Pojas za spasavanje

Na nedavnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, procenjeno je da će do 2030. broj ljudi sa psihičkim smetnjama porasti sa 700 miliona na dve milijarde, odnosno da će riziku podleći svaki četvrti čovek na planeti. Iako nam ponekad izgleda da (i) po ovom pitanju prednjačimo, Srbija, po podacima Svetske zdravstvene organizacije, spada u prosek razvijenih zemalja po rasprostranjenosti mentalnih oboljenja, kako ističe dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ u Beogradu. „To što se ekonomisti bave brojkama vezanim za psihički obolele, zapravo znači da narušavanje mentalnog zdravlja pojedinca ima efekte ne samo na njegov kvalitet života, već i na ekonomiju društva kojoj ne može adekvatno da doprinosi“, objašnjava Stašević Karličić za NIN. Faktor pojačanog rizika „epidemije“ mentalnih bolesti jeste ritam savremenog života koji pred čoveka postavlja povišene zahteve, što dovodi do bržeg iscrpljivanja adaptivnih mehanizama na stres, a ovo i do obolevanja, jer se odvija u vremenskom kontinuitetu. „Prvenstveno se misli na depresivni poremećaj koji je trenutno jedan od vodećih faktora rizika za invalidnost u celom svetu“, ističe direktorka najprestižnije specijalističke klinike u Srbiji. Naša država to, srećom, prepoznaje, držeći da je zdravlje nacije jedan od njenih najvažnijih resursa. Zbog toga Klinika „Dr Laza Lazarević“ već godinu i po intenzivno sprovodi programe promocije mentalnog zdravlja u zajednici, u skladu sa Strategijom javnog zdravlja RS. Otvaranje Centra za mentalno zdravlje, na 20. spratu „Beograđanke“, važan je korak u tom smeru, jer omogućava ljudima da lakše i van okvira predrasuda, potraže nužnu pomoć. To znači da osoba sa psihičkim tegobama može i bez uputa, besplatno i bez zakazivanja i čekanja, da se obrati stručnjacima raznih profila, što je do sada iskoristilo oko 5.000 građana najrazličitije starosne dobi, „od kojih većina nikada nije imala kontakt sa profesionalcem iz oblasti mentalnog zdravlja“, kako naglašava dr Stašević Karličić. U Centar su se javljali i oni koji nisu oboleli, već su imali smetnje, pa su na taj način na vreme predupredili bolest. Razlog tako masovnom odzivu upravo je izmeštanje prijema iz okruženja izloženog stigmi i predrasudama. Jer, u Srbiji su mentalna oboljenja i dalje tabu, možda i više no u svetu, ona naglašava, pa je Centar jedan od načina na koje se utiče na smanjenje stigmatizacije psihijatrije, čemu je Svetska zdravstvena organizacija posvetila ovu čitavu dekadu. Istovremeno se radi na prevenciji depresije, anksioznih, i sa stresom povezanih smetnji, koje raspiruju faktori savremenog društva. Zadatak stavljen pred „Lazu“, sinonim za stigmu, nije bio mali, jer, „nažalost, u Srbiji do sada nije sprovedena nijedna epidemiološka studija iz domena mentalnog zdravlja, niti postoji funkcionalni registar za mentalna oboljenja“, kako ova energična žena navodi. To što u njenoj kancelariji sve deluje neobavezno, od njenog stava, do odnosa sa zaposlenima, sakriva činjenicu da se na otklanjanju ovakve neslavne zaostavštine, uveliko radi. Štaviše, pri kraju je postupak akreditacije Klinike, što znači da će se svetski standardi u postupanju i lečenju psihijatrijskih bolesnika, i ovde poštovati, kao i dosledno sprovoditi Zakon o zaštiti pacijenata sa mentalnim smetnjama. „Do sada smo, a tokom vrlo kratkog perioda, uspeli da smanjimo trend hospitalizacije, sa 150 na 38 bolničkih dana, uz pomoć savremene farmakoterapije koja nam i omogućava praćenje Vodiča dobre kliničke prakse, kao svetskog standarda za lečenje“, kaže naša sagovornica. Naime, kroz sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja u Srbiji, obezbeđeni su savremeni dugodelujući preparati koji značajno doprinose kvalitetu života na duge staze. Dosadašnja praksa pak pokazuje, sklonost naroda da se „leči“ na svoju ruku, stariji „smiruju živce“ bensedinima i sličnim, dok se mladi okreću psihoaktivnim supstancama. Dok prvo zatupljuje i anestezira razmišljanje, drugo biva i okidač za psihičke poremećaje, ili duševno stanje komplikuje, upozorava dr Stašević Karličić. Stoga upućuje apel: javite se stručnjacima, ne pristupajte tzv. samomedikaciji. Osim preventivom, koja je neupitni prioritet, Klinika u okviru svojih redovnih aktivnosti sprovodi psihosocijalnu rehabilitaciju hroničnih psihijatrijskih pacijenata, sa idejom da se pacijenti osnaže i reintegrišu u sredinu iz koje su došli. „Akcenat je na unapređenju preostalih kapaciteta i učenju socijalnih veština, što bi im omogućilo samostalan život u zajednici“; objašnjava direktorka. Spoj ta dva principa primenjen je kroz program „Razumevanje je najbolji lek za dušu“, sproveden od oktobra 2017, do oktobra 2018. Zaposleni Klinike radili su na terenu za građanima, podstičući empatiju prema psihički fragilnima. Statistički - svaka je četvrta osoba tokom života pogođena nekim mentalnim oboljenjem, a svaka peta žena i svaki 10. muškarac bar jednom u životu doživi depresivnu epizodu, kako ona ističe. U cilju promocije mentalne nege, Klinika je nastupila na Festivalu zdravlja, ali i sprovela edukaciju zaposlenih sa primarnog nivoa zdravstvene zaštite kako da pristupe ljudima, prepoznaju mentalne bolesti, i korisnike sistema vode kroz usluge koje on pruža. Novootvorena nacionalna telefonska linija za prevenciju suicida, koju je Srbija uvela među poslednjim od evropskih država, a posredstvom Klinike, usmerena je ka predupređivanju posledica mentalnih bolesti. „Smatra se da Tele apel smanjuje stopu samoubistava i do 30 odsto, s obzirom na rezultate zemalja koje ovu liniju imaju već dugi niz godina“, ona navodi. „LJudi koji rade na SOS liniji neće davati gotova rešenja i sigurno ne konkretne terapijske intervencije, već će pružati prvu podršku ljudima u krizi dajući im saznanje da postoji izlaz. I da ovaj zdravstveni sistem ima razvijenu infrastrukturu i kvalitetne ljudske resurse koji u skladu sa svetskim standardom mogu ponuditi lečenje“, Stašević Karličić poručuje. I ističe da ne postoji društvo niti istorijski period u kome je samoubistvo bilo iskorenjeno, dok Srbija ne pripada endemičnim područjima za samoubistvo za razliku od nekih zemalja istočne Evrope kao što su Ruska Federacija, Mađarska, Estonija, Litvanija itd. „Srbija se nalazi na trinaestom mestu u Evropi po broju samoubistava sa oko 1.500 suicida godišnje.“ Direktorka „Laze“ tvrdi da su personalni kapaciteti Klinike dostatni za sve potrebe pacijenata, pa iz sopstvenih resursa pokrivaju sve navedeno, i pokriće nove planirane aktivnosti. Srbija je napredovala na polju mentalnog zdravlja i po dostupnosti usluga stručnog kadra po domovima zdravlja, uz olakšicu zakazivanja u prvom slobodnom terminu i vanmatičnoj ustanovi. „Dr Laza Lazarević“ je otvoren 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Još samo treba da shvatimo kad je čas da im se obratimo. Ili ovo preporučimo nekom ko je u problemu, pre no što digne ruku na sebe, ili na prvog slučajnog prolaznika. Jer, šta je stigma prema mogućim posledicama?