O našem dobu i mentalitetu

Knjiga našeg izvrsnog satiričara i humoriste Slobodana Simića pod nazivom Dolazak istine, sklopljena je od preko osamdeset brižljivo odabranih priča, koje su nastale poslednjih nekoliko godina. Ona se čita kao svojevrsna zabavna i prosvetljujuća, komična i tužna hronika apsurdnih događanja u jednom haotičnom, razdešenom, naopako ustrojenom društvu kakvo je srpsko. Simić u ovoj knjizi prikazuje istinito, s dozom humora i tanane ironije, ono rugobno lice srpskog društva u kojem se ljudi stide obrazovanja, kulture, znanja i poštenja, a ponose se nekulturom, neznanjem, primitivizmom i kriminalnim sposobnostima. Sistem vrednosti je u Srbiji okrenut naglavačke: najviše vrednosti postale su - pohlepa, sebičnost, nasilje i laž. Za dobrotu, nesebičnost i istinu nema mesta. Sve ove raznolike priče objedinjuje to što neodoljivo izazivaju doživljaj komičnog kod čitaoca. One se razlikuju ne samo po sadržaju, nego i po tipu komičnog koje izazivaju. U nekim od njih preovlađuje blag, dobroćudan, relaksirajući, čehovljevski humor. U drugim je taj humor reskiji, žešći, satira je nemilosrdna poput svojevrsne literarne šok terapije. Slobodan Simić je pisac velikog dara, raskošne imaginacije, lucidnih zapažanja karakterističnih „detalja” i efektnog književnog izraza, krajnje sažetog i preciznog. On je majstor kratke satirične priče koji gotovo uvek ima sjajnu, originalnu ideju, intrigantan dramski zaplet, oštar sukob dramskih likova i često krajnje neobično, smešno, luckasto i krajnje neočekivano razrešenje. Možda najveću draž, najveće uživanje čitalac Simićevih čarobno smešnih priča nalazi upravo u ovom iznenađujućem obrtu, u duhovitom, urnebesnom kraju. Čitalac se, razume se, trudi da otkrije rešenje, da nasluti kraj, ali mu to gotovo nikada ne uspeva i u tome je glavna čarolija Simićevih priča. U njegovim pričama uvek „očekujemo neočekivano“, kako kaže Aleksandar Čotrić. Takva je i priča Tok šou, gde je jedna mlada, ambiciozna i naivna novinarka na privatnoj televiziji htela da otvori „goruća“ pitanja: društvena kriza, nezaposlenost i siromaštvo, a njen gazda, vlasnih komercijalne televizije to odbija jer to nema „rejting“. Najzad, dolazi se do genijalnog kompromisa, odnosno rešenja kakvo niko ne očekuje i ne sanja: „U predviđenom terminu za popularni tok-šou gledaoci su imali priliku da čuju šta o nezaposlenosti misli estradna zvezda Mica Sisa, o siromaštvu je govorio gutač vatre iz cirkusa Korona, a o krizi i trajanju krize izlagala je Proročica Kristina“ (str. 23). A kako je i očekivano, ovaj put je tok-šou imao rekordnu gledanost! Takve su i priče: Garderoba, gde odrpanom ocu koji kupuje deci patike, jake, greškom udeljuju milostinju na autobuskoj stanici, ili priča Pljačka, gde razbojnik amater da bi mogao da plati zaostale račune odluči da opljačka banku, na kraju sledi urnebesno razrešenje - banka opljačka njega. U Srbiji, dobro je poznato, za duševne bolesnike nema mesta na klinikama. O tome na komičan način govori priča Uzaludan trud. Za očigledno ludog ali snalažljivog dedu, za nije bilo mesta na psihijatriji, pa se dovitljivi deda sam smestio u rijaliti program, gde je postao poznat i veoma popularan. Ipak, i pored svih svojih ludosti, simpatični deda nije pobedio jer je tamo bilo mnogo luđih! Ova naizgled zabavna, šaljiva priča otkriva gorku, poraznu istinu o nama: ugled i slava se u našem izopačenom društvu ne stiču ni pameću, ni vrlinama, niti pristojnošću, već naprotiv, ludošću, drskošću i primitivizmom. U neveseloj, sumornoj stvarnosti savremene Srbije, prepunoj nakaznih pojava, pisac čehovljevske sažetosti i gogoljevske žestine, kakav je Simić, našao je inspiraciju i bogat sirovi materijal, koji je majstorski književno uobličio i oplemenio, te tako stvorio delo izuzetnog dometa. Knjiga: Slobodan Simić, Dolazak istine Izdavač: Alma, Beograd 2019.