Aplauza nikad dosta: Koju će funkciju dobiti Vučićev specijalac Marko Đurić

Marko Đurić bi mogao da bude budući ministar spoljnih poslova ili čak premijer u novoj vladi, krenulo je licitiranje po beogradskoj političkoj čaršiji onog trenutka kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz sliku na kojoj njih dvojica poziraju za okruglim uličnim stolom nečega što nalikuje na prodavnicu krofni za usput na Menhetnu, najavio da se srpski ambasador u Vašingtonu "vraća u Srbiju" i da će "obavljati veoma važnu funkciju".

Podsvesno ili ne, na toj objavi na Instagramu, Vučić je sebe uporedio sa čovekom za koga bi mnogi mogli da kažu kako je politički preteča današnjeg predsednika – Slobodanom Miloševićem. Možda Vučić i nije namerno, boraveći u SAD gde je govorio na sednici SB UN, sebe poredio sa Miloševićem, a možda i jeste, šaljući subliminalne poruke kako se u "skupštini sveta" bori za Kosovo, dok je Milošević o tome samo mogao da sanja i da umesto toga preko naših glava dobije bombe. Ali je nesumnjivo svog "specijalca" Marka Đurića, namerno uporedio sa Dobrivojem Budimirovićem Bidžom, kome je kao najveća politička ostavština to što ga svi pamte po tome da je sam sebi odsekao prst, da je znao da zapeva u Skupštini i da je do besmisla obožavao Miloševića.

 

Ovo poslednje zapravo bi i mogla da bude ključna paralela dvojca Milošević-Budimirović spram onog Vučić-Đurić. Kako je popularni Bidža iz Svilajnca bio spreman na sve za svog šefa, tako je i Marko Đurić izgradio sliku kako je u stanju da, fudbalskim rečnikom rečeno, za svog predsednika podmetne glavu tamo gde drugi ne bi ni nogu. I ne samo glavu, već i spremnost da bude provučen kroz blato, i bukvalno i u prenesenom značenju, te da služi kao predmet podsmeha, ako zatreba.

Mada, nije uvek tako izgledalo...

Od protivnika do obožavaoca Vučića

Đurić je karijeru počeo kao gorljivi protivnik Vučića, odnosno politike u kojoj je Vučić bio važan činilac. Sa 17 godina bio je aktivista Otpora, a to bi ostalo skriveno od javnosti da se u bespuću interneta nije pojavio sačuvani snimak iz 2000. godine. Tadašnji Vučić bi, verovatno, ondašnjeg Đurića nazvao "stranim plaćenikom i izdajnikom", "snagom haosa i bezumlja" ili nekim sličnim epitetom koji su borci protiv vlasti dobijali od vladajuće "crveno-crne koalicije". Slična koalicija, čije su stranke prošle izvesnu evoluciju, i danas je na vlasti, ali se Đurić više ne bori protiv nje. Za razliku od kolega Otporaša, koji su ranih dvehiljaditih zauzeli važne državne i poslovne funkcije, Đurić se opredelio da u nešto kasnijoj mladosti, a u prvim danima SNS, bude u toj stranci, tada opozicionoj.

PROFIMEDIA / AA/ABACA/Abaca Press Hapšenje Marka Đurića na Kosovu

Zbog svega toga, danas ga perjanice vladajuće koalicije proglašavaju talentovanim i sposobnim političarom, ambasadorom, Vučić ga hvali (poredeći ga sa Bidžom, ali i to je valjda neka pohvala)...

Ali, ni to nije uvek tako izgledalo... Ni u SNS.

Đurić je SNS karijeru počeo kao koordinator pravnog tima i asistent zamenika predsednika stranke Aleksandra Vučića. Bio je i član Glavnog odbora, te portparol. Međutim, od trenutka osvajanja vlasti, Đurić se seli u kabinet tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, gde postaje savetnik za spoljnu politiku, budući da je prethodno učestvovao u osnivanju stranačkog tima koji bi se bavio međunarodnim odnosima i EU integracijama.

Kao Nikolićev savetnik, u vreme njegovog latentnog sukoba sa Vučićem, u kom je nekadašnji predsednik Srbije vodio "istočno" krilo SNS, naslonjeno na nacionalističku politiku i divljenje prema Rusiji i Kini, a Vučić "zapadno" - prepakovano radikalsko krilo za širu upotrebu, Đurić se svrstao na "pogrešnu" stranu. Nikolićevu.

Tada se hvalio da je lično osmislio Zajednicu srpskih opština na Kosovu, a ubrzo je, umesto na Nikolićevoj strani ili kao deo kompromisa između dve struje, postao šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a potom i šef pregovaračkog tima u dijalogu Beograda i Prištine.

Prenaglašeni stil divljenja lideru

Od tada, Đurić postaje Vučićev specijalac – spreman da izvede sve moguće i nemoguće akcije i da na sebe primi teret ne samo neuspelih akcija, već i ismevanje u svojoj preteranoj predanosti liku i delu, pa čak i da, ako je potrebno, i fizički rizikuje.

Na tom mestu istakao se akcijom u kojoj je slao voz oslikan freskama na Kosovo, koji nikada do njega nije stigao, proglašavajući pobede od 5:0 protiv Prištine, koje je jedino on video, a tada je počela i njegova karijera u stilu narodnjačkog stiha "aplauza nikad dosta". Đurić je uvek bio spreman da povede skandiranje "Aco Srbine" ili aplauz Vučiću, i to posebnim prenaglašenim stilom.

 

Koliko je Đurić bio Vučićev "specijalac" govori i to što je imao zadatak da obavlja jednu od najneprijatnijih funkcija u tom trenutku, s obzirom na odnose Beograda i Prištine, da se redovno pojavljuje na pregovorima u Briselu, ali i da političku scenu među Srbima na Kosovu u potpunosti podredi Srpskoj listi, bliskoj beogradskoj vlasti, a da sve eventualne poene pripiše svom šefu – Aleksandru Vučiću. Obavljajući te specijalne misije, bio je u situaciji čak i da su mu fizički ugroženi život i zdravlje, kada ga je kosovska policija, na nasilan način privela 2017, jer nije imao dozvolu za ulazak na Kosovo.

 

Nije se Đurić hvatao u koštac samo sa Kosovom, već je "vežbao" i diplomatiju i to pre nego što je bilo pomena da će postati ambasador u Vašingtonu. Kada je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova cinično prokomentarisala Vučićevo sedenje u premaloj stolici u Ovalnom kabinetu ispred Donalda Trampa, Đurić joj je "žestoko" odgovorio:

„A zamisli taj predsednik nijednu ružnu reč protiv Rusije nije rekao, čak ni na tom mestu. A zamisli taj predsednik je kod ruskog predsednika i po sat i po vremena čekao na prijem i nikada nije tražio posebnu stolicu. Ja Vam ne dozvoljavam da napadate ponosnu Srbiju. Sram Vas bilo!“, rekao je Đurić.

Podmetanje "grudi" za diplomatske strelice

Podmetanje "grudi" kako bi se primila diplomatska strelica odapeta iz Moskve, nije iznenađenje, iako je u ranijim nastupima Đurić pokazivao divljenje vladarima iz Kremlja, budući da je o svom šefu, Aleksandru Vučiću, upućivao i ovakve reči:

"Video sam ga kako istrajava kada je bivalo zaista teško, i znam da dobro zna kako se do mirne luke vodi brod i po olujnom nevremenu. Znam i koliko je jaka želja i energija stotina hiljada članova stranke kojoj pripadam-naše Srpske napredne stranke, da u narednim godinama ubrzamo razvoj naše otadžbine i da je zaštitimo od opasnosti i rizika koji joj u teškim globalnim previranjima prete", pisao je Đurić.

 

 

 

U skladu sa svim tim bilo je logično, bar prema logici trenutne vlasti, da Vučićev "specijalac" dobije visoku diplomatsku poziciju, iako baš i nije imao diplomatskog iskustva, pa je imenovan za ambasadora u Vašingtonu.

Od tada, pa do danas, Vučić povremeno najavljuje kako će se Marko Đurić vratiti u Srbiju i preuzeti važnu funkciju, kako je to učinio sada ili u septembru prošle godine. No, budući da se bliži formiranje nove vlade, jasno je zašto se ta funkcija vidi kao neko važno ministarsko mesto, dok se prethodni put spekulisalo da će zameniti Aleksandra Vulina na čelu BIA.

A sada, pohvale od Hila...

O Đurićevom radu u Vašingtonu, sasvim "iznenada", posle Vučićeve najave izjasnio se i američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil. On je Tanjugu kazao kako je Đurić "bio izvanredan ambasador u Vašingtonu".

"Mislim da je ambasador Đurić napravio i postavio pozitivan kurs odnosa Srbije i SAD i mislim da mu srpski narod duguje veliku zahvalnost zbog toga što je postigao ovde”, rekao je Hil.

Duško Lopandić, nekadašnji diplomata i ambasador, kaže da za NIN da je Vučićeva najava o Đurićevom povratku neobična i da bi mogla da znači da bi "Đurić trebalo da bude negde visoko".

"A, to znači da bi mogao da bude ili ministar spoljnih poslova, ili čak premijer. Mada, ja smatram da je ovo prvo realnije, i da to više odgovara", kaže on.

Lopandić kaže da je Đurić bio par godina u Vašingtonu i stekao određene međunarodne veze, te da ima veze u Izraelu.

"To su verovatno razlozi zašto bi mogao da bude ministar, a uvek se i interesovao za diplomatiju", dodaje Lopandić.

EPA / EFE/Andrej Cukić

Prema njegovom mišljenju, to je i u vezi ne samo sa Đurićevim boravkom u SAD, već i sa "interesom Vučića da razvija veze prema SAD-u, što je i pokazao potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma, koji je bio veoma čudan, neobičan i za Srbiju ne baš povoljan, ali to je bio jedan signal Amerikancima".

"Naravno, možda je to povezano i sa očekivanjima da će se u SAD promeniti administracija, odnosno da će na vlast doći Tramp", dodaje on.

Ipak, koju god Đurić da dobije funkciju, Lopandić ističe da vlast neprikosnoveno ostaje u rukama Aleksandra Vučića.

"Đurić je bio vrlo lojalan saradnik i kada se radi o komplikovanom procesu na Kosovu, on je to sprovodio prema nalozima, povremeno je pod navodnicima pravio nestašluke, kao što je bio čuveni voz... Ali, u načelu, on je dosta korektno pregovarao u Briselu, to lično znam zato što sam bio tamo. Ali je, onako kao i svi Vučićevi saradnici, sto posto na liniji šefa i taj poltronski deo je neophodan da bi se napredovalo unutar SNS-a. Može li se reći da potencijalno postavlja još jednog svog vernog čoveka na visoku poziciju? Apsolutno, da. S tim što ja mislim, ako bude ministar spoljnih poslova, da će pokazati više proaktivnosti nego prethodnik Dačić, koji je više, da tako kažem, samo pokrivao to mesto", kaže Lopandić.