Glavni igrači su promenili stav

Urednicima i čitaocima NIN-a prepuštam prebrojavanje otkako nijedan funkcioner vladajuće koalicije nije prihvatio poziv za intervju, moj, ili bilo kog drugog novinara iz redakcije. Pristanak Branka Ružića je za mene dovoljan razlog da se ovaj razgovor zavede u neki registar pod šifrom „Senzacionalno!“ Na početno pitanje da li razume da bi šta god da kaže moglo da se protumači kao udar na koaliciju, Branko Ružić odgovara kao da ništa ne razume: I kao mali sam voleo da čitam Politiku i NIN.NIN je za mene ranije bio referentna vrednost u pogledu profesionalnog i analitičnog novinarstva. Drago mi je da govorim za nedeljnik koji je protokom vremena postao obojen dozom opozicione nijanse, za mene je to izazov više, jer će vam pomoći da ne budete jednostrani i pokušaću da pojasnim vašim čitaocima mejnstrim politike koju vodi Vlada Republike Srbije. Nema razloga da svoj pristanak shvatim kao senzaciju. Razgovaramo uoči izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina koji će se održati 4. novembra. Na društvenim mrežama se deli vest da su izborne manipulacije u toku, da SNS uveliko organizuje upisivanje svojih članova u jednokratne Crnogorce da bi stekli pravo da glasaju? Naša uloga je da za 22 nacionalna saveta za koje će se boriti pripadnici nacionalnih manjina obezbedimo sve zakonom propisane uslove da na tim izborima učestvuju i izaberu svoje predstavnike koji će afirmisati njihovu tradiciju, kulturu, obrazovanje, službenu upotrebu jezika i informisanje na jezicima nacionalnih manjina. Važno je da shvatimo da građani imaju elementarno pravo da se upisuju u Posebni birački spisak prema svom osećanju nacionalne pripadnosti, to je nešto što je procedura, što je zakonito i u skladu sa međunarodnim standardima. Moja uloga kao ministra je da se zakon ne krši. Nisam primetio bilo kakve manipulacije izvan zakona. Šta vam prvo pada na pamet kad vas neko pita: Koliko će ovo da traje? Verovatno aludirate na kosovski „Gordijev čvor“. Kvazielite kažu da su floskule kada kažemo da ovo jeste istorijska šansa, prilika, istorijski trenutak. Kroz istoriju smo imali razne momente sučeljavanja sa albanskim faktorom, došli smo do pozicije da se uz veliku hrabrost, mudrost i viziju predsednika Vučića, kao i prvog potpredsednika vlade Dačića, potpiše Briselski sporazum, da se krene u njegovu implementaciju i da se kroz dijalog otvaraju nove mogućnosti za razvezivanje tog vekovnog čvora. Da li biste mogli bez floskula da precizirate o kojoj istorijskoj prilici govorite? Da bi neko iskoristio priliku mora da bude jak, mudar, hrabar i da uzima u obzir sva dešavanja na međunarodnom planu. Mora da poseduje legitimitet od onih koji su nosioci suvereniteta, dakle građana Srbije. Predsednik Vučić to sada radi na pravi način, promišljeno, sa vizijom uz stalne prepreke na koje nailazi, ali ih i rešava. Lako je pobeći sa bojišta i srbovati na Terazijama, ali nije lako doći do rešenja. Zato postoji ona narodna „na muci se poznaju junaci“. Mi smo čuli u njegovom govoru u Kosovskoj Mitrovici sijaset realnih pokazatelja gde se mi kao narod, konkretno, sada nalazimo. Šta ste od tog sijaseta zapamtili? Važno je da je na jedan vrlo realističan način ukazao i na diskontinuitet sa takozvanom Miloševićevom politikom, i na kritike o tome što „crta neke granice“, postavio je najiskrenije pitanje gde su nama suštinski te granice i da li mi to znamo. Pokazao je državničku hrabrost, želju da ne robujemo prošlosti, mitomaniji, sukobima, vojnim pokličima, nego da budemo okrenuti budućnosti, da jednom za svagda razrešimo naše odnose sa Albancima, uz poštovanje digniteta našeg naroda i države. Za rešenje je naravno potrebno dvoje, ali je Srbija njegovim govorom jasno pružila ruku drugoj strani. Da li je suštinska hrabrost odricanje od Ustava? Da li je Ustav mitomanski zapis? Kada učestvujete i inicirate dijalog, želeći da rešite vekovni problem, ni na koji način se ne odričete najvišeg pravnog akta već tragate za održivim i kreativnim rešenjem. Predsednik Vučić je jasno rekao da nije siguran da li će do dogovora doći, ali je siguran da ukoliko dođe do toga da će taj predlog ići na izjašnjavanje na referendumu. To i jeste uloga odgovornih državnika da pokušaju i urade sve kako bi se neki stereotipi neke „večite istine“ zamenili rešenjima koja su potrebna srpskom narodu, ne samo danas, nego i u sledećih 100 ili 200 godina. A građani će dati konačan sud. Da li je najmodernija floskula da više nema floskula? Danima slušamo kako je gotovo sa floskulama i da nam je konačno rečeno neko kreativno rešenje izvan svake floskule. Jedino je ostalo nejasno šta nam je rečeno? Podela ili razgraničenje? Sve opcije su legitimne i u igri. Moramo da sagledamo međunarodni kontekst u kome se borimo za Kosovo i Metohiju. To je mnogo važnije od modela koji će se na kraju i eventualno pojaviti, bilo da govorimo o podeli, razgraničenju, katastarskom usaglašavanju ili nečemu drugom. Do pre samo godinu ili dve, niste mogli da zamislite da SAD olabave svoj tvrd stav po pitanju rešenja Kosova i Metohije. Takođe, naši prijatelji iz Ruske Federacije i Narodne Republike Kine jasno ukazuju da su spremni da prihvate onaj dogovor koji odgovara Srbiji. Imamo dosta kompleksan stav najjačih država Evrope po ovom pitanju, ali to je ambijent u kome se krećemo. Zamolio bih „neverne Tome“ da prihvate realnost da je međunarodna arena drugačija i da su glavni igrači neki u manjoj neki u većoj meri promenili stav. Što bi u prevodu bez floskula značilo...? Što bi u prevodu značilo da je moguće da u mukotrpnim razgovorima dođemo do održivog rešenja čuvajući interes naših sunarodnika kroz mehanizme koje već imaju u kosovskom društvu, koje naravno treba unaprediti, uz insistiranje na Zajednici srpskih opština i na funkcionalnoj ekstrateritorijalnosti SPC, što je, inače, bio jedan od elemenata Ahtisarijevog plana. Šta to znači? Funkcionalna ekstrateritorijalnost ne može svaki istorijski metoh staviti pod patronat vlasništva SPC, jer to znamo da nije realno, ali će biti sačuvane ne samo naša kulturna baština, nego i naša istorija i naša tradicija. Takođe, važno je da sistem države Srbije funkcioniše na Kosovu i Metohiji u pogledu zdravstva i prosvete. To je jasan pokazatelj našeg prisustva. Poseta Vučića je pokazala da je intencija države da na toj teritoriji ekonomski razvoj podigne na viši nivo, kako bi naši sunarodnici mogli da funkcionišu u specifičnom i kompleksnom ambijentu, kakvo Kosovo svakako jeste. Mi moramo da gradimo mostove, a ne da razgrađujemo i ono malo neke komunikacije koju smo imali. Ovo nije vreme za bahaćenja, mržnju i predrasude. Odlično. Jedino ne razumem kako ćemo se miriti sa Albancima kad nismo u stanju da poštedimo igumana Savu Janjića od optužbi za neprijateljsko delovanje? Ne bih želeo da komentarišem bilo koji lični stav predstavnika Crkve jer smatram da sve nas treba da interesuju isključivo i samo zvaničan stav SPC i smatram da je komunikacija države i Crkve svih ovih godina bila na zavidnom nivou. Pitam vas za rovove koje vlast pravi u odnosu na sve koji ne podržavaju viziju predsednika za rešenje kosovskog pitanja, dolazili iz redova Crkve, intelektualaca, opozicionih partija, slede im iste etikete izdajnika, lopova, plaćenika, ološi,...? Hajde da okrenemo stvari – da li vi mislite da veliki deo te kvazielite ne govori po kuloarima: Vučić izdajnik, ološ... ili Dačić ovakav ili onakav“? Da li je to korektno i da li je produktivno? Mislim da nije. Šta su argumenti da neko od naših državnika bude proglašen za izdajnika? Da li vi mislite da je lako da se problem koji je akumuliran godinama, decenijama, možda i vekovima, reši tako lako bez nekih posledica? Šta ima veću težinu, ono što neistomišljenici možda pričaju po kuloarima, ili ono što predsednik i njegovi predstavnici govore javno na svim raspoloživim medijima, nedostupnim za drugačija mišljenja? Nisam primetio da je predsednik Vučić rekao za bilo koga da je ološ i izdajnik. A da li takvih elemenata sporadično ima u nekim tabloidnim novinama - to je folklor koji imamo godinama i dešava se po raznim važnim i manje važnim društvenim temama. Za koji mislite da nije u koreografiji Aleksandra Vučića? Čini mi se da sve više pokazujete fascinaciju Aleksandrom Vučićem i njegovim natčovečanskim moćima jer želite da stvorite sliku da on kontroliše sve. Zaista ne primećujem da baš sve mora da bude u „koreografiji“, kako vi kažete, Aleksandra Vučića. Da li postoji mogućnost da se na televiziji Pink promoviše nešto što nije njegova politika? Da li je Aleksandar Vučić vlasnik TV Pink? Nije. Da li je TV Pink privatna televizija? Jeste. Kao što je bila i B92 na kojoj ste radili, kao što je danas Prva, kao i sve ostale televizije u privatnom vlasništvu. Svi se trude da spram komercijalnog interesa nekada i nauštrb objektivnog informisanja uđu u trku sa konkurencijom. Ali te zakone tržišta ne postavlja Vučić, već samo tržište. Kako ste razumeli deo govora o Miloševiću, kao kritiku ili kao počast? Razumeo sam veoma dobro i mogu da podržim ono što je rekao predsednik Vučić. On nije rekao bilo šta loše u pogledu kapaciteta Miloševića kao državnika. Ocenio je da je bio ozbiljan državnik, ali da nažalost njegove želje i ambicije nisu korespondirale sa tadašnjim vremenom. Zar to nije u suprotnosti jedno sa drugim? Mislim da je poruka Aleksandra Vučića bila - „Hajde da ne napravimo iste greške“. Ne sećam se da je neki naš predsednik tako jasno pozvao na otrežnjenje. Podsetite nas šta je rekao tako jasno, hrabro i do sada nečuveno? Vaše pitanje ima jednu ironičnu notu i zato mi je drago što sam prihvatio ovaj intervju, da bar neko može da kaže i da odgovori na ovakva pitanja. Na primer, rekao je da nismo pobedili NATO. Niste to primetili? Mislite da nije hrabro od jednog predsednika Republike da to kaže? Ako ste ovo naveli kao primer odgovornog političkog ponašanja, šta je onda neodgovorno? Ne želim nikog da uvredim, ali opoziciono spajanje kusog i repatog u političkom i programskom smislu prepoznajem kao izraz želje da vođeni frustracijom zbog svoje političke impotentnosti poraze Vučića upravo na najkompleksnijem pitanju Kosova i Metohije, u skladu sa onom izrekom „što gore - to bolje“. Ako su ti savezi „kusog i repatog“ toliko očigledno besmisleni i pogrešni, što ih uopšte pominjete? Da li je problem što vlast ipak prepoznaje da i nije toliko besmisleno? Pominjem ih jer mislim da taj krajnji besmisao rađa dozu neodgovornosti, gde se o važnom državnom pitanju nikada i ni na jednom mestu i ni na koji način nisu ozbiljno izjasnili. Šta je njihov plan za Kosovo i Metohiju, hajde, neka kažu! Gde da kažu? Što gde da kažu? Na kojoj televiziji, u kojim novinama? Ja zaista imam puno posla i ne stižem da gledam medije, ali sam primetio da je formiranje tog saveza propraćeno u svim medijima. Imaju gde da kažu ako imaju šta smisleno da kažu. Da li to znači da prvo neka komisija treba da oceni da li je to smisleno ili nije? Da li je vaš utisak da mediji prenose samo pametne misli političara? Mogu li u NIN-u da kažu nešto? Mogu. Mogu li u Danasu da kažu? Mogu li na N1? Mogu li u nekim drugim elektronskim ili pisanim medijima? Uveren sam da mogu. Neka kažu ako hoće da kažu, imaju sigurno gde da kažu, ali očigledno je da nemaju šta da kažu i suština je u tome. Da li biste pristali da se na mesec dana menjate - da se vlast oglašava iz medija koje ste nabrojali, a opozicija sa televizija sa nacionalnom frekvencijom? Suštinsko pitanje je: da li oni hoće nešto da kažu? Ja to nisam primetio. A taj vaš predlog je veoma simpatičan, ali sam siguran da bi program bio veoma siromašan sadržajem jer ne znam šta bi to opozicija imala da pokaže, a da je vezano za boljitak građana Srbije. Prošlo je godinu dana otkako ste član Vlade, šta je vaš utisak, ko je premijer - Ana Brnabić ili Aleksandar Vučić? To je trik pitanje koje je vrlo šarmantno, ali ja želim da se na ozbiljan način bavim poslom koji radim. Jasno je da je Ana Brnabić predsednica Vlade. Jasno je da su svi ministri članovi tima koji radi na realizaciji strateških ciljeva koje je ona u svom ekspozeu proklamovala. Na drugoj strani, takođe je jasno da je zamajac na poljima fiskalne konsolidacije, spoljnopolitičkih dešavanja, regionalne saradnje, privlačenja velikih stranih investicija, otvaranja novih radnih mesta,... postavio prethodni premijer Aleksandar Vučić. Ali mi nije jasno kako bi predsednik Republike mogao istovremeno da bude i predsednik Vlade i šta želite tim pitanjem da implicirate, osim da je Ana Brnabić marioneta? Za mene svakako nije. Posle jednogodišnje saradnje mislim da zaslužuje najvišu ocenu i kao ličnost i kao premijer. Ana Brnabić je izjavila da je najteži dan koji je doživela u Vladi bio kada je ministar Popović izašao sa svojom izjavom protiv čitanke u kojoj se promovišu istopolni brakovi? Da li je vama bilo teže tada, ili kada je otkriveno da je ministru Vulinu tetka dala 200.000 evra za kupovinu stana? Svoj posao radim najozbiljnije što mogu, sa svojim saradnicima se bavim veoma zahtevnim temama, svaki dan je na svoj način težak, ali ne razmišljam u tim kategorijama. Da li ministar Nenad Popović treba da podnese ostavku budući da i nekoliko meseci kasnije ne odustaje da javno ponavlja svoj stav suprotan zvaničnoj politici Vlade? Gospodin Popović je uspešan poslovni čovek koji radi svoj posao za koji je zadužen na jedan predan način. Ne vidim da njegove izjave narušavaju realizaciju strateških ciljeva Vlade. NJegov lični stav je njegov lični stav, koliko je on meni pitak i blizak, to je moja lična stvar koja nije bitna za javnost. Takve stvari me prosto ne interesuju, meni je bitno da li svi zajedno možemo da napravimo rezultat za Srbiju jer je to naš posao. Da li isto važi i za Vulina i njegovu tetku? Nemam manir da se takvim pitanjima bavim, mnogo je važnije na koji način ministar Vulin radi svoj posao. Ne vidim da ima bilo kakvog procesuiranja, ili da je ne daj bože nešto urađeno protivzakonito i u tom konkretnom privatnom slučaju. Možda je problem baš u tome što ništa nije procesuirano? Ne razumem šta treba da se procesuira. Ministar Vulin je u Kruševcu u javnom obraćanju povodom 100 dana rada Vlade vrlo emotivno govorio o tome i mislim da je dao odgovore javnosti. Da li to što izostaje procesuiranje znači da nije bilo rušenja u Savamali, da nema afera vezanih za Sinišu Malog,.. Mislim da Tužilaštvo radi svoj posao u skladu sa zakonom, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ne primećujem da su primeri koje navodite tema kojoj se nije pristupilo na zakonit način. Institucije rade svoj posao, ne skreću glavu od problema. Ne mogu da se otmem utisku da su obe teme ispolitizovane kako bi u nedostatku programa opozicija imala čime da udara u talambas. Da li je predsednik Vučić u pravu kada kaže da ne postoji taj razlog zbog koga bi SPS izašao iz vlasti osim ako ne nađe nekog drugog koalicionog partnera? Mi našu stratešku saradnju baziramo, pre svega, na državotvornoj orijentaciji koja je komplementarna dvema partijama. Veoma blizak odnos dva predsednika - Vučića i Dačića jeste garancija te saradnje. Da li uvrede koje stižu od potpredsednice SNS-a na račun predsednika Dačića i Milutina Mrkonjića ukazuju na nestabilne odnose unutar koalicije, ili naprotiv? Znam da biste voleli da su odnosi nestabilni, ali zaista moram da vas razočaram. Što se tiče potpredsednice Vlade Zorane Mihajlović, lično imamo veoma korektnu komunikaciju u Vladi i to je ono što mene interesuje. NJeni medijski nastupi su verovatno plod njene lične percepcije, ali to ni na koji način ne ugrožava stratešku saradnju dve partije. Što se tiče počasnog predsednika Milutina Mrkonjića on je za mene bio, jeste i uvek će biti veliki čovek i u pogledu struke i u pogledu ljudskih kvaliteta. A što se tiče kritika na račun Ivice Dačića? Svaka kritika upućena njemu može da napravi štetu samo onome ko tu kritiku izrekne. Da li Zorana Mihajlović prenosi Dačiću Vučićeve poruke? Imajući u vidu stalnu komunikaciju i odličnu saradnju između njega i Dačića, uveren sam da Vučić ne bi imao nijedan razlog da mu bilo kakvu poruku upućuje preko goluba pismonoše. Mislim da i gospodin Vučić i gospođa Mihajlović spadaju u red onih intelektualaca koji se ne libe da izlaze u javnost sa ličnim mišljenjem. Kako razumete izdvajanje 380 miliona dinara za rasvetu i još nekoliko miliončića za jarbol? Kada tako pojednostavljeno i tendenciozno postavite stvari, onda to može kod nekih da izazove negativnu reakciju. Međutim, kada se na ozbiljan način pozabavite turističkom ponudom koju naš glavni grad svake godine unapređuje, onda je jasno da je to samo jedna od investicija koja se veoma brzo vraća i pravi profit za nova ulaganja. Beograd polako postaje turistička meka i mislim da je svako novo ulaganje u sadržaje pozitivan pristup. Stvarno mislite da postoji turista koji uplaćuje aranžman da bi uživo video čuvenu beogradsku rasvetu ili jelku? Ja lično volim grad u kome sam rođen i volim da on lepo izgleda. Drago mi je da i veliki broj stranih turista to prepoznaje a oni koji svoj grad vide u negativnom svetlu i pored svega što se ulaže i radi, za to imaju neke svoje razloge. Meni je drago da Beograd na vodi postaje simbol Beograda. Drago mi je da je Most na Adi već postao simbol Beograda. Drago mi je i što će armija turista kada izađe sa broda kod Beton hale imati priliku da vide jarbol i srpsku zastavu na njemu. Da li podržavate nove metode pritiska na nezavisne lokalne medije (Južne vesti, Vranjske,...) upotrebom poreskih i sličnih uprava? Za mene kao ministra su najvažniji potencijali kojima lokalne samouprave raspolažu da pomognu informisanje preko konkursa koje raspisuju, a taj potencijal je i u ovako skromnim okolnostima na zavidnom nivou. Naravno da postoje razne pritužbe, ali još uvek nisam primetio da je na bilo koji način zavladao medijski mrak u smislu emitovanja programa. Da li je dolazilo do promene vlasnika ili svojinske transformacije, to je drugo pitanje. Da li neko želi da proda svoju medijsku kuću - to je njegova lična stvar. Zašto te medije kupuje onaj koji ih kupuje - novac prosto u tom slučaju nema obojenost. Kakva je uređivačka politika - to će utvrditi onaj koji vodi tu kuću. Za mene je važno da postoje konkursi na koje mogu da se jave svi mediji koji ispunjavaju uslove. A uslov je da podržavaju vlast? Donesite mi neki konkurs gde će pisati - „Sredstva mogu biti odobrena samo onim kućama koje podržavaju vlast“. Ako to negde ima - ja ću da podnesem ostavku. Da li ste čuli za nepisana pravila? Moja privilegija, ali i obaveza je da se kao ministar bavim pisanim pravilima. Da li ste upućeni da u Ivanjici i Požegi lokalna vlast pravi spiskove ljudi koji su bili na „paralelnoj“ Nušićijadi ili koji su izlazili na proteste zbog smene direktorke kulturnog centra? Nemam takve informacije i ne bavim se bilo čijim vaninstitucionalnim inicijativama.