Orban ne može uvek na kafu ili zašto EU sve glasnije razmišlja o ukidanju veta

Nakon dugih osam sati u Briselu, Evropska unija je uprkos protivljenju Mađarske donela odluku da otvori pregovore o članstvu sa Ukrajinom, i to pošto je mađarski premijer Viktor Orban u ključnom momentu glasanja napustio prostoriju. Takav neobičan sled događaja, koji je podigao veliku buru u evropskoj javnosti, još jednom je ogolio činjenicu da je EU često žrtva sopstvene politike načina donošenja odluka, ali istovremeno i otvorio pitanje da li će ovakva "kreativna" rešenja postati deo redovne prakse.

Ili, jednostavnije rečeno, da li možemo i na narednim sastancima na kojima se raspravlja o pitanjima po kojima nema jedinstva očekivati da neko "izađe na kafu". Jer odluka je mnogo, taman toliko koliko i neslaganja članica po ključnim pitanjima, a u mnogima od njih jedna od ključnih figura je mađarski premijer. 

U poslednje vreme se čini da je "najbliži saradnik Kremlja u Evropi" takoreći višak na sastancima evropskih lidera. Naime, Viktor Orban je, uoči dana odluke, nedeljama isticao da će staviti veto na bilo kakvo otvaranje pristupnih pregovora. Do toga nije došlo i zahvaljujući intervenciji nemačkog kancelara Olafa Šolca, koja je pokazala da nije tako teško iznedriti saglasnost ukoliko se izuzme problematičan faktor. I upravo to se dogodilo, Orban je nakon razgovora sa Šolcom, dobrovoljno napustio prostoriju čime je na iznenađenje svih postignut dugo iščekivan dogovor članica.

Međutim, i pored izglasavanja ove, ostaje mnogo odluka koje treba doneti u narednom periodu, a koje će zahtevati zeleno svetlo svih zemalja članica. Pretpostavlja se i da ova pitanja imaju predispozicije da naiđu na sličan zid kao što se dogodilo pre par dana, samo što onakvo uzdržavanje Mađarske ne može uvek biti opcija. Ili ipak može?

Kako EU donosi odluke

Važne odluke EU po pitanju spoljne politike, bezbednosti, proširenja i finansija zahtevaju potvrdu svih 27 država članica, mada se u određenim situacijama postupkom uzdržavanja ne blokira, odnosno ne sprečava njeno konačno izglasavanje kao takve, čemu smo i svedočili na poslednjem samitu u Briselu. Prema zakonu, da bi predlog bio usvojen nijedna država ne sme glasati protiv njega. S druge strane, izglasavanje se može realizovati i pod uslovom da najviše jedna trećina, odnosno devet država članica, ostane uzdržana prilikom procedure glasanja.

Pošto Orban svojim postupkom izlaska iz prostorije gde se odvijalo glasanje nije mogao da priloži veto, ispujeni su svi uslovi da odluka bude donešena, a mađarski premijer je mogao da kaže da je ipak ostao dosledan svojim biračima i "čvrstim" stavovima.

EPA / EFE / HANNIBAL HANSCHKE

Uostalom, ovo nije prvi put da lider jedne od zemalja bude odsutan sa glasanja Evropskog saveta, piše Euronews.

Orbanov postupak svakako ne treba posmatrati kao izolovan slučaj, naročito ako se prisetimo da se nekadašnja britanska premijerka Tereza Mej više puta tokom godina između referenduma o Bregzitu i zvaničnog izlaska zemlje iz bloka konstruktivno uzdržavala od glasova u Savetu. I bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je takođe ostala jedina uzdržana tokom glasanja Saveta za imenovanje Ursule fon der Lajen za šeficu Komisije, iako to nije sprečilo njenu nominaciju. 

Međutim situacija sa Orbanom nije kratkog roka. Njegovo nezadovoljstvo ukrajinskim pitanjem neće nestati pošto je usvojen predlog, naročito jer predstoji još mnogo pitanja i odluka koje moraju biti donešene na njenom putu ka pristupanju savezu, zbog čega EU predstoji formiranje dugoročnijeg plana u borbi sa mađarskim vetom.

Samo nekoliko sati nakon što je rešeno pitanje pristupnih pregovora sa Ukrajinom, samit je prešao na pitanja finansija, što se pokazalo kao znatno izazovnije.  Naime, Orban je uložio svoj dugo najavljivani veto, i to na daleko hitniji dogovor o četvorogodišnjem paketu pomoći Kijevu u vrednosti od 50 milijardi evra, uz pretnju da će Zelenskom uskratiti neophodna sredstva za nastavak rata sa Rusijom. Ipak, ova situacija ne bi trebala da se posmatra kao kakav poraz EU, s obzirom da ona već priprema način kako da zaobiđe mađarski veto ukoliko Orban nastavi da ometa finansijski paket Ukrajini.

S tim u vezi, lideri EU su izrazili uverenje da će pitanje velikog paketa pomoći za Ukrajinu biti rešeno njegovim ponovnim razmatranjem na hitnom samitu krajem januara ili početkom februra, uprkos vetu Mađarske na poslednjem sastanku, piše Euraktiv.

Iako bi najpoželjnija situacija bila da se svih 27 članica usaglase, neophodno je postojanje plana B u ovako neizvesnim okolnostima. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da pomoć EU Ukrajini „nije blokirana“, uz komentar kako veruje da zapravo postoji mogućnost postizanja dogovora sa Orbanom. Kao mogući razlog dogovora pominje se i odluka lidera EU da odmrznu 10 milijardi evra blokiranih u protekle dve godine zbog nepoštovanja vladavine prava u Mađarskoj, uz objašnjenje da se situacija u zemlji izvesno popravila u meri koja ovaj postupak Unije može da opravda.

Međutim, oslobađanje preostalih 20 milijardi evra ne čini se kao realno rešenje ukoliko iza toga ne stoji izuzetno dobar razlog, sudeći prema rečima stručnjaka, s obzirom da bi se tako ozbiljno narušio kredibilitet EU. Svakako nije novost da jedna evropska zemlja odlaže odluku o novcu, kao što je bio slučaj 2011. godine kada je bilo potrebno da se zaobiđe britanski veto na fiskalni sporazum EU.

I predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen smatra da će savez biti prinuđen na traženje alternativa saglasnosti svih 27 zemalja u slučaju da ona ne bude ostvarena, sugerišući kako bi blok mogao da razmotri izuzetan sporazum između svih država članica osim jedne, čime bi osigurali dalji priliv finansija u Kijev.

Da se o planu B svakako razmišlja govori i niz inicijativa u Evropi koje govore o neophodnim transformacijama, koje se tiču i načina donošenja odluka.

Ukidanje veta i principa jednoglasnosti?

Ideja je odjeknula par dana pre samita, kada je devet zemalja zatražilo da se umesto dosadašnjeg jednoglasja uvede glasanje kvalifikovanom većinom, dok je krajem novembra uz poprilično slabu podršku u Evropskom parlamentu usvojena i rezolucija koja bi mogla da okonča nacionalni veto na inicijative EU po pitanju odbrambene i spolje politike.

Kako piše Rojters, postoji opasnost da će blok postati sve nefunkcionalniji kako se bude dalje širio, što bi predstavljalo otežavajući faktor za odlučivanje o spoljnopolitičkim pitanjima kao što su sankcije, finansijska pomoć, snabdevanje oružjem i prijm novih članica.  Mada ovo nije stvar koja bi se mogla rešiti preko noći, jer da bi došlo do ukidanja glasanja "27 od 27", upravo toliko zemalja i mora da da svoj pristanak, što prema mišljenjima stručnjaka može potrajati i godinama, piše Euronews.

"Uklanjanje nacionalnih veta će biti ekstremno teško, jer će se nacionalni veto upotrebljavati upravo protiv toga. Nekim zemljama će verovatno biti neophodan referendum kako bi se to potvrdilo. Sve zemlje moraju da ratifikuju promene temeljnih ugvora kod kuće, u njihovim parlamentima. Ja to ne bih uzeo zdravo za gotovo, čak ni u zemljama čijim vladama se dopada ideja promene ugovora ili je na neki način podržavaju. Ne bih uzeo zdravo za gotovo da će parlamenti lako da se saglase i prate njihove preporuke. Dakle, najverovatnije će ovo biti poprilično težak i dugoročan proces. Proces od mnogo, mnogo godina, u kojima će se objašnjavati građanima i parlamentima zašto je to važno", rekao je nedavno za Euronews Srbija Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije.