Vučićev istanjeni manevarski prostor za čuvanje vlasti u Beogradu: Kuc, kuc, Marija! Mogu li izbori?

„Kuc, kuc. Marija, guten tag, gud morning, ovde prevodilac. Bukvalno kao kaznena ekspedicija. Ime i prezime. Koliko vas tu živi?“. Ovako premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić predočava gledaocima televizije sa nacionalnom frekvencijom dolazak međunarodne komisije koja bi ispitala izborne neregularnosti u Srbiji. Podrugljivi opis ne umanjuje činjenicu da je to scenario koji, pred konstitutivnu sednicu Skupštine Grada Beograda, naprednjačka vlast najpre želi da izbegne. Posle jasne i oštre rezolucije Evropskog parlamenta koji je poručio da zemlja koja je na putu ka EU ne može imati izbore kakvi su bili 17. decembra 2023. godine, izveštaj ODIHR-a može samo da zacementira jasnu poruku Evrope: “Kuc, kuc. Vučiću, dosta je!”.

I sam predlog o dolasku međunarodne komisije uneo je paničnu nelagodu među najviše funkcionere Srpske napredne stranke. Naravno, jer bi komisija morala da pokuca na brojne adrese sa sumnjivim brojem glasača. U trenutnoj atmosferi, za predsednika Aleksandra Vučića novi izbori mogu biti najmanje loš scenario za izlaz iz krize – jer zahuktale zahteve za ispitivanje tvrdnji o izbornoj krađi ni najbolji spinovi iz kuhinje SNS-a očito ne mogu da skrenu sa koloseka.

I na toj liniji je bila druga jezička finesa premijerke. Ona je najavila da će se najverovatnije ići na nove, a ne na ponovljene izbore u Beogradu, dodajući da „ni jedan jedini glas nije ukraden“.

Drugim rečima, ide se na izbore jer SNS nema većinu u Skupštini Beograda. Tako, ovaj scenario za naprednjake ostaje mala pobeda u porazu. U toj slagalici ostaje još jedan delić: kako uveriti svoje glasačko telo da većine zaista nema kada je već svima jasno da je, zahvaljujući preletačima, ima.

Nestorovićeva troglava aždaja na naduvavanje

Novi manevarski prostor na tom terenu Vučiću je nedelju dana pred sednicu (ne)namerno obezbedio Branimir Nestorović, nekrunisani lider Pokreta “Mi – Glas iz naroda”. Senzacija decembarskih izbora izduvala se kao balon i raspala na tri dela, u formatu 2-2-2. Beogradski odbornici ove liste grupisani su u frakcijama oko Aleksandra Jerkovića, Branimira Nestorovića i pet osnivača. Tehnički, svaka frakcija ove troglave aždaje je dovoljna Vučiću da formira vlast. Time bi mogao da Beogradom vlada sa pokretom (kojim god delom) i time ispuni više puta ponavljan zavet da neće praviti vlast sa “preletačima”.

Predstavnici Pokreta, koji se po svoj prilici raspao zbog svađe oko raspodele novca, mahom nisu bili raspoloženi da zvanično pričaju o raspletu pred samu sednicu ili, kako je za NIN rekao jedan od njih: “ne osećase dobro da uleće u tuđ tanjir”. A šta je na meniju? Hoće li u vlasti sa SNS? Jerković je u javnosti već označen kao preletač, ali da li (još) ima poziv? Deluje da nema.

Nestorović je od prvog dana ponavljao da neće ni sa vlašću ni sa opozicijom, ali je istovremeno često “tercirao” Vučiću u napadima na opoziciju. Kontroverzni doktor nije bio voljan da za NIN govori o svojim planovima uoči sednice. Treća frakcija i dalje je pri stavu da vlasti sa SNS neće biti, kaže za NIN jedan od pet osnivača Pokreta Branko Pavlović.

TANJUG / Dragan Kujundžić

“Mi smo sigurni u naša dva odbornika iz Obrenovca. Da su hteli da trguju, oni bi tu poentirali davnih dana. Jerković i odbornica koja je uz njega bi podržali gradsku vlast kada bi imali ponudu. Nestorović je na sastanku, kada je rekao da napušta pokret, rekao da sa svojom organizacijom idu na nove izbore. Ne mogu sada da učitavam da su oni bilo šta indicirali u tom pravcu. Meni se čini da je ovim učinjena takva korist sistemu da sada, sa ovako spuštenim očekivanjima građana prema “Mi – Glas iz naroda”, Vučić ide na izbore”, kaže Pavlović za NIN.

Međutim, i da dve frakcije mimo Nestorovića to žele, njih neće predsednik privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić. On je gostujući na TV Hepi izjavio da za SNS jedino Nestorović ima legitimitet i da ga i dalje čeka. Ali njegove reči o legitimitetu lako mogu biti rastegljive, po potrebi. I to je zapravo ono što rascep prvenstveno i nudi. Ko je legitiman – onaj zbog čije je popularnosti nastao izborni rezultat ili onaj ko je ostao veran pokretu? Može biti svako, niko, jedan, drugi. Kako god Vučiću bude odgovaralo kada bude pravio svoj narativ o izbornoj odluci.

Kapilarni glasovi i niski start

I dok je opozicija u evropskoj diplomatskoj ofanzivi, mnogo je indikatora da je SNS u predizbornom niskom startu. Javna je tajna da je članstvo SNS dobilo naloge da sakuplja “kapilarne glasove”. I planovi da se nadležnosti za Projekat EKSPO 2027, ključnog posla vlasti u narednom periodu, prebace na Republiku govore da je neizvesnost oko formiranja vlasti u Beogradu velika.

Do zaključenja ovog teksta, izveštaj ODIHR-a već se nalazio u Nemanjinoj 11 ali i u rukama predstavnika opozicije. U izveštaju, u koji je NIN imao uvid, iznet je niz od 25 preporuka, među kojima je sedam označeno kao prioritetno.

„Da bi se rešila zabrinutost oko tačnosti biračkih spiskova i povećalo poverenje javnosti, relevantne zakone, propise i praksu treba ponovo razmotriti kako bi se omogućio pristup podacima o registraciji birača i olakšalo sprovođenje značajne revizije Jedinstvenog biračkog spiska uz učešće relevantnih aktera, uključujući političke partije i civilno društvo, u skladu sa standardima zaštite podataka“, jedna je od osnovnih preporuka u izveštaju.

U izveštaju piše i da su navodi o brojnim preminulim osobama koje ostaju u registru, kao i navodi o masovnoj migraciji birača na lokalnim izborima „značajno nagrizle poverenje javnosti u tačnost biračkog spiska“. Takođe, konstatuje se i da je poverenje dodatno pogoršano nedostatkom sveobuhvatnog odgovora vlasti. Opozicija je podvukla da izveštaj oslikava istinu i sliku srpskog društva kroz prizmu izbora.

Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić izjavio je za N1 da je međunarodna komisija neophodna, kao i da se izbori u Beogradu moraju ponoviti zbog krađe, a ne zbog Nestorovića. „Sve drugo bi bilo zamazivanje očiju građana Srbije i skretanje pažnje sa istine“, kaže Aleksić.

Svakako, odluka SNS o raspisivanju izbora u Beogradu zavisi i od njihove procene da li eventualno može biti nekih protesta, da li će se jasno zahtevati izmena biračkih spiskova, da li će se pokrenuti neka istraga u Briselu ili neće, od toga šta govore istraživanja javnog mnjenja... Isto važi i oko kalkulacija za sam datum koji se može kretati u rasponu kraj aprila - početak maja.

Kako je godišnjica tragedija u „Ribnikaru“ i Duboni 3. maja, izvesnije je da bi naprednjacima odgovarali raniji datumi. To bi mogao biti 21. april ili možda idealno 28. april, za kada je zakazan Beogradski maraton i kada će pola grada biti blokirano.

Svakako pritisak za dolazak međunarodne komisije neće nestati  čak i da se raspišu novi izbori. Samo je pitanje da li je Vučić spreman da se kocka i ide ka formiranju nelegitimne vlasti na temeljima glasnih optužbi o krađi i zaoštravanju odnosa sa Evropom.

Vreme ističe, a odgovor na pitanje šta se čuje iza “kuc, kuc” je sve jasniji.