Plagijat Siniše Malog iz nemačkog ugla

Plagijati nisu srpski izum. Intelektualna i akademska krađa postoje u svim društvima. Ono po čemu se društva razlikuju jeste njihov odnos prema takvoj krađi. Cilj ovog teksta je da oslika upravo tu društvenu razliku poređenjem Srbije i Nemačke. U februaru 2011. godine Nemačku potresa skandal. Profesor Andreas Fišer-Leskano u javnost iznosi dokaze o plagijatu u doktorskoj tezi tadašnjeg ministra odbrane Karla-Teodora cu Gutenberga. Univerzitet u Bajerutu ministru oduzima doktorat nakon samo 12 dana od otkrivanja plagijata, a posle 20 dana od otkrivanja ministar podnosi ostavku. Već sledećeg dana po gubitku imuniteta javni tužilac pokreće proces protiv Cu Gutenberga zbog narušavanja autorskih prava više osoba. Samo mesec dana nakon izbijanja afere, međuuniverzitetska komisija potvrđuje nalaze Univerziteta u Bajerutu da je Cu Gutenberg izvršio akademsku krađu. Ali ta komisija zaključuje i da je on to uradio svesno i sa predumišljajem, a ne iz nemara ili nehata. Devet meseci kasnije ceo slučaj dobija i sudski epilog. Tužilac postiže nagodbu sa Cu Gutenbergom, koju sudsko veće prihvata, a koja obavezuje Cu Gutenberga da uputi svojeručna pisma izvinjenja dvadeset i trojici autora čija je autorska prava narušio. I uplati 20.000 evra u dobrotvorne svrhe. Srbiju nedugo zatim potresa sličan skandal. U julu 2013. godine javnosti predstavljam analizu i iznosim dokaze da je gradonačelnik Beograda Siniša Mali plagirao svoju „doktorsku tezu“. I tu sva sličnost sa nemačkim primerom prestaje. U Srbiji smo tokom skoro četiri godine imali tri komisije Fakulteta organizacionih nauka koje su tvrdile da doktorska teza Siniše Malog nije plagijat. Ali i dva zasedanja Veća pravno-ekonomskih nauka i jedno Senata Univerziteta u Beogradu, koji su svaki put odbijali da usvoje nalaze komisija FON-a. Srećom, nije u Srbiji sve crno. Preko 350 akademika, profesora i istraživača na sajtu http://doktori.org u svom izveštaju konstatuje da je doktorat Siniše Malog plagijat i zahteva od Univerziteta u Beogradu da Sinišu Malog ne promoviše u zvanje doktora. Akademici, profesori i istraživači traže i pokretanje disciplinskog postupka protiv mentora Siniše Malog i članova komisije pred kojima je on odbranio svoju doktorsku tezu. Zanimljivo je i da se gospodin Mali javno diči svojom doktorskom titulom na izbornoj listi i javnim nastupima gde se potpisuje kao doktor nauka iako je rektor Vladimir Bumbaširović potvrdio da gospodinu Siniša Malom akademska titula još uvek nije dodeljena. Nedugo zatim, Boško Mijatović u listu Nedeljnik prvi put javno kritikuje Univerzitet u Beogradu jer njega i njegove koautore, profesora Borisa Begovića i profesora Boška Živkovića, nije zaštitio. Naime, Siniša Mali je u svojoj „doktorskoj tezi“ od reči do reči prepisao veće količine teksta i iz njihove knjige. Odnos prema plagijatima u Nemačkoj predstavlja veliki kontrast onome što vidimo, a neki od nas i proživljavaju, u Srbiji. U Nemačkoj ukradeni doktorat ministra Cu Gutenberga je dobio akademski epilog nakon samo 12 dana oduzimanjem doktorata, ministar je podneo ostavku nakon 20 dana, a ceo slučaj je sudski epilog doživeo nakon 9 meseci. Ono što se desilo u Srbiji u protekle skoro četiri godine je moralni sunovrat društva i države i nije kontrast nemačkom primeru samo zbog brzine kojom je u Nemačkoj slučaj plagijata rešen. U Nemačkoj posledice akademske krađe snosio je Cu Gutenberg, dok su gotovo jedine posledica otkrivanja plagijata u doktoratu gospodina Siniše Malog neprijatnosti kroz koje moja porodica i ja prolazimo. Naime, pre nekoliko meseci redakcija provladinog tabloida Alo me je lažno optužila za plagijat i u pismu koje je ta redakcija poslala dekanu i predsedniku mog Univerziteta u Vizbadenu zatražili su od njih da me otpuste, jer kako kažu u tom pismu „...narušavam ugled cenjenih građana Srbije...“. U periodu od mesec dana nakon što je provladin tabloid Alo uputio pismo Univerzitetu u Vizbadenu moja mama je pila nitroglicerin za srce, a Univerzitet u Vizbadenu je oformio komisiju i sproveo istragu povodom navoda iz tog pisma provladinog tabloida. Po završetku istrage, predsednik i dekan Univerziteta u Vizbadenu u odgovoru redakciji lista Alo navode kako su sve njihove tvrdnje „ili materijalno netačne ili neakademske“ i kako je „profesor Karapandža veoma poštovan član Univerziteta i nosilac više nagrada za istraživanja i izvrsnost u nastavi“. Provladin tabloid Alo ne objavljuje ovaj odgovor, kao ni izvinjenje za iznete laži. Sve i da su te laži provladinog tabloida Alo tačne, a nisu, da li one umanjuju plagijat Siniše Malog? Na slici u ovom tekstu imate četiri stranice iz „doktorske teze“ gradonačelnika Siniše Malog, a takvih stranica u toj „doktorskoj tezi“ je mnogo. Obojeni tekst je od reči do reči prepisan iz različitih izvora bez citiranja te predstavlja intelektualnu krađu. Provladini tabloidi ili univerzitetske komisije koje žele da ospore moju tvrdnju da je „doktorska teza“ Siniše Malog plagijat trebalo bi da ospore svaki ovakav dokaz koji sam pre skoro četiri godine izneo. Pošto im to ne polazi za rukom, FON-ove komisije se ne bave osporavanjem mojih navoda, kao ni provladini tabloidi. Oni se bave iznošenjem laži na moj račun. Ova srpska „Dinastija“ se tu ne završava. Finale moralnog sunovrata jedne države najbolje odslikava sledeći čin. Kako javlja list Danas, Nacionalni savet za visoko obrazovanje tokom telefonske sednice imenuje kao svog predstavnika u nekoj novoj komisiji profesora Dejana Erića – profesora Beogradske bankarske akademije. Po pisanju lista Blic, pre više od jedne decenije, profesor Erić je svoju profesuru na Ekonomskom fakultetu napustio (ili izgubio?) zbog navodnog uzimanja mita studentima i disciplinskog postupka koji je usledio. Usled toga, teško je zamisliti da nalazi takve komisije, ma kakvi oni bili, neće biti osporavani. Najveći problem u ovoj srpskoj aferi jeste odnos dela srpske akademske zajednice prema plagijatima, koji je lepo oslikan u ponašanju dekana, ironije radi, baš Pravnog fakulteta profesora Sime Avramovića kome je izgleda prihvatljivo da bude na izbornoj listi zajedno sa gradonačelnikom njegovog grada koji je ukrao doktorat na njegovom Univerzitetu u Beogradu. Ne sporim nikome pravo na politički angažman. Ovde iznosim stav da je neprihvatljivo da dekan najznačajnijeg i najstarijeg Pravnog fakulteta u Srbiji ćuti kada njegov kolega sa izborne liste naruši autorsko pravo nekih njegovih kolega profesora sa njegovog univerziteta. To nije protivno pravu, ali jeste moralu i odgovornosti koju bi njegova dekanska funkcija i profesorska titula trebalo da nose. I onda će vam isti taj dekan Pravnog fakulteta Sima Avramović, premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić pred kamerama govoriti o važnosti obrazovanja i istraživačkog rada. Političare ne treba ceniti po rečima i obećanjima, već po rezultatima. A rezultat njihove politike je takav da ukradene diplome vladaju, a provladini tabloidi pokušavaju da vode kadrovsku politiku na univerzitetima ne samo u Srbiji već i u Nemačkoj, dok mladi i obrazovani beže u inostranstvo. Kontrast u odnosu prema akademskoj krađi u Nemačkoj i Srbiji je sličan kontrastu prosečnih plate koje su u Nemačkoj višestruko veće nego u Srbiji. Što i ne treba da čudi jer nas ekonomija uči da je najbitniji faktor za razvoj jedne zemlje upravo obrazovanje i naš odnos prema njemu. Srbija 10. jul 2014. Na osnovu analize profesor Raša Karapandža optužuje gradonačelnika Beograda Sinišu Malog za plagijat doktorske teze vreme proteklo od otkrića plagijata 1 dan Mali ocenjuje optužbe kao neistinite 3 dana Mediji u Srbiji prenose optužbe na račun gradonačelnika 5 dana... Grupa studenata FON-a u otvorenom pismu podržava tvrdnje o plagijatu i traži oštru reakciju dekana Milana Martića 8 dana... Naučno nastavno veće FON-a usvaja izveštaj mentora, profesora Ondreja Jaška, po kome doktorat nije plagijat. Sednici je od 154 prisustvovalo 118 profesora, 117 je glasalo za izveštaj, a samo jedan je bio uzdržan 5 meseci Poljski časopis u kome je Mali objavio jedan od radova iz doktorske teze povlači rad zbog plagijata. Kao koautor taj rad je potpisala i profesorka Slađana Barjaktarević Rakočević, koja je bila član doktorske komisije S. Malog 6 meseci Profesor Stipe Lovreta poziva članove Veća pravno-ekonomskih nauka da podrže izveštaj FON-a, ali zbog nedostatka kvoruma Veće ne prihvata izveštaj da doktorat Malog nije plagijat 9 meseci Mali preko advokata optužuje uredništvo poljskog žurnala Organizacija i menadžment da želi da mu nanese štetu i od urednika pokušava da sazna imena recenzenata 10 meseci Poljski žurnal vraća ispravljenu verziju rada, iz koje je Mali uklonio tekst koji je kopirao od drugih autora i objavljuje izvinjenje Malog za počinjene greške 11 meseci Komisija FON-a dostavlja dopunjeni izveštaj Univerzitetu u Beogradu. Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta zahteva od Veća ekonomsko-pravnih nauka da ponovo razmotri izveštaj komisije FON-a 12 meseci Profesor Lovreta ponovo predlaže, a članovi Veća pravno-ekonomskih nauka, opet zbog nedostatka kvoruma, onemogućavaju da se podrži i dopunjeni izveštaj FON-a u kome se navodi da doktorat nije plagijat 24 meseca Senat Univerziteta u Beogradu usvaja pravilnik kojim se definišu procedure postupanja u slučaju plagijata 30 meseci FON formira „stručnu“ etičku komisiju: Milica Bulajić (predsedavajuća, redovni profesor), Mladen Čudanov (vanredni profesor), Srđa Bjeladinović (asistent), Veroljub Nastić (referent u studentskoj službi) i Miloš Krstanović (student), koja ne odgovara ni na jednu moju tvrdnju, ali zaključuje da doktorska teza Malog nije plagijat. Izveštaj komisije usvaja i Naučno nastavno veće FON-a, a dekan Milija Suknović izjavljuje da je za njega i FON „slučaj Mali“ završen 30 meseci Senat Univerziteta u Beogradu ne prihvata odluku etičke komisije FON-a, a posle sednice rektor Vladimir Bumbaširević je rekao da je FON načinio propust u proceduri, jer je po Pravilniku o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja u izradi pisanih radova bio obavezan da formira stručnu komisiju, koja jedina može da izvrši ekspertsku analizu doktorata 36 meseci Provladin tabloid Alo lažno optužuje Karapandžu za plagijat i da „pisanjem o plagijatima srpskih političara narušava ugled cenjenih građana Srbije“, a u pismu od dekana i predsednika Univerziteta u Vizbadenu traže da ga otpuste 37 meseci Komisija Univerziteta u Vizbadenu završava istragu povodom navoda Aloa i šalje im odgovor da su sve njihove tvrdnje „ili materijalno netačne ili neakademske“ i da je „profesor Karapandža veoma poštovan član Univerziteta i nosilac više nagrada za istraživanja i izvrsnost u nastavi“. Alo ne objavljuje ni odgovor, ni izvinjenje za laži 40 meseci Nacionalni savet za visoko obrazovanje imenuje kao člana komisije za ispitivanje plagijata italijanskog profesora Roberta Veraldija, koga je Tomislav Nikolić odlikovao Zlatnom medaljom za izuzetne zasluge u prosvetnim i kulturnim delatnostima i jačanju prijateljstva Srbije i Italije, ali se par nedelja kasnije Veraldi povlači iz komisije 41 mesec Više od 350 akademika, profesora i istraživača potpisuju peticiju u kojoj se tvrdi da je doktorat plagijat i zahtevaju od rektora i Univerziteta da se Mali ne promoviše u doktora nauka, te da se pokrene disciplinski postupak protiv mentora Ondreja Jaška, profesorke FON-a Slađane Barjaktarević Rakočević i profesora Ekonomskog fakulteta Dragana Đuričina, pred kojima je Mali na FON-u branio tezu, koja je prethodno odbijena na Ekonomskom fakultetu 42 meseca List Danas navodi da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje imenovao Dejana Erića sa Beogradske bankarske akademije za člana komisije za ispitivanje plagijata Malog, iako je profesor Erić napustio Ekonomski fakultet nakon disciplinskog postupka zbog uzimanja mita od studenata 43 meseca Boško Mijatović javno optužuje Malog da je, bez navođenja izvora, prepisao delove knjige koju je on 2000. napisao sa Boškom Živkovićem i Borisom Begovićem, profesorima Ekonomskog i Pravnog fakulteta Nemačka 12. februara 2011. Profesor Andreas Fišer-Leskano objavljuje analizu doktorata ministra odbrane Karla Teodora cu Gutenberga i optužuje ga za plagijat vreme proteklo od otkrića plagijata 1 dan Ministar Gutenberg ocenjuje optužbe kao neistinite 3 dana Mediji u Nemačkoj analiziraju iznete optužbe i pronalaze još plagiranog teksta u ministrovoj tezi 4 dana Univerzitet u Bajerutu formira komisiju za ispitivanje optužbi za plagijat ministra 5 dana Gutenberg nudi ostavku kancelarki Angeli Merkel 8 dana Sam Gutenberg od Univerziteta u Bajerutu traži da mu oduzme titulu doktora 9 dana Angela Merkel javno pruža podršku Gutenbergu, braneći ga argumentom da ga „nije izabrala za asistenta na fakultetu već za ministra“ 10 dana Ministar upućuje javno izvinjenje naciji i autorima od kojih je kopirao tekst 11 dana Oko 20.000 profesora, istraživača i doktora nauka, predvođenih predsednikom nemačke Akademije nauka i umetnosti potpisuju peticiju kojom javno osuđuju izjavu kancelarke Merkel, jer je ponižavajuća za sve koji marljivo i vredno rade na svojim doktoratima, a štetna je i po nemačku nauku u celini. Naučnici traže razrešenje Gutenberga sa pozicije ministra zbog neetičkog ponašanja 12 dana Univerzitet u Bajerutu oduzima doktorsku titulu Gutenbergu i njegovu doktorsku tezu proglašava nevažećom, jer ne ispunjava minimum akademskih standarda. Komisija ne ulazi u to da li je ministar plagirao doktorat sa namerom i predumišljajem ili iz nehata 13 dana Predsedavajući nemačkog parlamenta (iz iste partije kao i Gutenberg) optužuje ministra da je u doktorskoj tezi kopirao i izvode iz nekih studija samog parlamenta 16 dana Merkelova ponovo javno pruža podršku Gutenbergu 17 dana Vodeći mediji i javne ličnosti kritikuju izjavu kancelarke 20 dana Gutenberg podnosi ostavku na mesto ministra i to naziva najtežom odlukom u životu 21 dan Javni tužilac objavljuje početak krivične istrage protiv Gutenberga (više ga ne štiti imunitet) zbog narušavanja autorskih prava više autora čiji je tekst neovlašćeno kopirao 22 dana Formira se međuuniverzitetska komisija da ispita odgovornost profesora koji su bili u komisiji bivšeg ministra 27 dana Međuuniverzitetska komisija oslobađa odgovornosti članove komisije, jer u vreme odbrane doktorske teze nisu imali softver koji bi im omogućio otkrivanje plagijata. Komisija smatra da je brza reakcija (oduzimanje doktorata u roku od 12 dana nakon otkrića plagijata) bila primerena, javno kritikuje supervizora teze Pitera Heberlea zbog nedovoljne brige o radu doktorskog kandidata i zaključuje da je Gutenberg sa predumišljajem kopirao tuđe radove bez citiranja i da je namerno obmanjivao javnost sa ciljem da se ceo slučaj zataška 9 meseci Javni tužilac objavljuje da je istraga utvrdila da je Gutenberg narušio autorska prava 23 osobe, a uz pristanak Sudskog veća, sa bivšim ministrom se nagodio da u dobrotvorne svrhe uplati 20.000 evra i da se lično pismeno izvini svim autorima od kojih je neovlašćeno kopirao tekst