Trovanje, sankcije i 25 godina u Sibiru: Ko je Vladimir Kara-Murza, ruski opozicionar osuđen na najvišu zatvorsku kaznu

Ruski opozicionar Vladimir Kara-Murza, koji je osuđen na 25 godina zatvora, smešten je u samicu na najmanje četiri meseca. Njegova advokatica Marija Ejsmont to je objavila posle brojnih zabrinutih reakcija gde se on nalazi.

Prvo se oglasila njegova supruga Evgenija, koja živi u egzilu i izrazila zabrinutost da je on prebačen na "nepoznato mesto". Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron pozvao je Rusiju da "hitno" da informaciju o tome gde se nalazi Kara-Murza, budući da on ima dvojno rusko i britansko državljanstvo. Oglasilo se i nemačko ministarstvo spoljnih poslova, koje je zatražilo da se objavi gde se ruski opozicionar nalazi, kao i da svi politički zatvorenici budu oslobođeni.

Marija Ejsmont objavila je Kara-Murzino pismo da je prebačen iz kaznene kolonije broj šest u Omsku u Sibiru u koloniju broj sedam u istom gradu, gde je smešten u samicu.

"Komisija", pa samica na četiri meseca

"U petak su me bez upozorenja pozvali na 'komisiju' zbog ko zna kog 'prestupa' kada nisam ustao na znak 'ustajanje' (u ćeliji) koji se nije čuo", napisao je Kara-Murza.

Rođaci Kara-Murze (42) zabrinuti su zbog njegovog slabog zdravlja, jer pati od nervne bolesti polineuropatije, koju su izazvala dva pokušaja trovanja.

Vladimir Kara-Murza, koji je osuđen u aprilu 2023. godine zbog "širenja lažnih informacija o ruskoj vojsci" i "održavanja veza sa nepoželjnom organizacijom", nije tek jedan u nizu političkih osuđenika u Rusiji, već opozicionar koji je dobio možda i najveću kaznu zatvora od 25 godina.

Vladimir Kara-Murza je sin Vladimira Kara-Murze starijeg, koji je bio disident još u vreme Sovjetskog Saveza.

Kara-Murza mlađi bio je bliski saradnik i "favorit" Borisa Nemcova, ruskog opozicionara koji je ubijen 2015. godine u Moskvi, u blizini Kremlja.

Potomak je, po očevoj liniji, litvanske porodice Bisenieks, a njegovu dvojicu pradeda iz te porodice ubila je NKVD tokom Staljinovih čistki krajem 30-ih i početkom 40-ih godina 20. veka. Inače, porodica Kara-Murza je tatarskog porekla, a smatra se da su njihovi preci u 15. veku došli u Moskvu i prešli u hrišćanstvo, dok prezime u originalu znači "crni princ".

TANJUG / AP / AP Photo, File

Vladimir Kara-Murza je diplomirao istoriju na Univerzitetu Kembridž, a novinar je postao još sa 16 godina, kao dopisnik iz Londona nekoliko ruskih medija. Bio je i glavni urednik izdanja "Rusian investment rivju", te šef vašingtonskog dopisništva ruske medijske mreže RTVI, koja je osnovana kao deo nezavisne televizije NTV.

On je i autor dokumentarnog filma iz četiri dela o sovjetskim disidentima, a autor je i nekoliko knjiga.

U politiku je ušao sa 18 godina, 1999, kao član Demokratskog izbora Rusije, Jegora Gajdara, koji je početkom devedesetih u administraciji Borisa Jeljcina bio premijer, potpredsednik vlade i ministar finansija. Kasnije je 2001. prešao u Savez desnih snaga, koji su, između ostalih, osnovali Gajdar, Nemcov i Anatolij Čubajs, tri istaknute ličnosti Jeljcinove administracije. Na predsedničkim izborima 2000. godine bio je opoziciono nastrojen prema Vladimiru Putinu, koji je na njima pobedio, i podržao je Grigorija Javlinskog.

Opozicija Putinu još pre nego što je postao predsednik

Kandidovao se za poslanika Dume 2003. u izbornoj jedinici Čertanovski u Moskvi, gde je osvojio 8,6 odsto glasova. Kako su tvrdili opozicioni mediji i strani novinari, u toj izbornoj jedinici zabeležene su brojne nepravilnosti, od pokušaja uklanjanja Kara-Murze sa listića, preko paljenja njegovih bilborda, do kupovine glasova.

Zajedno sa Nemcovim i Garijem Kasparovom, osnivač je organizacije Komitet 2008, koja je trebalo da objedini demokratsku opoziciju, ali se ubrzo raspala. Bio je jedan od glavnih ljudi u predsedničkoj kampanji pisca i sovjetskog disidenta Vladimira Bukovskog 2008, ali je njegova kandidatura odbijena.

Kara-Murza je bio visoki funkcioner opozicionog pokreta Solidarnost, da bi kasnije prešao u Republikansku partiju, kojom su kopredsedavali Boris Nemcov, Mihail Kasjanov i Vladimir Riškov.

Bio je aktivan i u protestima protiv vlasti održanim u Rusiji 2010. i 2011, najvećim tokom Putinove vladavine.

On je i koordinator organizacije Otvorena Rusija, koju je osnovao nekadašnji milijarder Mihail Hodorkovski, sa ciljem promovisanja građanskog društva i demokratije u Rusiji, koja se protivi Putinovom širenju moći.

Zahvaljujući njegovom aktivizmu, u SAD je usvojen Magnitski akt, koji je kasnije proširen i postao osnova za uvođenje sankcija ruskim, ali i drugim stranim ličnostima zbog kršenja ljudskih prava ili korupciju.

Protivio se ruskoj intervenciji na Krimu i u Ukrajini 2014. godine i pozivao da "svet reaguje na Putinovu agresiju".

Slučajevi trovanja

Dva puta je, 2015. i 2017, završio u teškom stanju u bolnici, a on i njegovi saradnici veruju da je bio otrovan dok je bio u Rusiji. Kara-Murza je više puta izjavio kako veruje da su ti pokušaji trovanja usledili upravo zbog Magnitski akta, kao i zbog njegovog zalaganja da se slični zakoni donesu u Kanadi i EU.

EPA / EFE/CLEMENS BILAN

Prema rečima njegovog advokata Vadima Prohorova, Kara-Murzi je u moskovskoj bolnici, u kojoj je lečen oba puta, 2017. utvrđeno da je bio "pod toksičnim uticajem nepoznate supstance".

Kako je Kara-Murza rekao, istragom u Francuskoj utvrđeno je da je imao povišen nivo mangana u organizmu 59,5 puta, bakra 1,8 puta, cinka 2,25 puta i žive 1,2 puta. On je podneo i zahtev za istragu pokušaja njegovog ubistva i optužio pripadnike specijalnih službi Rusije za umešanost.

U novinarskom istraživanju koje su zajedno sproveli Belingket, Insajder i Špigel 2021. godine, tvrdi se da je Kara-Murzu pratio isti tim obaveštajaca FSB koji je odgovoran za navodno trovanje Alekseja Navaljnog takođe 2015. i 2017.

Posle početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Kara-Murza je uhapšen 11. aprila, pod optužbom da se "protivio policijskim nalozima", samo nekoliko sati pošto je izjavio da je "Putinova vlast – režim ubica". Kasnije je optužen i za "širenje lažnih vesti o ruskoj vojsci", zbog govora koji je održao u Kongresu Arizone, u kom je osudio napad na Ukrajinu. Kasnije mu je, prema tvrdnjama njegovog advokata, na teret stavljena i veleizdaja, a osuđen je na najstrožu moguću kaznu zatvora od 25 godina, što je najviša kazna izrečena od početka rata u Ukrajini.

Kara-Murza je suđenje uporedio sa čistkama u Staljinovoj eri i u završnoj reči na suđenju je rekao "Znam da će doći dan u kom će nestati mrak nad našom zemljom, kada će rat biti nazivan ratom, a uzurpator biti nazivan uzurpatorom, kada će oni koji su zapalili ovaj rat biti nazivani kriminalcima umesto ljudi koji žele da ga zaustave. I tada će naši ljudi otvoriti oči i videti strašne zločine počinjene u naše ime".