Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   19.04.2021. 05:47
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
Витаминима по глави становника

Председник каже да је набавком витамина за пензионере хтео да помогне „нашим фабрикама“. Да ли је Гудвил фарм „наша фабрика“ зато што јој је већински власник из Мађарске, или зато што је један од сувласника лични пријатељ Александра Вучића

Ето, дочекасмо и то чудо. Председник је јавно признао да Србија заправо нема парламент и да они људи који седе у Скупштини и нису посланици. Уосталом, то што они раде више личи на сеоско прело, на коме свако може да каже шта му падне на памет и ником ништа. Мени су, искрено, неки од њих од почетка били сумњиви, јер на основу изговорених речи нисам могао да поверујем да су то народни посланици. А онда је све сумње одагнао баш Александар Вучић. Коначно, у понедељак, гостујући на Пинку, открио је да у Србији прошле године није било - избора. И, стварно, оно што се десило 21. јуна 2020. и нису били избори.
Чудо је тим веће што то признање није издејствовала међународна заједница. Ни српска опозиција. Ни невладине организације. Ни медији. Ни полиграф. Не, на то га је натерао повратник на Пинк. Срђану Предојевићу за то било је довољно само да га упита да ли је најављеним бесплатним пакетићима витамина и минерала за пензионере, уз раније обећаних 30 плус 30 плус 50 евра, већ кренуо у предизборну кампању.
„Па, тако су говорили и прошле године, када смо делили хеликоптер мани, по 100 евра. Јесу и тада рекли биће избори? Је ли тако, Срђане“, упитао је председник водитеља, који је као омађијан одговорио: „Па, добро, јесте тако било“… „И, јесу ли били избори“, поентирао је Вучић, желећи да код збуњених гледалаца створи утисак како су сви, осим њега, лагали и тада, па лажу и сада. Или је, можда, само открио да ни ове, ни наредне године неће бити избора, као што их заправо није било ни прошле.
Биће да је, ипак, у праву један пријатељ који ме стално критикује да шефа државе схватам преозбиљно и да би коментар на сваку његову реч требало да буде - мора да се председник шали, немогуће је да озбиљно мисли то што говори. И заиста, мора да се шалио када је исто вече рекао да се за помоћ Србима са Косова годишње издваја 600 милиона евра. Јер, ако се није шалио, онда грађани Србије сваке године издвајају између 50.000 и 60.000 евра за сваког Србина на Косову! Знају ли бар Срби са КиМ за шта се троши и коме иде толики новац?
Проблем је, међутим, што се наша власт не шали. Озбиљна је и када вуче неке смешне и чудне потезе. Ево, управо је решила да пензионерима подели паковања цинка и витамина Це и Де-3. И то хитно, по скраћеној процедури, без тендера, тако што је Министарство здравља обавестило пет унапред одабраних фирми да само оне доставе понуде. И све уз образложење да је угрожено здравље становништва. Као да је први становник Србије оболео од ковида-19 пре 40, а не пре 400 дана. На страну што витамина није ни било у плану јавних набавки за 2021, већ их је Министарство здравља убацило накнадно, уочи саме набавке. Тај, како га је Вучић најавио, „још један мали поклон државе“ коштаће 9,4 милиона евра, а тај новац завршиће на рачунима четири фирме, у име којих је заједничку понуду доставио Гудвил фарм. Ту почиње нова шала, јер Вучић тврди да је том набавком желео да помогне „домаћим произвођачима, нашим фабрикама“. Баш чудно ако се има у виду да је власник 51 одсто Гудвил фарма истоимена фирма из Мађарске, а још 20 одсто припада Ференцу Јојарту, држављанину Мађарске. А можда је за Вучића то „наша фабрика“ зато што је њен директор, уједно и власник 29 одсто фирме, Золтан Тамаш из Суботице, кога је председник раније јавно представљао као личног пријатеља?
Све сумње у могућу корупцију, сукоб интереса или бар избегавање Закона о јавним набавкама, за премијерку Ану Брнабић су „сумануте и сулуде“. Као, уосталом и све друге афере у којима учествују бројни високи функционери СНС-а. Ма, биће да је премијерка решила и тако да опонаша председника, па се и она само шали. То је боље него да заиста мисли да нема ништа спорно у пословним комбинацијама власти са пријатељима шефа државе. Опет, шта ако је Ана у праву и ако председник заиста „познаје милион људи“? Није ли онда свеједно са којим ће његовим другаром држава склапати послове? Истине ради, можда би иста фирма са најбољом понудом добила посао и на поштеном тендеру, само што то никада нећемо сазнати. Као ни многе друге ствари које власт жели да сакрије од очију јавности.
Док не видимо да ли се председник и премијерка само шале или је ђаво однео шалу, читаоцима НИН-а дугујем велико извињење што сам их у прошлом броју довео у велику заблуду насловом уводника Где се гради, ту се и уграђује. Изгледа да у Србији и без градње има уградње.



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Људи су то причали и прошле године, када смо давали оне „хеликоптер паре“, по сто евра сваком становнику Србије. Јел су рекли – биће избора? Је л’ тако било, Срђане? Је л’ тако било? И, јесу ли били неки избори?

Александар Вучић, председник Србије и СНС, водитељу Срђану Предојевићу, на питање да ли је у предизборној кампањи са дељењем витамина најстаријим суграђанима

Прочитајте све мисли
bg