Put do nepravde

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je oslobađajuću presudu Veća Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu za ubistvo 28 romskih civila i za rušenje džamije u selu Skočić. NJih 27 ubijeno je ispred jame, a Arif Nuhanović u Skočićima. U odnosu na optužene Zorana Alića, Zorana Đurđevića i Tomislava Gavrića, Apelacioni sud je preinačio oslobađajuću presudu Višeg suda i osudio ih zbog nečovečnog postupanja, seksualnog ponižavanja i silovanja devojke od 20 godina i dve devojčice od 15 i 13 godina, koje su sada zaštićene svedokinje. Gavrić i Đurđević osuđeni su na kazne zatvora od po 10 godina, dok je Alić osuđen na šest godina. Postupkom su bili obuhvaćeni još i sin komandanta jedinice Damir Bogdanović, Đorđe Šević i Dragana Đekić, koji su pravosnažno oslobođeni. Prvookrivljeni Sima Bogdanović - Sima četnik i okrivljeni Zoran Stojanović su u međuvremenu preminuli. Sud je utvrdio da su pripadnici jedinice „Simini četnici“ ubili 28 Roma iz sela Skočići, kao i da su ranili Ziju Ribića, jedinog preživelog iz jame. Međutim, obrazloženje suda je da nije utvrđeno tačno šta je ko od optuženih radio prilikom masakra. Advokatica Marina Kljaić iz Fonda za humanitarno pravo, bez koga se za ovaj zločin ne bi ni znalo (Postupak je inicirao FHP podnošenjem krivične prijave 2008), kaže da je ovom presudom Apelacioni sud promenio dosadašnju praksu propisujući nesrazmerno visok nivo dokazivanja postojanja saizvršilaštva u ratnim zločinima koje počini grupa. Ona ukazuje i da je Apelacioni sud neadekvatno tumačio odredbe o otežavajućim i olakšavajućim okolnostima. „Prilikom odmeravanja kazne optuženom Zoranu Đurđeviću sud nije uzeo u obzir otežavajuću okolnost da je on već osuđivan na 13 godina zatvora za ratni zločin silovanja i seksualnog zlostavljanja dve žene u Bijeljini u junu 1992. Za silovanje i seksualno zlostavljanje tri zaštićene svedokinje u Skočiću, koje je trajalo nekoliko meseci, Đurđević je osuđen na kaznu zatvora od 10 godina, čime se stiče utisak da je za domaći sud silovanje Romkinja prihvatljivije i manje važno”, upozorava Kljaić. Ovakvo novo tumačenje saizvršilaštva u ratnim zločinima može se primeniti i na postupke u kojima još nije presuđeno. „U budućoj praksi to može dovesti do oslobađanja brojnih počinilaca ratnih zločina koji su, po pravilu, delujući u grupama sa zajedničkim ciljem, izvršavali masovne zločine. Postupci za masovne zločine, u Lovasu u Hrvatskoj (ubijeno preko 70 hrvatskih civila) i u predmetu Ćuška gde je u selima LJubeniću, Ćuški, Pavljanu i Zahaću na KiM ubijeno preko 100 albanskih civila, mogu biti okončani oslobađajućim presudama”, upozoravaju u FHP. Ovakva sudska praksa će omogućiti da brojni zločinci budu slobodni građani Srbije. Te ubice i silovatelji dece možda baš sada prolaze pored škole u koju idu naši naslednici.