Crtež na zategnutoj koži

Esejizirajući o identitetu, Amin Maluf zaključuje kako se u naše vreme svi osećaju pomalo u manjini, pomalo prognani. Pisac kaže kako smo u stvari beskrajno bliži svojim savremenicima nego precima i pita se da li će preterati ako kaže da ima mnogo više toga zajedničkog sa nasumice odabranim prolaznikom iz neke ulice u Pragu ili Seulu nego sa sopstvenim čukundedom. Razmišljajući o „našim istovernicima“ koji su živeli pre pet stotina godina, Amin Maluf ističe kako je za većinu njih Pakao bio isto tako stvaran kao Mala Azija ili Abisinija, s đavolima rašljastih stopala koji su gurali grešnike u večni oganj. Dok misli o identitetu i njegovom odnosu prema religiji, modernizaciji i jeziku, zaključuje kako preci nisu baš praktikovali istu religiju. „Kada bismo živeli među njima“, piše, „sa našim današnjim ponašanjem, svi bismo bili kamenovani na ulici, bačeni u tamnicu, ili spaljeni na lomači zbog bogohuljenja, zbog razvrata, zbog krivoverstva ili zbog veštičarenja.“ Koliko je onda bitno nasleđe, tradicija? Od početka knjige Ubilački identiteti, s podnaslovom „nasilje i potreba za pripadanjem“, Amin Maluf, književnik rođen 1949. u Libanu, autor kultnih naslova Leon Afrikanac, Krstaški ratovi u očima Arapa ili Levantski đerdan – govori o svom rukopisu kao eseju i pažljivo prilazi problemu. („Spisateljski život me je naučio da zazirem od reči.“) Sam definiše zadatak: pokušaće da shvati zašto toliki ljudi danas čine zločine u ime verskog, etničkog, nacionalnog ili nekog drugog identiteta. U kom pravcu razmišlja može se naslutiti već na 16. stranici kada zaključi da bi i klonovi, kada bi kloniranje ljudskih bića na kraju uspelo, bili identični samo u trenutku rođenja. Već sa prvim koracima u životu, počeli bi da se razlikuju. Naravno, identitet svake osobe sačinjen je od mnoštva elemenata. Ne radi se samo o tome da neko pripada određenoj veroispovesti, nacionalnosti, etničkoj ili jezičkoj grupi, već lista ide u beskraj. Može se pripadati i pokrajini, selu, klanu, četvrti, sportskom timu, sindikatu, partiji... Do problema, koji naročito zanima Malufa, dolazi kada se u svakoj epohi, jedna ili druga pripadnost naduva do takve mere da pomrači sve ostale i poistoveti se sa celokupnim identitetom. Ubrzo se u priču uvode i primeri iz Jugoslavije, pogotovo Bosne, ali i iz drugih krajeva sveta. Princip je svuda isti: rano u životu dođe do žaoka, kako ćemo saznati, jer drugi rečima ili pogledima stavljaju pojedincu do znanja da je nizak ili siromašan, tamnoput ili suviše plav. „Te bezbrojne razlike, neznatne ili ogromne, iscrtavaju obrise svake ličnosti, grade ponašanje, strahove, ambicije.“ Često i trajno ranjavaju čoveka. Amin Maluf insistira na činjenici da je identitet sačinjen od mnogobrojnih pripadnosti, ali takođe zna da je neophodno insistirati da je on jedan i da ga doživljavamo kao celinu. Nije pačvork, nije prosto dodavanje autonomnih pripadnosti, već „crtež na zategnutoj koži.“ Delo Ubilački identiteti, o kome će Vesna Cakeljić, prevoditeljka i profesorka na FON-u, Igor Štiks, pisac i naučni saradnik Univerziteta u Edinburgu, Tamara Krstić, književna kritičarka i novinarka govoriti 1. jula u 18 sati, na „Laguninom književnom klubu“ (knjižara Delfi, SKC) – prepuno je digresija, odlomaka iz istorije, vrlo kratkih autobiografskih pasusa i osvrta na stvarnost. U njemu postoji obilje dobrih rečenica. Na primer: „Svet je složena mašina koja se ne rastavlja šrafcigerom.“ Plus: „Pravo na kritikovanje drugog se stiče, zaslužuje.“ Kada govori o ključnom problemu, Maluf kaže da ko god traži pravo na složeniji identitet biva marginalizovan. Ili da se često identitet koji obznanjujemo preslikava – kao negativ – na identitet našeg protivnika.