Goli u sedlu

Ah, kako su se uzbudili u SPC zbog toga što „crnogorski patrijarh“ Milo Đukanović osniva pravoslavnu crkvu bez nacionalnih prideva! Najglasniji protivnik je vladika Amfilohije: grmi, seva kao Sveti Ilija sa Cetinja. A šta fali ideji patrijarha Đukanovića o pravoslavnoj crkvi?! Šta ako Hašim Tači i Ramuš Haradinaj, zajedno sa Edijem Ramom, preko noći, mogu postati pravoslavci, i, šta je tu toliko strašno ako i Velika Albanija postane – pravoslavna?! Zar time Srbija ne dobija moćnog pravoslavnog zapadnog suseda? A vremenom će, možda, i Donald Tramp da postane pravoslavac s obzirom na to da je srpskog porekla, hoću reći, iz sela Trn na srpsko-bugarskoj granici. Pa i Boris DŽonson, u jednom trenutku, možda, pođe Trampovim stopama, pa i on postane pravoslavac, iako je ovaj Tršavko iz Londona turskog porekla. Elem, gospodo iz SPC, treba malo dalje gledati od svog nosa! Uostalom, ne lažimo se više, nije li SPC jedna sporna kompanija sa filijalama u Vatikanu, Jerusalimu i Moskvi!? Pogledajmo se u oči; neke od naših vladika su, pre svega, uspešni tajkuni, a kako i ne bi kada im je do Srba, pa i onih na Kosovu, stalo kao do lanjskog snega! Da skratim: SPC sa sedištem u Beogradu je „divlja gradnja“, pritom sklona padu, pa nije isključeno da bi ministar Nebojša Stefanović, možda, to trebalo da završi, preko noći, kao onomad u Savamali. Ume to Neša, i te kako! K. G. Jung, moj guru iz Švice, dodaje: „Evo, Tači i Haradinaj su, već, poboli ’kosovske zastave’ na Belom brdu pored manastira Svetog Nikole, čime priznaju da su novopečeni pravoslavci Milove pravoslavne crkve u osnivanju, te da im sleduju svi kosovski manastiri! E, sad, gospodo, ili se na čelu sa Alekom priklonite albanskim pravoslavcima, ili... Samo, niko ne očekuje da grunete ruskim ’letećim tenkovima’ na Kosovo, predvođenim desetarčićem Vulinom, pa šta košta da košta! Mada je i car Lazar na Gazimestan izašao pred mnogo moćnijeg Murata, a, evo, i danas ga pominjete!“ Na sve ovo muče me i druge muke. Elem, novom romanu rešio sam da dam ime Isus iz Ohrida i, upravo, ispisujem poglavlja u kojima mali Rista sa mamom Marijom beži za Indiju gde postaje mali Buda. I, već rešim da na naslovnu stranu stavim malog Budu koga sam, onomad, kupio na niškom buvljaku. Kad u ponoć, na tranzistoru, čujem da je na naslovnoj strani Antologije japanskih pesama, a koju je priredio Miloš Crnjanski, takođe, slika Bude! Odmah sam optužio za izdaju moju Gretu iz Zemuna, koja po mom savetu čita Hiperborejce. Greta mi se pak dugo klela da pred Crnjanskim nije zucnula šta smeram da stavim na naslovnu stranu, te tako ispada da se, iz dana u dan, moj život odvija po zakonima Jungove teorije sinhroniciteta. Nego, umro Piter Fonda (79), onaj iz kultnog filma Goli u sedlu. Da, radilo se svašta na motorima, pre pedeset godina, a danas, čujem, moj „ratni drug“ Sabaka to radi za volanom u svom kombiju. Stavi devojku u krilo, a guza joj na volanu, i tako Sabaka, inače, „ruski spavač“, vozi i uživa od Pojata do Niša! Za Sabakine ludorije sam čuo, uoči Preobraženja, na belopalanačkoj žurki kod Putina iz Niša gde je glavna zvezda bila njegova prelepa Kašuća... Na sve ovo moja Crna kaže: „Ne bih se iznenadila da neki pijani Srbin nastrada u čeonom sudaru imitirajući tvog ’ratnog druga’ Sabaku!“