Rađaj, ne zakeraj

Sećate li se pompe s kojom je predsednik Aleksandar Vučić najavljivao kontingent finansijskih mera koje bi služile pospešivanju nataliteta u Srbiji? Bilo je to u vreme kada su mediji brujali o Kosovu u beskonačnom nizu vesti sa ciljem da zamagle realnu sudbinu srpskih žitelja na Kosmetu. Obećani „avioni i kamioni“ za svaku majku koja rodi prvo, drugo, a posebno treće i četvrto dete „na ime kojih će dobijati 30.000 dinara mesečno, a da ništa ne radi“, stigli su ovih dana u vidu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Doduše, malo ulupani od dugog i teškog puta od najavljivanja pre četiri godine, i zgužvani istovremenim izglasavanjem još 30 zakonskih akata, uključujući i onaj o budžetu za 2018. godinu. „Srećom“, pa nisu prošli javnu raspravu koja bi dodatno zakukuljila transport iz imaginarnog u stvarno. Tako je 1. jula na snagu stupio pomenuti zakon, kao i onaj o porezima i doprinosima, neprimetno, ili sa laičkom umu mimikriranim članovima o otežanim uslovima za rađanje. Pa, dok se široka javnost snašla, zaživela su mere po kojima je veoma rizično upustiti se u avanturu roditeljstva. Po jednom od spornih članova , „osnovica naknade zarade... utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa“. Ili, u prevodu - sve trudnice koje otvore trudničko bolovanje makar na dva dana, a prethodno nisu radile vezanih 18 meseci, dobiće znatno umanjene naknade za porodiljsko bolovanje jer se obračun računa samo za mesece pre otvaranja bolovanja. „To znači da će prekid punog radnog angažmana i samo na dva dana onemogućiti da se osnovica poveže, i da ako buduća majka makar na dva dana otvori bolovanje u trećem mesecu trudnoće, ni svih šest meseci nakon toga neće ulaziti u obračun“, objašnjava Jasmina Mihnjak sa portala Bebac. Uz ovu začkoljicu, zakon je propustio da odredi minimalni iznos nadoknade za porodilje, pa on može biti i „nula ili 1.000 dinara, što je protivno Međunarodnoj konvenciji o zaštiti materinstva (čl 4 stav 6)“, kako navodi Bebac. Ali je isti tek zaživeli normativ vodio računa da maksimalnu svotu ograniči na tri prosečne srpske plate, iako se ta svota, u okviru sistema obaveznog socijalnog osiguranja, određuje na osnovu prethodne zarade, i ne sme biti manja od dve trećine prethodne zarade koja je uzeta u obzir. Jer, valjda nije red da se na majčinstvu bogati, sa čime je saglasan i novi Zakon o porezima i doprinosima, istovremeno donet i apliciran s ovim o podršci, kako rekosmo. A on veli i da se preduzetnicama uskraćuje plaćanje poreza i doprinosa tokom trajanja porodiljskog bolovanja. „Istim zakonom se preduzetnicama skraćuje period porodiljskog bolovanja sa trećim detetom, što je čista diskriminacija“, naglašava Mihnjakova. Šta bi sa raskorakom između obećanja (aviona i kamiona) i dobijenog? „Nema tu raskoraka, jer nikada i nismo poverovali u dobru nameru vlasti“, decidirana je Mihnjakova, koja se seća i podudarnosti Vučićevog govora sa brujanjem medija o Kosovu. „Slučajno ili namerno, sada se ponovo ove teme preklapaju“, zaključuje ona. S druge strane, poruka mama je jasna - ne plaćajte nas da rađamo - dajte nam samo ono što nam pripada! „Tu mislimo na sve korake roditeljstva u kojima država pada na ispitu: od ogromnih kašnjenja plata na trudničkom, smanjenja plata na porodiljskom, otkaza, nedostatka mesta u vrtićima, a da ne pričamo o zdravstvu, školstvu, ceni ’besplatnog obrazovanja’.., za šta su nužna sistemska rešenja, za koja vlast očigledno nema dovoljno sposobnosti“; Mihnjakova ističe u ime svih majki. Odakle joj pravo, zapitaće neko. Ima ga na osnovu učinka, koji se ovde očito ne uvažava. Ali, dovoljno je pogledati upozoravajući video na portalu Bebac i uporediti ga sa kampanjom koju je u cilju rađanja nameravalo da sprovede Ministarstvo za kulturu i informisanje. Kako ono beše – „rađaj, ne odgađaj“?