Nova "svemirska trka": Kakve ambicije ima Kina i zašto su Sjedinjene Države zabrinute

Rivalstvo dve najmoćnije države sveta, koje se poslednjih godina zaoštrava i širi po čitavom svetu, sada je prevazišlo i ovozemaljske granice. Kina, duboko upletena u stratešku konkurenciju sa Sjedinjenim Američkim Državama, koja u međuvremenu naginje i otvorenim neprijateljstvima sa ostalim regionalnim susedima, izaziva sve veću zabrinutost Vašingtona - zbog brzine kojom napreduje u svemirskim poduhvatima, piše Gardijan.

Peking svoje ambicije ne krije, a niz uspešnih svemirskih misija, pokazao je da je vladina retorika potkrepljena i tehnološkim napretkom. Kina je pre par dana lansirala robotsku svemirsku letelicu na kružno putovanje do dalje strane Meseca, u tehnički zahtevnoj misiji koja treba da utaba put za inauguraciono sletanje kineske posade i bazu na južni pol Meseca. “Čang'e-6” ima za cilj da prikupi uzorke sa dalje, odnosno skrivene strane Meseca, koja je trajno okrenuta od Zemlje.

Prethodno je Kina lansirala i najnoviju svemirsku letelicu “Šendžou-18” sa posadom, na kinesku svemirsku stanicu “Tiangong”, koja je razvijena nakon što je ova država isključena iz Međunarodne svemirske stanice.

Uz tri astronauta (tajkonauta), među posadom je bila i živa riba, koja je nazvana “četvrtim članom posade”. Riba je, inače, deo eksperimenta kako bi se testirala održivost velikog zatvorenog ekosistema, koji uključuje ribe i alge, a koji ljudima treba da pomogne da duži period žive u svemiru.

Međutim, prikupljanje uzoraka sa Meseca i testiranje održivosti ribe, nije jedini fokus kineskog svemirskog sektora. Tempo kojim rastu kineske ambicije, izazvao je zabrinutost njihovog glavnog rivala SAD, zbog geopolitičkih namera Pekinga, usred nove, kako ju je nazvao šef Nase, “svemirske trke”. Naime, čelnik Nase, Bil Nelson, izjavio je da su SAD i Kina “u trci” za povratak na Mesec i dodao da strahuje od kineskih teritorijalnih pretenzija.

“Verujemo da je veliki deo njihovog takozvanog civilnog svemirskog programa, zapravo vojni”, rekao je Nelson. 

Uz to, postoji zabrinutost i zbog kineskog razvoja oružja, poput raketa koje mogu da ciljaju satelite, ali i svemirske letelice koje satelite mogu da izvuku iz orbite.

“U geopolitičkom pogledu, kineske svemirske ambicije postavljaju pitanje o tome kako bi Peking mogao da, pomoću svojih svemirskih kapaciteta, unapredi sopstvene regionalne i domaće, političke i vojne interese”, kaže Svetla Ben-Ičak, zamenica direktora Zapadnog svemirskog programa Univerziteta Džons Hopkins.

Nedavno je i general Stiven Vajting iz američke svemirske komande rekao novinarima da je napredak Kine “razlog za zabrinutost”, napominjući da je ova država u poslednjih šest godina utrostručila broj špijunskih satelita u orbiti.

“Divlji zapad”

SAD i Kina su zaista u trci, ocenjuje profesor Kazuto Suzuki sa Univerziteta u Tokiju, međutim, sada nije cilj samo koročiti na Mesec, kao što je bio slučaj tokom Hladnog rata. Sada je ipak u fokusu pronalaženje i kontrola resursa, poput vode.

“Ovo je trka tehničkih mogućnosti. Kina ne zaostaje. Tempo kineskog tehnološkog razvoja je preteći element (za SAD)”, kaže on.

Profesor ističe da međunarodni sporazumi ne dozvoljavaju nacionalno prisvajanje resursa na Mesecu, mada, podvlači da je to u stvarnosti zapravo “divlji zapad”.

“Uopšteno govoreći, Kina želi da bude prva, stoga ima pravo da dominira i monopolizuje resurse. A ukoliko imate resurse u svojim rukama, onda posedujete ogromnu prednost u budućnosti istraživanja svemira”, kaže profesor. 

SAD i Kina prednjače u razvoju zasebnih programa svemirskih stanica za Mesec. Američki program “Artemis” uključuje planove za “Lunarnu kapiju”, stanicu koja kruži oko Meseca i predstavlja centar komunikacije i smeštaja za astronaute, ali i naučnu laboratoriju.

Međutim, Amerikanci “nisu toliko zainteresovani za posedovanje Meseca, jer su bili tamo”, kaže Suzuki.

"Oni znaju da to i nije baš mesto koje je pogodno za život, više ih zanima Mars. Dakle, za njih je Lunarna kapija neka vrsta benzinske stanice za putovanje na Mars", dodaje on. Ukoliko bi program “Artemis” mogao da se snabdeva vodom sa Meseca, ona bi mogla da se obradi kako bi se napravilo raketno gorivo od vodonika i kiseonika.

PROFIMEDIA / Jin Liwang / Xinhua News 3. maj 2024. - Lansiranje “Čang'e-6”

Nasuprot tome, Kina i Rusija su 2021. objavile planove za izgradnju zajedničke istraživačke stanice na površini Meseca. Međunarodna lunarna istraživačka stanica (ILRS) bi bila otvorena za sve zainteresovane međunarodne strane, kako je rečeno. Međutim, malo je verovatno da bi SAD bile među njima, s obzirom na loše odnose koje ima i sa Kinom i sa Rusijom.

Suzuki kaže da bi kinesko-ruska stanica “trebalo da posluži kao istraživačka stanica na Antarktiku”, što je u skladu sa pravilima međunarodnih sporazuma o svemiru. “Međutim, ako se ispostavi da stanica treba da posluži za ispunjenje teritorijalnih zahteva, onda je to protivno pravilima”.

SAD okupljaju saveznike kako bi osigurale da Kina ne pobedi u svemirskoj trci. Ranije ovog meseca, nedugo nakon što je Kina objavila svoje namere da pošalje ljudsku misiju na Mesec, američki predsednik Džo Bajden i njegov japanski kolega Fumio Kišida, obećali su da će poslati astronauta iz Japana, inače istorijskog rivala Kine, na Mesec, u Nasinim misijama Artemis 2028. i ponovo 2032.

Mada, saveznike okuplja i Kina. Naime, ova država ima partnerstva ili finansijske uloge u projektima širom Bliskog istoka i Latinske Amerike, i preko desetak međunarodnih članova Međunarodne lunarne istraživačke stanice. 

Ali, Ben-Ičak napominje da postoje i određena preklapanja u članstvima. Takođe, dodaje i da “nijedan blok za sada nije uveo praksu isključivog članstva, što je obećavajuće”.

Ben-Ičak ističe da SAD i Kina zaista jesu u trci, ali, dodaje da taj termin ne obuhvata u potpunosti “složenu dinamiku koja se trenutno odvija u svemiru, u smislu raznovrsnti i brojnosti aktera i inicijativa, bez jasno definisanog krajnjeg cilja na vidiku”.

“Pravi izazov u ​​svemiru nije samo dostizanje određene prekretnice, poput postavljanja zastave ili sakupljanje kamenja - radi se o uspostavljanju održivog prisustva u neverovatno izazovnom okruženju. Ovo je test naših sposobnosti”.