Poletanje bez piste

Čikaški Lolapaluza festival, osnovan pre četvrt veka od strane Perija Farela, frontmena Jane's Addition, spada među najveće muzičke festivale. Usled ogromnog rasta, događaj je 2010. debitovao u Čileu, zatim u Brazilu i Argentini. Krajem 2014. postalo je jasno da franšiza treba da sleti i na evropsko tlo, a nemačka prestonica bila je i ostala savršen izbor za eksperimentisanje.

Lolapaluza Berlin debitovala je prošle godine, na pistama čuvenog neaktivnog aerodroma Tempelhof. Zamišljen kao dvodnevni festival, idealan za vikend putovanja Evropljana, uz savršenu fuziju rok, pop-rok i elektro izvođača (Muse, Fatboy Slim, The Libertines, Belle Sebastian), bukvalno preko noći postao je novo omiljeno evropsko muzičko dešavanje. Ove godine apetiti su porasli, te je kapacitet sa 45.000 proširen na 70.000 posetilaca po danu. Karte, po relativno pristupačnoj ceni od 120-130 evra, zahvaljujući izvođačima kao što su Radiohead, Kings of Leon, New Order i Paul Kalkbrener, rasprodate su. Organizatori, na čelu sa bivšom umetničkom direktorkom Sigeta, Fružinom Sep, obećali su spektakl. A onda su nastupili problemi.

Početkom godine objavljeno je da će festival morati da bude premešten jer je Tempelhof sada naseljen izbeglicama. Za novu lokaciju odabran je Treptover park, duboko u istočnom Berlinu, ali su hiljade poreskih obveznika oko parka brzo potpisale peticiju da festivalu ne bude dozvoljeno da se održi u parku koji je pre nekoliko godina uređen. Organizatori su se brzo obavezali da će pokriti sve troškove održavanja i čišćenja, te da će se festival završiti u 23 časa u subotu, odnosno u 22 časa u nedelju. Sve je delovalo u redu, ali je onda i Rusija uputila zvanični dopis za obustavu dešavanja, zbog velikog memorijalnog kompleksa sovjetskim borcima, koji se nalazi usred parka. LJudi će plesati po sovjetskim grobovima, rekli su, dramatično i suštinski netačno. Još jednom, organizatori su pružili ruku pomirenja i naglasili da će površina festivala biti udaljena stotinama metara od kompleksa, koji je takođe bio ograđen kako niko tokom vikenda ne bi napravio problem.

S druge strane, sm festival pružio je divno odvraćanje od ovakvih i drugih izazova svakodnevice, birokratije i političkih mahinacija. Za razuzdani istočni Berlin začuđujuće zrela i vizualno nenametljiva publika uživala je u sjajnim rok i elektro nastupima. Prvog dana je eksploziju plesa u sumrak doneo Paul Kalkbrener, lokalni genije produkcije elektronske muzike. Prostor ispred glavne bine, koji prima više od 60.000 ljudi, bio je dovoljno veliki za sve entuzijaste željne dobre žurke, koja se nastavila sa Kings of Leon, nekadašnjim izdancama južnjačkog američkog roka, a danas jednim od najvećih rok bendova na svetu. Iako se očekivalo da predstave materijal sa predstojećeg albuma, WALLS, bend se najviše fokusirao na već poznate hitove, na oduševljenje prisutnih.

Dobro raspoloženje nastavilo se i drugog dana, ali stara izreka kaže da, gde su mladi, tu je i Tom Jork da ih podseti na strahote sveta. Radiohead nastup ovoga puta bio je više obojen katarzom i anksioznošću nego inače naime, čuveni britanski bend nastupao je na 15. godišnjicu napada na Svetski trgovinski centar, dana kada su takođe svirali, baš u Berlinu. Iako niko nije pominjao terorizam niti stanje sveta, melanholija se uvukla u svaku poru nastupa eklektičnog benda. Nakon predstavljanja osam pesama sa novog albuma, kao i asortimana numera iz prethodnih petnaest godina, drugi bis i kulminaciju sto trideset pet minuta dugog nastupa doneli su njihov prvi hit, Creep, i Karma Police. Uprkos neizgovorenom kontekstu, više od 60.000 ljudi otišli su kućama sa kezom od uha do uha. Sada znamo da Lolapaluza ostaje nemački brend i dogodine a gde će se održati sledeći put, tek ćemo videti.