Razvod u nevreme

Svakoga su stigli efekti bregzita, komentariše Evan Lukas, tržišni strateg, posledice odluke koju su prošlog četvrtka doneli građani Velike Britanije. Tržišta su nokautirana, funta je na tridesetogodišnjem minimumu, pad vrednosti akcija zbrisao je oko dve hiljade milijardi dolara, a i cena nafte pala je za oko pet procenata. I što je još gore, niko se ne usuđuje da prognozira do kada bi ova nervoza mogla da potraje.

Investitore zabrinute za svoj novac, trenutno ne smiruje ni tvrdnja Banke Engleske da je spremno dočekala bregzit i da će na tržištu odlučno reagovati kako bi smirila pad funte, jer malo ko od njih očekuje da će razvod Britanije od Evropske unije ići lagano. Zato DŽordž Soros, u tekstu za Project Syndicate, na koji NIN ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji, kaže da se posledice britanskog referenduma mogu porediti jedino sa globalnom krizom iz 2008, a Anatol Kaletski, glavni ekonomista i kopredsedavajući Pekinškog instituta Gavekal Dragonomiks, da nervoza finansijskih tržišta još uoči referenduma upućuje na zaključak da će političke i ekonomske posledice bregzita biti mnogo veće od skromnih 2,4 odsto britanskog učešća u globalnoj ekonomiji.

Iako se i pre održavanja referenduma sprekulisalo da bi, u slučaju izlaska, Britanija mogla da ostane na jedinstvenom evropskom tržištu, investitori strahuju da se to ipak neće desiti. Što zbog slutnji da nova britanska vlada neće biti na to spremna, što zbog straha da ni EU na to neće pristati. Jer, samo strogoćom ona može disciplinovati i zapretiti drugim članicama EU koje bi eventualno poželele da krenu britanskim stopama.

Bregzit je težak udarac za EU i sve one koji njoj teže, jer je to jasan znak da Britanija ne vidi nikakvu mogućnost za reformu EU. Sa jedne strane, EU će da postavi oštre uslove za izlazak, barijere za trgovinu robom i uslugama, kao i za kretanje zaposlenih, upravo u nameri da obeshrabri druge. Sa druge strane, biće tu više buke nego stvarnosti. Britanija je u prva tri meseca 2016. imala deficit u trgovini sa EU od oko 30 milijardi evra. I taj deficit je samo blago umanjen suficitom u izvozu usluga Britanije u EU. Nerazumno je očekivati da bi se Unija tako lako odrekla dobrog kupca i platiše za svoju robu, kaže za NIN Miroslav Jovanović, sa Instituta za globalne studije Univerziteta u Ženevi. Jovanović veruje da je pad funte odlična vest za Britaniju, jer će njena roba postati jeftinija za izvoz, što će smanjiti spoljni deficit ove zemlje. I britanska radna snaga postaje jeftinija, što će privući strane ulagače i na dugi rok uticati na zaposlenost.

Na kratak rok, pak, ekonomisti procenjuju da Veliku Britaniju čeka recesija, a analitičari Goldman Saksa veruju da će se to desiti već početkom naredne godine. Funta će i dalje biti nestabilna, a činjenica je i da će britanski budžet izgubiti poreske prihode, kao i da bi oko 500.000 ljudi moglo ostati bez posla. Dodatno ih zabrinjava najava JP Morgan Čejsa da će otići sa britanskog tržišta, kao i banaka Morgan Stenli i HSBC koje su najavile da bi mogle premestiti 2.000, odnosno 1.000 ljudi iz Londona, u Dablin, Pariz ili Frankfurt. Rejting agencije već su snizile kreditni rejting Britanije.

Procene koliko će se smanjiti vrednost BDP-a kreću se od 3,5 odsto do čak sedam u narednih desetak godina, pogotovo ako Britanija izađe sa jedinstvenog tržišta EU. Uvođenje carina bi njenu robu učinilo skupljom na evropskom tržištu, ali bi isto važilo i za robu koja iz EU stiže u Britaniju, pošto su dojučerašnje saveznice iz EU i najveći spoljnotrgovinski partneri Ujedinjenog kraljevstva. I ne samo to. DŽejkob Fank Kirkegard, ekonomista Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju, objašnjava da će izlaskom Britanije sa tog tržišta proizvođači morati da podležu izradi novih sertifikata i standarda kvaliteta, što će povećati njihove troškove. Ako ste Nisan ili neki drugi proizvođač automobila sa dominantnom proizvodnjom u UK, isti ekološki i standardi bezbednosti omogućavaju vam da prodajete svoj automobil bilo gde u Evropi, ali ukoliko Britanija izađe, situacija će se promeniti.

Baš zato većina i veruje da Britaniji ne preostaje ništa drugo do da dogovori sa EU odnos nalik onome u Norveškoj, koja je, pored Islanda i Lihtenštajna, članica Evropskog ekonomskog prostora, iako nije i same EU. Norvežani, međutim, i pre održavanja referenduma nisu se uzdržavali da Britancima poruče da se ne igraju sa EU, odnosno da model koji oni primenjuju nije nimalo sladak. Zarad jedinstvenog evropskog tržišta morali su da usvoje tri četvrtine evropskih propisa, iako nemaju nikakav uticaj na njihovu izradu. Bez prava glasa u Briselu i sa transferom u EU, možda i većim nego Ujedinjeno Kraljevstvo, platili su visoku cenu pristupa evropskom tržištu, koje podrazumeva i slobodno kretanje ljudi.

Ni Evropa, međutim, neće izaći iz ovog neprijatnog razvoda neoštećena. Predviđa joj se još sporiji ekonomski oporavak, evro je opet počeo da gubi bitku sa dolarom, a investitori ne veruju ni u ograničene domete Evropske centralne banke koja je najavila da će, ako je potrebno, dodatno upumpavati novac u sistem.

Očekuju nas velika dnevna kolebanja, i u budućnosti, na svim tržištima akcija, obveznica, valuta i sirovina, zbog američkih predsedničkih izbora, mogućeg referenduma u Škotskoj, a možda i Severnoj Irskoj, ali i izbora u Španiji. Slabljenje ekonomskog rasta je izvesno, a jedino što ECB može da uradi, jeste da kupuje akcije kompanija, što bi bio presedan i znajući nemačku ekonomsku elitu, malo verovatno. Velikoj Britaniji predstoji nekoliko teških godina, jer joj sledi verovatno i raspad, udar na funtu i dalja nestabilnost, ali verujem da je na dugi rok ona napravila dobar izbor, tvrdi za NIN Srđan Vlaški, iz Svis kapital grupe. Vlaški objašnjava da je Britanija zemlja koja zavisi od finansijskih usluga, i kao takva nije imala preterane koristi od ekspanzije EU. Britanija je rasla brže od EU, ali je proširenjem EU na istok, najviše profitirala Nemačka. Za razliku od nje, Britanija nije imala veliki interes u zemljama istočne Evrope. Takođe, Britaniji je pretila neka vrsta poreza na transakcije, koji je jako brinuo finansijsku industriju, objašnjava NIN-ov sagovornik.

Više od trećine nemačkih proizvođača strahuje da će bregzit negativno uticati na njihovo poslovanje, pokazalo je istraživanje ekonomskog instituta IFO, a analitičar Andreas Eser prognozira da će do 2030. Britanija izgubiti 300 milijardi evra, a Nemačka čak 55 zbog ovog razvoda koji dolazi u ekonomsko nevreme. Ekonomisti prognoziraju i usporavanje rasta u SAD, a spekuliše se da bi zbog jačanja dolara FED mogao uskoro da promeni smer monetarne politike.

Iako iz Narodne banke Srbije uveravaju da bregzit nikako neće uticati na makroekonomsku stabilnost Srbije, Srđan Vlaški tvrdi da će se stopa BDP-a uskoro korigovati naniže, jer jučerašnje projekcije danas više ne važe. Osim rasta rata zaduženima u švajcarskim francima, zbog jačanja ove valute, Srbiju očekuje i povećanje duga u dolarima, ali i veće kamatne stope, jer se globalni rizik i neizvesnost povećavaju a najveću cenu uvek plate oni najrizičniji.