. Njima dugujete izvinjenje jer ste pogazili Ustav iz davne 1835. godine, u kome je navedeno da u Srbiji ne žive robovi. Ljudi nisu samo brojevi na lažnom biračkom spisku, niti stolice na stadionu", kazala je Spirić.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije "Sloga" Željko Veselinović kaže za NIN da je izjava predsednika Vučića još jedna u nizu onih koje su uperene protiv radnika i to baš pred Prvi maj. On sa žaljenjem ukazuje da je Međunarodni preznik rada, kako u Srbiji, tako i u svetu, izgubio simboliku zbog koje bi ljudi trebalo da ga obeležavaju.

Veselinović: Potrebna javna rasprava, a ne neprimerene izjave

"Svaki komentar koji predsednik daje na tu temu, pogotovo pred Prvi maj, je praktično smišljen i na neki način uperen protiv radnika, da im se pokaže da je on taj koji odlučuje o svemu. Izjava je pre svega neprimerena, zato što smatram da bi za tako važnu temu, kao što je skraćivanje radne nedelje, morala da se otvori javna rasprava. Ne kažem u startu da je to nešto što je kod nas primenljivo i moguće, ali svakako bi trebalo organizovati raspravu u koju bi se uključili ljudi koji su stručni, uključujući i sindikate", smatra Veselinović.

Prema njegovim rečima, sistem "država - to sam ja" i "ja ne dam", uz sarkastičan komentar "hoćete li da vam uvedem avione za Sejšele i Maldive" je uvredljiv za radnike. Veselinović ističe da gotovo nijedan radnik ne može da priušti sebi da ode na Sejšele ili Maldive, ali da to "mogu Aleksandar Vučić i klika oko njega".

"Ta tema je škakljiva, jer većina zemalja u Evropi ima trend da se ne radi nedeljom i sve više i više se smanjuje radno vreme - ide se na tridesetpetočasovnu radnu nedelju. U Srbiji to nije primenljivo, zato što je prosečna radna nedelja oko 43 sata. To znači da mesečno ljudi rade između 12 i 15 sati prekovremeno i više od onog što je zakonski regulisano", obrazlaže Veselinović.

On kaže da tako nešto najviše odgovara nekim stranim investitorima, naročito onima koji dolaze iz Kine, a koji ne poštuju naše zakone i pravila koja ovde postoje.

"Ukoliko može jedna Crna Gora, koja je povećala zarade pre dve godine, koja je totalno promenila penziono-socijalni sistem, uvela neradnu nedelju i sada smanjuje radnu sedmicu na 35 sati, onda nešto od toga može da se primeni u Srbiji. Nažalost, kada imamo autokratskog vođu koji sam odlučuje o "životu i smrti", o tome šta može da prođe ili ne, koliki će biti minimalac... Čini mi se da dok je ove vlasti to neće biti moguće primeniti", zaključuje Veselinović.