Poslovno odbrojavanje do 2030: Zašto će narednih 6 godina spasiti ili uništiti kompanije

Krize se nižu jedna za drugom i ne nazire se kraj: pandemiju korona virusa pratila je ogromna inflacija, bankrot velikih poslovnih igrača i geopolitički sukobi. Nažalost, kompanije se moraju pripremiti za više: prognoze sugerišu da bi narednih šest godina do 2030. godine mogla postati najteža faza za kompanije u poslednjih nekoliko decenija. Samo oni koji gledaju unapred i postavljaju se da iskoriste mogućnosti koje nude veštačka inteligencija (AI), nove tehnologije, održivost i strateška otpornost preživeće sledeću deceniju. Dekan WU Executive Academy Barbara Štotinger i stručnjak za strategiju i održivost Vladimir Preveden analizirali su osnovne razloge za ovu situaciju i potencijalna rešenja koja će pomoći kompanijama da posluju i posle 2030. godine.

"Kompanijama i njihovim menadžerima je teško da strateški razmišljaju o budućem razvoju i mogućnostima i rizicima koji će on doneti. Ovo je razlog više da se pripremimo za strukturalne promene koje su pred nama. Predstojeće godine će pomeriti stvari do srži, pa je krajnje vreme da kompanije, posebno najviši menadžment C-suite, preduzmu akciju ako žele da ostanu relevantne i u budućnosti – upozorava Stotinger.

Mogućnosti predviđanja

Prevedeno objašnjava da smo trenutno u sredini petog i šestog talasa razvoja od početka industrijske revolucije. U prva četiri talasa društvo se susrelo sa mehanizacijom, slavila se parna mašina i došlo je do procvata industrijske proizvodnje, kao i procvata industrije kao što su elektronika, telekomunikacije i avijacija. Otprilike od 1985. godine kompanije su u petom talasu. Digitalizacija i internet su imali transformativni efekat na ekonomiju i društvo kao nijedan drugi razvoj. Već nekoliko godina smo usred šestog talasa: održivost i zaštita klime stavili su zelene teme u centar pažnje i učinili nas svesnijim socijalne pravde.

Svaki novi talas je podsticao fundamentalnu reorganizaciju vrednosti, što je zauzvrat menjalo strukturu društva – a sa tim i strukturu privrede, objašnjava Preveden. Ovi talasi su takođe doveli do novih oblika kompanija: digitalizacija i internet, na primer, iznedrili su velike tehnološke kompanije kao što su Amazon, Epl, Gugl, Meta, Majkrosoft i OpenAI. Sadašnje preklapanje dva najnovija talasa će proizvesti slične efekte.

Gore pomenuta transformacija vrednosti obično se dešava u obliku slova S – u početku jedva primetna, ali se onda brzo ubrzava, ostavljajući kompanije iznenađenim. Takav razvoj će se verovatno ostvariti i u sadašnja dva talasa. Iako nam je to teško da razumemo, jer naš mozak ima tendenciju da razmišlja na linearan način, ovaj razvoj je važna lekcija za kompanije.

"Da bismo ostali na vrhu ili, u najmanju ruku, bili deo igre, umesto da počivamo na lovorikama, moramo da predvidimo prilike za naše poslovanje koje će verovatno proizaći iz preklapanja dva aktuelna talasa. U tom smislu, dve oblasti će biti posebno interesantne u narednih šest godina", kaže Preveden.

Prvu oblast čine četiri ključne tehnologije: kvantno računarstvo, veštačka inteligencija, kripto i blokčejn i metaverzum, dok druga oblast obuhvata održivost. Podudarnost ova dva talasa čini aktuelnu situaciju specifičnom, ali istovremeno složenom i zahtevnom za strateško upravljanje. Stotinger i Preveden su identifikovali četiri glavna tehnološka razvoja koja će verovatno dovesti do transformacije u narednim godinama. Ove četiri tehnologije neće biti zaobiđene u godinama koje dolaze, piše Lider.

"Među menadžerima obično postoji zabluda da treba temeljno da razumeju ove tehnologije. Ali ne treba da brinu o tome. Važno je da ne zatvaramo oči pred ovim trendovima i da ih vidimo kao priliku, a ne kao pretnju", kaže Preveden.

Kvantno računarstvo

Šta kvantne računare čini posebnim? Oni uopšte ne rade kao naš prosečni računar. Dok bitovi u tradicionalnom računaru prepoznaju samo 0 i 1, takozvani kvantni bitovi (ili kubiti) poznaju stanja između 0 i 1 i, zahvaljujući preklapanjima, mogu biti u nekoliko stanja u isto vreme. Ovo neizmerno ubrzava proračune. Prema predviđanjima, takvi superkompjuteri će biti spremni za masovnu proizvodnju do 2030. godine, što takođe znači da će do tada postati pristupačni.

"Ovo će imati ogroman uticaj na metode simulacije, analizu podataka, modele predviđanja, prognoze i mnoge druge oblasti", kaže Preveden.

Takođe će okrenuti sve što smo mislili da znamo o sajber bezbednosti: većinu lozinki koje se danas koriste, uključujući i one najsloženije, lako bi razbili tako superbrzi računari.

"Takođe, broj takozvanih dubokih lažiranja će porasti na do sada nepoznate nivoe. Biće mnogo teže razlikovati šta je stvarno, a šta virtuelno, a kakav će uticaj to imati na društvo, ekonomiju i politiku možemo samo da nagađamo", dodaje Štotinger.

PROFIMEDIA / Kirill KUDRYAVTSEV / AFP / Profimedia

Veštačka inteligencija

Generativna veštačka inteligencija zasnovana na jezičkim modelima i kontinuirano se i brzo razvija poslednjih godina. Ali tek nedavno su mnogi koji nisu stručni postali svesni beskrajnih mogućnosti koje ovo pruža.

"Većina menadžera tek treba da počne da koristi AI alate ili barem razmotri potencijalne scenarije njihove primene. Ovo je velika greška jer će u određenom trenutku postati nemoguće zatvoriti tehnološki jaz koji će se otvoriti", kaže Preveden, uveren da će veštačka inteligencija nastaviti da proizvodi nove poslovne mogućnosti, ali i rizike.

Takođe, postojeći AI modeli zasnovani na mašinskom učenju napreduju velikom brzinom.

Kripto i blokčejn tehnologija

Kriptovalute su dugo bile u modi i često se koriste za obezbeđivanje vlasničkih prava.

"Kripto i blokčejn tehnologija na kojoj je zasnovana dobijaće sve veću snagu kao osnovne tehnologije u godinama koje dolaze", kaže Preveden i navodi tri primera koji dokazuju svoju tačku: decentralizovane finansije (DeFi), transparentnost lanca snabdevanja i digitalni identitet.

Zahvaljujući blokčejnu, moći ćemo da decentralizujemo tradicionalne finansijske usluge u budućnosti. Pametni ugovori će nam omogućiti da koristimo usluge kao što su ulaganje novca za zaradu kamata, uzimanje kredita i trgovanje bez posredovanja finansijske institucije, što će u velikoj meri povećati efikasnost i dostupnost. Blokčejn se može koristiti za pouzdano dokumentovanje transakcija, što ga čini idealnim za upravljanje lancem snabdevanja. To će pomoći kompanijama da precizno prate poreklo i rute putovanja proizvoda, doprinoseći osiguranju kvaliteta i borbi protiv falsifikovanja. Blokčejn tehnologija se može koristiti za bezbedno upravljanje digitalnim identitetima. Poboljšava zaštitu podataka i procese onlajn verifikacije jer korisnici dobijaju veću kontrolu nad svojim ličnim podacima i mogu da ih dele na bezbedan i proverljiv način.

"Ovi primeri naglašavaju potencijal kripto i blokčejna da poremete uspostavljene poslovne modele i transformišu širok spektar industrija tako što čine dostupnim sisteme koji su efikasniji, transparentniji i bezbedniji", dodaje Stotinger.

Metaverzum

Meteverzum je virtuelni prostor koji su omogućile tehnologije kao što su virtuelna stvarnost, veštačka inteligencija i blokčejn. Brojne kompanije trenutno rade na razvoju digitalnog okruženja u metaverzumu.

"Dolazak Čet-Dži-Pi-Ti-ja prošle godine potisnuo je metaverzum u drugi plan, kako u medijima, tako i u javnom diskursu. Kao rezultat toga, mnogi menadžeri veruju da je to bio kratkotrajni hajp ili da je interesantan samo gejmerima ili mladima", kaže Stotinger.

Ništa, međutim, ne može biti dalje od istine: metaverzum je tu da ostane, a do sada su čitavi gradovi tamo uspostavili svoju virtuelnu verziju.

"Brendovi kao što su Najk, Guči i Adidas... imaju veću verovatnoću da se prošire u metaverzum nego da pokušaju da probiju na novo tržište u stvarnom svetu", kaže Stotinger.

I mudro je: ove kompanije koriste metaverzum da stvore nova korisnička iskustva, digitalizuju svoje brendove i privlače mlađu, tehnološki napredniju ciljnu publiku. Shvatili su da metaverzum nudi nov i inovativan način interakcije sa kupcima i predstavljanja proizvoda u digitalnom okruženju koje se stalno razvija.

Više od emisija

Pored promene tehnološke paradigme, postoji još jedna tema na koju menadžeri treba da obrate pažnju: uticaj tekućih strukturnih promena u oblasti održivosti. EU se obavezala da će postići nultu neto emisiju ugljenika do 2050. godine, a 2030. je važan međukorak na tom putu. Kao rezultat toga, već postoji veliki broj propisa za kompanije, od kojih će se mnogi u bliskoj budućnosti promeniti iz veoma preporučenih u obavezne.

"Čelnici kompanija se možda sada žale na ovo, ali napori koji se od njih traže imaju snagu koja će, nadamo se, dugoročno ojačati evropsku ekonomiju, posebno izvoz. Takve prednosti će, međutim, ostvariti samo one kompanije i menadžeri koji su okrenuti budućnosti, koji su strateški agilni i proaktivno se bave prilikama, umesto da su samo opsednuti ispunjavanjem propisa", kaže Preveden.

Zaštita klime je veoma široka oblast, a javni diskurs ne ističe uvek tu širinu. Ne radi se samo o emisijama; ono što treba da posmatramo su proizvodnja energije i zavisnost od nje, cirkularna ekonomija i biodiverzitet. Štaviše, održivost se ne odnosi samo na zaštitu životne sredine i klime, već se proteže i na teme kao što su društvena odgovornost, stvaranje regionalne vrednosti i etika.

"Kompanije jednostavno ne mogu priuštiti da ovo centralno, odlučujuće pitanje i njegove široke implikacije sagledaju iz uske komunikacijske i marketinške perspektive. Potreban im je strateški pristup, koji se pita: kako možemo doprineti blagostanju naše planete i društva, dok istovremeno stvaramo konkurentsku prednost za kompaniju kroz mere održivosti? Pronalaženje dobrog odgovora na ovo pitanje pomoći će kompanijama da povećaju svoju stratešku otpornost", zaključuje Preveden.

Društvo se menja, pa tako i privreda – i kompanije treba da idu u korak sa tim. 2030. godina će doći brže nego što mislimo. Kompanije i menadžeri koji žele da obezbede svoje poslovanje za budućnost više ne mogu da čekaju da traže prilike na preseku dva talasa, digitalizacije i interneta s jedne strane i održivosti s druge. Postoje mnoge mogućnosti koje samo čekaju da budu istražene - pre nego kasnije.