За разлику од дела поезије по којој је Васиљев познат, прозни и драмски Васиљев показује мане „неисписаности”, али и једног изузетног талента коме је било потребно само још мало времена, дакле, не само двадесет четири године живота, да се у потпуности и до савршенства артикулише – каже песникиња Драгана Младеновић за НИН. Актуелна добитница књижевног признања „Душан Васиљев“ за књигу Фемицид и друге песме, у издању Културног центра Новог Сада, сматра да нас у такву оцену на најбољи начин уверавају одличне песме Душана Васиљева, посебно његов песнички крик Човек пева после рата. „У њу је стао сав чемер искуства рата и расположење целе једне генерације, коју су, међу осталима, чинили и Црњански, Растко Петровић, Дис, Бојић... Та је песма један од најбољих примера експресионистичке поезије.“