Radikalno drugačija igračka

Srpska desnica, savez 25 organizacija, osnovala je 40 lokalnih odbora i već ima odbornike u 10 opština. Početkom ove nedelje Beograd je osvanuo oblepljen plakatima sa likom Miše Vacića i porukom „Hoćemo, možemo, moramo - za Srbiju“. Ko je Miša Vacić, čovek koji je u januaru 2018. jednoglasno izabran za predsednika SD i u stanju je da za jedan mesec osnuje 20 lokalnih odbora i razvije stranačku infrastrukturu kakvu danas više nemaju ni neke od najstarijih stranaka u Srbiji? Šta je uloga organizacije, koja teži ulasku u parlament na narednim izborima, a još nije registrovana kao politička stranka? Novi savez bivšeg portparola Pokreta 1389 „osvajao“ je odbornička mesta samo u jednom slučaju učešćem na izborima. U Medveđi, Vacićev savez osvojio je 6,25 odsto glasova građana. Za njih se, sudeći po njegovim nalozima na društvenim mrežama, svojski trudio. Ne samo da je obilazio okolinu i naselje u danima pre izbora, njegovi aktivisti dobili su „privilegiju“ da snimaju i štampanje glasačkih listića. Za to vreme Vacić je pregledao spiskove korisnika narodne kuhinje, snimao ih i objavio, sa aluzijom da prebrojava birače. Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo je postupak protiv Crvenog krsta, a Vacić je postupak objašnjavao namerom da pokaže koliko je siromaštvo. Na snimke džipova koji kruže gradom u izbornom danu nije reagovao, ali je u ranijim intervjuima kazao da on nema džip, iako njegovi saradnici imaju nekoliko koji im služe za posete nepristupačnim terenima. U preostalih devet opština Srpska desnica ulazi kroz pristupnice odbornika izabranih na drugim listama. Pridružuju im se, 26. septembra, Grupa građana Levač i Grupa građana Levač - Moj zavičaj, čijom sinergijom (13,5 plus 4,5 odsto) očekuje 18 procenata na sledećim lokalnim izborima, a zasad dobija njihova četiri odbornika u SO Rekovac. Pre toga sa Davorkom Mitrović, odbornicom koalicije Mladi za budućnost Požarevca potpisuje memorandum o saradnji i sada ona u skupštini grada zastupa interese SD. U septembru im pristupa zamenica predsednika SO Niška banja Suzana Stamenković i tako redom. Stamenković je, ujedno, jedna od prvakinja kola žena Srpske desnice, koje je osnovano s ciljem „da bude efektivna brana feminizmu i da srpska žena ponovo bude tradicionalna, patrijarhalna, da bude odana supruga i majka, da bude sve ono što su bile naše prabake i bake u skladu sa današnjim vremenom“ . Sam Vacić hvali se da su i u Predsedništvu SD sve žene „majke“ i „princeze srpskih vitezova“. One su organizovane i u Savet čiji je osnovni cilj briga o natalitetu. NJihov lider, star 35 godina nije oženjen, nema decu, a to što mu se bivša verenica udala za Nikolu Selakovića nije vrhunac privatnih veza koje ima sa predstavnicima vlasti. Na promociji dokumentarnog filma Ko je Miša Vacić, kao njegovi prijatelji pojavila su se tri zamenika ministra, jedan državni sekretar i ministar Zoran Đorđević. Tvrdi da ga, međutim, prijateljski odnosi nisu zaposlili kao savetnika u Kancelariji za KiM, odakle je otpušten, jer se navodno nije pridržavao internih pravila. Istina je da se o tom angažmanu nije znalo dok ga sam Vacić nije obelodanio, deleći vizitkarte u čuvenom šarenom vozu koji je iz Beograda trebalo da putuje za Kosovsku Mitrovicu. Vacić je tvrdio da je njegov angažman nesporan, dok ga Marko Đurić nije optužio da Kancelariju „koristi za ličnu promociju“. Kao neko ko je korigovao radikalne stavove da bi postao državni službenik, Vacić je otkaz shvatio kao „ishitreni čin jednog činovnika, zbog koga neće otići u opoziciju, ali će prema ljudima koji su mu zaboli nož u leđa redefinisati odnos“. Pre nego što je stavove uskladio sa zvaničnom politikom, Vacić je osuđen objedinjenom kaznom na godinu dana uslovnog zatvora zbog širenja diskriminacije protiv LGBT osoba, nedozvoljenog držanja oružja i ometanja službenog lica na dužnosti. Sve zbog poziva na nasilje, štampanje i širenje propagande uoči Parade ponosa 2009. Vraćanje žena patrijahalnim vrednostima i selekcija majki od nemajki samo su neke od vrednosti koje su okupile 25 lokalnih organizacija i inicijativa. Oslobađanje od zapadnih okova, povratak nacionalnog dostojanstva, oživljavanje sela, ali i veličanje ratničkog duha, ponavljaju se uglavnom svakom prilikom i na svakom skupu SD, kojih je ovoga leta bilo napretek. Organizovana je omladina, organi saveza i 40 lokalnih odbora: Palilula, Vračar, Novi Beograd, Zemun, Zvezdara, Leposavić, Leskovac, Paraćin, Begeč, Velika Plana, Smederevska Palanka, Titel, Vranje, Bojnik, Lebane, Raška, Požarevac, Novi Pazar, Nova Varoš, Kruševac, Kraljevo... Poput osnivačkog kongresa koji je održan u svečanoj sali SO Zemun i većina drugih okupljana upriličena je u javnim ustanovama. Vacić tvrdi da živi od svog rada i da je porodični novac uložio u otvaranje jednog kafića i u uzgoj borovnica, što je svakako nedovoljno za finansiranje ovakve političke aktivnosti. U filmu Ko je Miša Vacić navodi se da je njegov „spartanski temperament“ prepoznat još u detinjstvu, da je sa 16 godina sa roditeljima otišao u Nemačku, gde je završio srednju i višu ekonomsku školu, a da se u Srbiju vratio nakon martovskog pogroma na KiM 2004, jer je „uvideo da je vlast u Beogradu nesposobna da reaguje“. Otad je bio član SNP 1389 i dva puta neuspešni odbornički kandidat, za skupštine Beograda i Novog Beograda. Sve vreme aktivno protestuje protiv događaja koje ne odobrava. Jedan od njih je festival Mirdita, dobar dan, čije otvaranje dočekuje protestom. Uzori i politički saradnici su mu Britanac DŽim Doson, koga zapadna štampa označava kao „zlog genija nacionalista“ i Miroljub Petrović, nadrilekar, koji je u svom „Centru za prirodnjačke studije“ naplaćivao „lečenje“ pacijenata i protiv koga je, nakon smrti dvoje ljudi, tužilaštvo u Leskovcu pokrenulo postupak. Vacić, kako je rekao u jednom intervjuu, kao ljubitelj pasa podržava aktivnosti Levijatana, organizacije čiji aktivisti su nedavno dospeli u centar pažnje zbog snimka nasilja nad Romom kome su „oduzeli“ konja, a protiv kojih je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal pokrenulo istragu zbog pretnji građanima da će u tobožnju zaštitu života „preuzeti pravdu u svoje ruke“. Vacićev prvi idol - Vojislav Šešelj - upravo je figura koju mlađani „pravednik“ planira da pregazi u svom, kako kaže, galopirajućem ulasku u skupštinu na sledećim izborima. Šešelju Vacić poručuje da je vreme za penziju, a na čemu zasniva takva očekivanja? Prodor Srpske desnice poklopio se sa analizama koje dolaze od političara iz SNS (Vladimir Đukanović) u kojima se predviđa jačanje desnice. Obećanjem da će spojiti iskustvo - uglavnom ratnih veterana, vojnih lica i boračkih udruženja koja su dala najveći doprinos stvaranju SD - sa mladošću i energijom, Vaciću je neko već dobro izračunao procenat koji se dobija takvim okupljanjem. Slojevi građana koji su najviše poniženi tranzicijom i njihova deca danas nemaju predstavnike u građanskoj, ali ni u elitistički istrošenoj desnoj opoziciji. NJihovo nezadovoljstvo istovremeno može biti i najveća opasnost za vlast tokom drešenja kosovskog čvora. Ukoliko je nekontrolisano. Vacić se zato pozicionira kao čuvar suvereniteta Srbije na Kosovu, čak i ljuti protivnik razgraničenja, kao opozicija koja neguje bliske veze s vlašću. One nisu samo „prijateljske“ nego i poslovne, kakve je imao u Kancelariji za KiM, i institucionalne ako ga u njegovom „galopirajućem“ pohodu na Srbiju vlast čini jedinim izuzetkom koga u tome ne ometa.