Daleko je maj

Najavljene mere Vlade Srbije za podršku privredi rezultat su trenutnih mogućnosti. Uprkos tome što su u prethodnom periodu javne finansije stabilizovane, Srbija je, ipak, relativno siromašna država, kaže za NIN Zoran Drakulić, predsednik Srpskog poslovnog kluba Privrednik i Point grupe, uz opasku da bi vlast trebalo da bude svesna i da joj zbog krize, koja je zahvatila ceo svet, neće biti lako da se zaduži, ni na domaćem ni na međunarodnom tržištu. Zbog toga i smatra da je izjava ministra finansija Siniše Malog da će 65 odsto novca biti obezbeđeno iz domaćih izvora – nerealna. „Odlaganje plaćanja poreza i doprinosa privatnom sektoru za vreme vanrednog stanja jedna je od najkonkretnijih mera. Ona će poboljšati likvidnost, jer pruža mogućnost firmama da svoje tekuće poreske obaveze beskamatno odlože na period od 12 do 24 meseca, počev od 2021. S druge strane, privrednici moraju biti svesni da će kad-tad te obaveze prema državi morati da izmire. Nije to, dakle, poklon, ali pomoć u najtežim trenucima svakako jeste“, ističe Drakulić. Kako ocenjujete stavove ekonomista da je iz tog paketa trebalo izuzeti sektore koji ovog trenutka beleže rast proizvodnje i prodaje, kao i one čiji biznis se odvija istim tempom kao i do sada? Tehnički je to bilo teško razdvojiti, ali u svakom slučaju trebalo bi sačekati pojašnjenje i dalju razradu mera Vlade, jer dosta toga još nije precizno definisano. Da li je uplata minimalca za sve, osim velikih preduzeća, dobra mera? Kako vam se čini odluka da ta mera kreće tek od maja? Nije li to za neke prekasno? Da li mislite da su razlozi za to da se smanje zloupotrebe ili jednostavno ovakva javna administracija to i ne može da sprovede pre? Tu meru smatram najznačajnijim delom vladinog „paketa“, ali isto tako mislim i da je 15. maj predaleko. Država je ostavila preduzeća, koja treba da održe proizvodnju i broj radnika, da se 60 dana samostalno snalaze. Tu meru Vlada je morala početi da primenjuje već u drugoj polovini aprila. Ovako je preveliki rizik da neke firme neće uspeti da sačekaju obećanu pomoć. A, ako je već naumila da izdvoji novac za to, nema razloga da se toliko čeka. Šteta koja bi zbog toga mogla da nastane morala bi da se izbegne. Ovde jedino brine dva puta izrečena opaska ministra Malog da će taj iznos dobiti oni koji nemaju sredstava. Takav subjektivan kriterijum može biti opasan. S druge strane, dok svi pričaju o pomoći privredi, moram da se požalim da je država preko EPS-a, u vreme trajanja vanrednog stanja, 4,6 puta smanjila cenu struje, koju mi proizvodimo iz obnovljivih izvora - biomase. Istovremeno, cena struje koju nam EPS isporučuje za redovno poslovanje ostala je ista, tako da je sada plaćamo po duplo višoj ceni od one koju oni nama plaćaju za isporučenu struju iz obnovljivih izvora. To ne možemo da shvatimo kao podršku u ovim teškim vremenima, imajući u vidu da smo ogromna sredstva uložili u ovaj projekat, kojim smo pomogli da država poveća kapacitet obnovljivih izvora energije, shodno zahtevima EU. Koliko je privreda Srbije pogođena trenutnom situacijom? Možete li, na osnovu razgovora sa kolegama, da procenite okvirne gubitke koji se zbog krize proizvode svakog dana? Takav podatak nema niko, ali je jasno da je privreda dobrim delom već osakaćena i da ćemo gubitke prebrojavati i u mesecima nakon pandemije i ukidanja vanrednog stanja. Plašim se da će negativni efekti biti mnogo veći od onih kojima za sada barataju zvaničnici. Najgore su prošli hotelijeri, vlasnici restorana, kafea, frizeri, prevoznici i mnogi drugi u uslužnom sektoru, koji su morali u potpunosti da zatvore svoj posao. Tu su i vlasnici poslovnih prostora, koji su sada zatvoreni. Ko će platiti štetu povrtarima, koji zbog zatvaranja pijaca mogu samo da bace proizvedeno povrće iz staklenika? Nažalost, taj spisak je prilično dugačak, a vremenom će se samo dodatno širiti. I dalje nije do kraja jasno kako će izgledati ta garantna šema sa bankama, osim što ministar Siniša Mali pominje cifru od dve milijarde evra? Ako država to predstavlja kao svoj trošak, da li mislite da će ona biti spremna da garantuje za ceo iznos kredita, koji će po tom osnovu plasirati komercijalne banke? Teško je o tome bilo šta reći dok Vlada ne pojasni kako će izgledati ta garantna šema. Iz onoga što smo čuli, proizlazi da je država izdvojila 24 odsto od te dve milijarde evra u garantni fond. Nikako država neće preuzeti 100 odsto rizika za iznos kredita koji će banke ubuduće plasirati. Koliko je to važno, jer da država garantuje za 100 odsto odobrenih kredita samo bi se podstakao „moralni hazard“, zato što banke ne bi morale ništa da brinu, s obzirom na to da bi im država vraćala te kredite ako dužnici to ne budu mogli? Pošto neće biti tako, ne možemo da govorimo ni o hazardu i siguran sam da će banke biti i te kako selektivne prilikom dodele ovih kredita. Ali, upravo zbog toga, taj novac neće ni doći do onih koji su najugroženiji. Ako se u privatni sektor i upumpaju dve milijarde evra, hoće li to biti dovoljno da bi ekonomski oporavak bio nalik onome što država očekuje? Ne govorimo samo o dve milijarde evra, koje će se obezbediti novim kreditima, već i o još oko dve milijarde evra, koje će privatnom sektoru poboljšati likvidnost zahvaljujući odluci Narodne banke Srbije, kojom se uvodi moratorijum od najmanje 90 dana, odnosno dok traje vanredno stanje na otplatu svih kredita, koji će dospeti za naplatu u tom periodu. Tome valja dodati još 200 miliona evra, koje će se plasirati preko Fonda za razvoj. Ako država snosi samo deo rizika, strahujete li da banke neće biti dovoljno motivisane za nove pozajmice privredi? Banke će biti veoma selektivne i ne očekujem povećanu kreditnu aktivnost. Uz to, u dve milijarde evra, koje se pominju, sigurno će ući i onaj deo kredita koji dospevaju za naplatu dobrim firmama u periodu od 1. aprila do 30. juna ove godine. To znači da će u tom „paketu“ biti i deo reprogramiranih, ranije odobrenih kredita, koji dospevaju za plaćanje narednih meseci, tako da ne očekujem da će banke privatnom sektoru staviti na raspolaganje dve milijarde evra „svežeg“ novca. Kakve bi mogle biti posledice ove krize po finansijski sektor? Kakav bi trebalo da bude kurs dinara i za vreme krize, ali i posle nje? Finansijski sektor u Srbiji sigurno u ovom trenutku analizira sve rizike, vezane kako za kredite, za koje važi moratorijum, tako i za buduće plasmane. Jako je važno da, kao što čuvamo privredu, očuvamo i bankarski sektor, kako ne bi iz krize izašli sa velikom količinom nenaplativih kredita. Posle prethodne krize iz 2008, ovdašnje banke imale su 3,7 milijardi evra problematičnih kredita. Zbog nemogućnosti da ih naplate, neke banke su bankrotirale, što je građane i privredu koštalo više od milijardu evra. Takav luksuz sebi ne smemo još jednom priuštiti. O kursu bi se moglo diskutovati, da li i kome odgovara, izvoznicima ili uvoznicima, ali smatram da u ovom trenutku Vlada i NBS vode dobru politiku i da je jako važno da kurs dinara ostane stabilan u periodu krize. Neki zameraju Srbiji što se ne ponaša kao SAD ili evrozona. Da li je i za vas štampanje novca način za rešavanje problema likvidnosti u preduzećima? Nisam zagovornik štampanja novca u cilju rešavanja problema likvidnosti. Imam dovoljno godina da pamtim hiperinfalciju iz 90-ih godina. Neki su, možda, zaboravili da je u januaru 1994. inflacija bila 312 miliona odsto. Kod nas se svaka avantura sa štampanjem novca bez pokrića neslavno završavala. I ne bih da se još jednom uveravam da to nije dobar recept za Srbiju. Time se problem ne bi rešio. Samo bi se napravio novi. Verujete li u zvanične procene da će Srbija 2020. završiti sa nultim privrednim rastom. Je li to realno? Šanse za to postoje samo ako se vanredne mere ukinu do kraja maja i ako u dogledno vreme ekonomska situacija u drugim evropskim državama, SAD i Kini krene nabolje. A, ne bih se baš kladio na to. Tim pre što mnogi svetski ekonomisti procenjuju da bi ova kriza mogla biti najteža još od Velike depresije 1929. A koliko je realan optimizam predsednika Aleksandra Vučića da će već u trećem kvartalu ove godine BDP Srbije biti veći nego u istom periodu 2019? Voleo bih da mogu da delim optimizam predsednika Vučića. Ali, stvarno ne mislim da je to realno moguće. Tim pre što sam već pominjao da prihodi nekih sektora nisu pali za 30 ili 40 odsto, već su pali na nulu. Ne postoje. A ni kada pandemija i vanredno stanje prođu, ti prihodi neće moći da se preko noći vrate na stari nivo, a kamoli da premaše prošlogodišnje. Uostalom, godinama je devizni priliv od stranih turista bio veći od milijardu evra. A ko sad od stranaca dolazi u Srbiju, osim lekara i medicinskog osoblja iz Kine, Rusije i drugih zemalja koje nam šalju pomoć? Ključni problem je što su zbog ograničenog kretanja pokidani mnogi lanci proizvodnje i snabdevanja. Oni neće moći tako brzo da se obnove, a pitanje je i šta će sa mnogim kompanijama biti kad kriza prođe. Zbog pandemije u zemlju se iz inostranstva vratilo 400.000 državljana Srbije. Umesto što ih okrivljujemo da su doneli virus, da li bi država trebalo da radi na merama da ih motiviše da ostanu, kad se već toliko govori o problemu odliva radne snage? Kako god to čudno izgledalo zbog uslova pod kojima su se oni vratili, ovo jeste dobra prilika da država usvoji neke mere i da privoli što veći broj tih ljudi da ostanu ovde. Mi smo u prethodnim godinama bili suočeni sa ogromnim odlivom naših kvalitetnih, visoko obrazovanih i mladih ljudi u inostranstvo. Pošto su mnogi od povratnika u ovoj krizi izgubili posao u inostranstvu, ovo je prilika da ih zadržimo, da oni svojim znanjem i iskustvom doprinesu budućem rastu BDP-a Srbije, a ne neke strane zemlje. Da li se neko iz Vlade konsultovao s vama pre donošenja mera? Sa mnom se niko nije konsultovao, kao ni sa kolegama iz Kluba Privrednik, barem ne one sa kojim sam u stalnom kontaktu, a mi godišnje u budžet uplaćujemo 1,1 milijardu evra i zapošljavamo desetine hiljada ljudi. A da su vas pitali, šta biste im rekli? Naša inicijativa bi bila da se mere što pre primene, da budu lake i jednostavne u praksi i uz što manje administrativnih problema. Kao što je bilo važno da stručnjaci iz oblasti medicine što pre napadnu virus korona i preduzmu sve neophodne mere, isto tako je bilo važno da se za donete mere konsultuju sa iskusnim privrednicima i da se mere vezane za privredu što pre primene. U privredi je brzina reagovanja najvažnija! Čak i dobre mere, ako se primene sa zakašnjenjem, ne daju dobre efekte. Nadam se da još nije kasno da se Vlada predomisli i da finansijska pomoć krene i pre sredine maja. Strahujete li da bi se ovako izdašan plan mogao izjaloviti u smislu da se povećaju deficit i javni dug i iznad granice podnošljivosti, a da izostane očekivani oporavak? Plan je napravljen shodno mogućnostima i problem može da nastane samo ako se kriza produbi i produži. Drugi problem može da bude ukoliko Srbija ne bude mogla na odgovarajući način da se zaduži na finansijskom tržištu – ako ne bude dovoljno zainteresovanih kupaca za dužničke hartije od vrednosti naše države ili ako poraste cena zaduživanja. Najavljuje se regulativa za izdavanje korporativnih obveznica. Smatrate li da je to u ovom trenutku potrebno? Kako ste razumeli predsednika Vučića i ministra finansija u smislu ko će otkupljivati te obveznice i pod kojim uslovima? Privatni investitori ili država? Smatram da je to utopistička ideja u ovom trenutku. Mi nemamo razrađeno takvo tržište, država nema mogućnosti da bude kupac takvih dužničkih papira preduzeća, a nisam siguran da će za njih biti zainteresovani i strani fondovi. Tokom prethodne krize 2008, predlagao sam Vladi da izdavanjem obveznica spasemo tada najbolju i najveću rečnu flotu na Dunavu sa 270 plovila. Nažalost, tada nije bilo sluha da se spase ta strateški važna firma, koja bi Srbiji osigurala primat na Dunavu. Čak i da to nije, kako kažete utopija, koliki je rizik da se na takvom tržištu pojave loše, odnosno bezvredne obveznice? O tome ne bih spekulisao, jer govorimo o nečemu što, po mom mišljenju, ne može da zaživi. Šta ćete vi uraditi sa 100 evra, koliko će svakom punoletnom građaninu država uplatiti kad prođe vanredno stanje? Pokloniću taj iznos nekima od onih kojima i inače pomažem zbog malih ili nikakvih primanja. I bilo bi bolje da je država u startu sumu koju je odvojila za te namene podelila samo onima kojima je taj novac zaista i neophodan. Je li ovo politička ili ekonomska mera, s obzirom na to da će se posle vanrednog stanja nastaviti kampanja za izbore? Ne bavim se više politikom, ali mogu da prokomentarišem da se radi o nepromišljenoj i neizbalansiranoj meri. Ovo je urađeno po ugledu na mnogo bogatije zemlje i rezultat je naše fascinacije helikopterima, tj „helikopterskim novcem“. Ne bih ovu meru svrstao u 100 odsto političku, jer smatram da bi veći politički efekat bio da je vlast tu sumu podelila u većim pojedinačnim iznosima ljudima sa primanjima manjim od 35.000 dinara. Plus to bi i ekonomski bilo bolje, jer bi sav taj novac nakon krize otišao u domaću potrošnju. Kako vaša kompanija posluje s obzirom na to da je vama zbog toga što ste stariji od 65 godina zabranjeno da napuštate stan? Kompanija i pored moje izolacije normalno posluje, s obzirom na to da smo godinama stvarali kadar koji je sposoban da vodi firmu i kad ja nisam neposredno prisutan. Današnji stepen komunikacije omogućava da budem redovno izveštavan o dnevnim zbivanjima i u fabrici i u pratećim službama, odnosno centrali firme. Kao predsednik kompanije i predsednik Kluba Privrednik, dobio sam dozvolu za kretanje, ali retko je koristim i ne zloupotrebljavam je. Poštujem onu preporuku „ostani kod kuće“.