Bio je sidro u burnim vremenima

Moj prvi susret s Najdanom Pašićem bio je virtuelan, kada sam u četvrtom razredu gimnazije odlučio da za maturski rad prikažem njegovu knjigu „Savremena država“ (Kultura, 1960). Istinski susret sa profesorom Pašićem odigrao se 1970. godine, dve godine nakon burnog V kongresa Saveza sindikata Jugoslavije. Taj čuveni sindikalni kongres je održan u junu 1968. godine, pod snažnim uticajem studentskih protesta. Situacija u sindikalnom pokretu tadašnje Jugoslavije bila je toliko napeta da je i Tito morao da dođe i održi govor na kongresu kako bi umirio delegate radnika. Da bi se odgovorilo na ove izazove, u vrhu sindikalnog rukovodstva je odmah nakon kongresa odlučeno da se pristupi pripremi jednog naučnog skupa čija bi tema bila društvena pozicija sindikata i položaj zaposlenih. Na pripremni sastanak kod tadašnjeg predsednika Veća Saveza sindikata Jugoslavije Dušana Petrovića Šaneta došla je delegacija sa Fakulteta političkih nauka: prof. Jovan Đorđević, dugogodišnji predsednik Jugoslovenskog udruženja za političke nauke, prof. Radoslav Era Ratković, tadašnji dekan FPN i prof. Najdan Pašić, jedan od osnivača Fakulteta političkih nauka. Prvi je govorio Jovan Đorđević i izneo predlog pitanja koja bi trebalo da budu u centru pažnje budućeg skupa o sindikatima. Odmah nakon njega javio sam se za reč sa ocenom da je izneta koncepcija suviše neutralna i da za vreme u kome smo razgovarali nisu dovoljni samo klasični pristupi već da se mora ponuditi nešto novo. Kratko sam izložio alternativnu koncepciju koja se oslanjala na tada publikovanu knjigu Zorana Vidakovića Društvena moć radničke klase, kao i na radove Miroslava Pečujlića o potrebi uspostavljanja veza između radništva i inteligencije. Predsednik Šane Petrović me je prekinuo i rekao „da to što je ovaj mladić govorio nije zvaničan stav sindikata i da to možete zaboraviti“. Ponovo se javio profesor Jovan Đorđević i u jednom podužem izlaganju obnovio jedan deo svojih ranijih predloga, ali je u svoje izlaganje utkao i neke od ideja o kojima sam i ja govorio. Posle nekoliko učesnika koji su bili za klasični i tvrdi ideološki pristup pitanjima sindikata na kraju se javio profesor Najdan Pašić koji me je snažno podržao, zatražio da upravo ja predlog formulišem i budem uključen u organizacioni odbor za pripremu naučnog skupa. Od tog vremena pa sve do njegove smrti uživao sam izuzetnu podršku i istinsko prijateljstvo profesora Najdana Pašića. Porodično poreklo i kratka biografija. Najdan Pašić je rođen u Skoplju, a ime je dobio po dedi Najdanu, koji je bio rođeni brat poznatog srpskog političara i državnika Nikole Pašića. Sa suprugom Mirom dobio je sina Radeta i ćerku Jasnu. Bio je vrlo srećan i ponosan kada je dobio unuka Marka. Obrazovanje. U Beogradu je pohađao Treću mušku gimnaziju i u to vreme je počeo da čita dela Slobodana Jovanovića, Svetozara Markovića, Veselina Masleše. Diplomirao je 1949. na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a poslediplomske studije nastavio na novoosnovanom Institutu društvenih nauka. Pašić je doktorirao na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1956. Za direktora Instituta za društvena istraživanja biće postavljen rešenjem Saveznog izvršnog veća 18. juna 1963. Ovaj institut je u to vreme bio rasadnik za školovanje mladih talentovanih istraživača iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije. Profesor Najdan Pašić je bio član Predsedništva SR Srbije od 1974. do 1982. Doprinos novinarstvu i publicistici. Nakon oslobođenja Beograda 1944. godine pisao je za novoosnovani omladinski list Mladi borac. Bio je deo intelektualno-novinarskog kruga u kome je stasala posleratna generacija vrsnih novinara, poput Đorđa Radenkovića, Stevana Majstorovića, Dragoslava Zire Adamovića. Za časopis Naša stvarnost počeo je da piše na poziv glavnog urednika Milentija Popovića, a kada je iz ovog lista proizašao prvi broj obnovljenog NIN-a, 7. januara 1951, Najdan Pašić je bio jedan od njegovih osnivača i prvih urednika. Diplomatska karijera. Svoje svestrane sposobnosti Najdan Pašić je dokazao i u diplomatskoj karijeri, dok je radio u jugoslovenskoj ambasadi u Londonu od 1953. do 1956. godine kao ataše za kulturu i informisanje. Boravak u Londonu je iskoristio da se dobro upozna sa istorijom laburističkih ideja i pokreta. Akademska karijera. Za vanrednog profesora Visoke škole političkih nauka u Beogradu izabran je 1960. godine, a 1962. za redovnog profesora na predmetu Uporedni politički sistemi. Nastavio je da predaje i kada je Visoka škola političkih nauka odlukom Vlade Srbije od 12. novembra 1968. prerasla u Fakultet političkih nauka i postala deo Univerziteta u Beogradu. Dužnost dekana FPN obavljao je u mandatu 1973-1975. Profesor Najdan Pašić je bio pozivan na mnoge univerzitete u svetu. Školske godine 1994/45. putevi su nam se ukrstili jer smo se istovremeno našli na studijskim boravcima u Sjedinjenim Državama. Profesor Pašić je bio na gostujućem jednogodišnjem studijskom boravku u čuvenom Wudro Wilson centru u Vašingtonu. Naučna dela. Kada sam sa kolegom Milanom Jovanovićem radio na zborniku NAJDAN PAŠIĆ – temelji politikologije u Srbiji (FPN, 2018), utvrđeno je da bibliografija svih naučnih radova profesora Pašića iznosi više od 900 jedinica. Za ovaj tekst napravio sam izbor njegovih najvažnijih knjiga. To su: Javne korporacije u Velikoj Britaniji (doktorska disertacija odbranjena 1957); Savremena država (1960,1976); Uporedni politički sistemi (1962, 1981); Klase i politika (1968); Političko organizovanje samoupravnog društva (1970, 1974); Nacionalno pitanje u savremenoj epohi (1973); Interesi, institucije, ideologije (1977); Istorijski put komune (1981); Interesi i politički proces (1983); Istorijski fijasko sistema samoorganizacione hijerarhije (1996). Profesor Najdan Pašić je bio više godina na čelu Udruženja za političke nauke Srbije. Jedan, za mene posebno značajan zajednički deo akademske karijere bilo je učešće na kongresima i skupovima koje je organizovalo Međunarodno udruženje za političke nauke (International Political Science Assosiation, skraćeno IPSA). Zajedno smo bili učesnici tadašnje jugoslovenske delegacije na kongresima IPSA-e u Buenos Ajresu (Argentina) i Saporou (Japan). Profesor Pašić je u tadašnjoj velikoj Jugoslaviji smatran neospornim doajenom naših političkih nauka. Lično sam imao priliku da se uverim kako ga sa velikim uvažavanjem i poštovanjem dočekuju u svim krajevima tadašnje Jugoslavije, od LJubljane i Zagreba, preko Sarajeva, do Podgorice i Skoplja. Kao ličnost Najdan Pašić je bio jedan neobičan i nezaboravan čovek, skroman i nenametljiv. Govorio je tiho i sporo, ali je mislio brzo i vispreno; otežano se kretao, ali je svuda uvek stizao na vreme. Veći deo života je nosio naočare jake dioptrije, a kada se u poznim godinama operacijom očiju oslobodio naočara, žalio mi se da ne može pred ogledalom da prepozna samoga sebe. Kao neko ko mu je bio veoma blizak mogu da kažem da je Najdan bio, kako se u našem narodu lepo kaže, duša od čoveka. Širio je oko sebe spokojstvo i životnu mudrost čoveka koji je uspešno prošao kroz mnoge složene situacije, karakteristične za naše društvo prepuno političkih sukoba i izazova. U odnosu na mnoga nerazumevanja u javnosti o sadržaju i značaju politikoloških studija, delovao je kao stabilno sidro u periodima burnih ideoloških i političkih sukoba i previranja kojih je u našem savremenom društvu bilo i previše. Tu vrstu solidnosti ugradio je u same temelje naše fakultetske institucije. Vukašin Pavlović profesor emeritus Univerziteta u Beogradu