Babaroga zaustavila pad Italije: Godinu i po dana vladavine Đorđe Meloni

Dočekana „na nož“ u celoj Evropi, optuživana da je ekstremna desničarka, poređena sa Musolinijem, ili u najboljem slučaju sa francuskom desničarkom Marin le Pen, optuživana za koketiranje sa autoritarnim liderima, poput Viktora Orbana i Donalda Trampa... Godinu i po dana kasnije, stvari izgledaju sasvim drugačije. Đorđa Meloni se vrlo brzo uklopila u evropski politički sistem, danas je cenjena i poštovana širom Evrope, a u Italiji joj je podrška porasla na 57 odsto. 

Prva žena predsednica vlade uspela je da izvuče Italiju iz duboke recesije i učini svoju zemlju jednom od najperspektivnijih i najprosperitetnijih u EU. Za razliku od zemalja Balkana, koje se i dalje čvrsto drže „mitova i legendi“, prosečan Italijan fokusiran je na svoj novčanik i frižider, i tu je tajna velike podrške Meloni.

Posle zamora sa vestima o ekonomskoj recesiji i sporom rastu, Italija je postala lučonoša ekonomskih promena. Prosečno povećanje prihoda po domaćinstvu iznosi 1,7 odsto u 2023. godini, mada je taj podatak teško proveriti, ali nezvanični podaci potvrđuju tu tvrdnju Rima.

Ekonomija u plusu

Italijanski zavod za statistiku objavio je pre dve nedelje da je proizvodnja u poslednja tri meseca 2023. godine bila 4,2 odsto veća u odnosu na nivo pre izbijanja pandemije kovida, što je najbolji oporavak bilo koje velike evropske privrede, otprilike dvostruko veći od oporavka Francuske i Velike Britanije u istom periodu.

Važno je uporediti i ekonomske pokazatelje Italije i Nemačke, koja se smatra najjačom ekonomijom unutar Evropske unije. Rast italijanske privrede u poslednjem kvartalu 2023. godine iznosio je 0,5 procenata, dok je Nemačka pala za 0,2 odsto. Prema rečima Franka Brunija, potpredsednika Instituta za međunarodne političke studije u Milanu, Italija je iskoristila ranjivost Nemačke u pogledu izvoza u Kinu, zbog njenog ekonomskog usporavanja. 

Vrlo važna činjenica je i da je stopa nezaposlenosti u Italiji u januru ove godine bila na najnižem nivou u poslednjih 16 godina - 7,2 odsto. Poređenja radi, stopa nezaposlenosti u Nemačkoj, najrazvijenijoj evropskoj zemlji, jeste 5,7 odsto, dok je u Francuskoj 7,5, a u Španiji 11,76 odsto.

Mateo Ilardo, analitičar Stratfora, kaže da je Meloni nasledila ekonomiju opterećenu dugom od 144 procenta u odnosu na BDP. Dodaje da ključne mere u budžetu za ovu godinu uključuju smanjenje poreza, povećanje plata u javnom sektoru i povećanje penzija. 

Karijerni diplomata dr Zoran Milivojević objašnjava za NIN da je na osnovu čvrste politike zadržavanja desničarskog ekonomskog kursa Italija sačuvala svoje vitalne parametre.

„Sada kada se reindustrijalizacija postavlja kao prioritet Nemačke, Italija nema taj problem. Gospođa Meloni se držala kursa desne ekonomsko-političke strategije i to daje rezultat. Za razliku od nje, Nemačka plaća cenu, kako odsustva suverenosti u aktuelnom geopolitičkom kontekstu, sa gubitkom komparativnih prednosti koje je imala na osnovu energetskih i trgovinskih resursa (Severni tok, istočna tržišta), tako i zaokretima koje je u početku diktirao levi deo semafor koalicije, ideološki predvođen Zelenima i Liberalima“, ističe Milivojević.

Postavljanje u okvirima desnice

Kada je došla na vlast, zapadne elite su sumnjale u nju kao nekog koje je svojevremeno „iskazivao divljenje fašizmu“. Za to vreme, Meloni je, iako percipirana kao političar krajnje desnice, učinila značajan politički podvig, potvrdila jasnu poziciju svoje zemlje unutar NATO-a uprkos poznatim proruskim stavovima svoje koalicije, i uverila zapadne lidere u nepokolebljivu podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv Rusije. Istovremeno je svojim ugledom doprinela promeni nekih politika EU.

PROFIMEDIA / Michailidis/EUC / Zuma Press / Profimedia

Upravo je njen pritisak u velikoj meri promenio stav Evrope prema migrantima, od fokusiranja na izdavanje azila i preraspodelu među državama EU do plaćanja trećim zemljama da zadrže migrante izvan granice Unije. Ipak, ona se ne odriče svojih desničarskih saveznika u EU, poput mađarskog i slovačkog premijera Viktora Orbana i Roberta Fica. Milivojević smatra da to nije za čuđenje.

„U pitanju je prirodno postavljanje u okvirima ideologije desnice. Bez obzira na politički pragmatično svrstavanje na liniju Vašingtona i atlantizma, ostaju elementi suverenizma u korenima njenih glavnih političkih postulata i otuda razumevanje za takve tendencije partnera u okviru transatlantske zajednice. Možda to najbolje ilustruje stav gospođe Meloni prema inicijativama francuskog predsednika Makrona u vezi sa ratom u Ukrajini, u kojima postoje i opcije mogućeg direktnog učešća Zapada u sukobu. Ima tu, naravno, i već poznatog rivalskog sučeljavanja između dva velika suseda Italije i Francuske, koje poslednjih godina za vreme mandata predsednika Makrona povremeno dolazi do izražaja“, smatra Milivojević.

Svakako je zanimljiv odnos Meloni prema Sjedinjenim Američkim Državama uoči predsedničkih izbora u novembru. Stiče se utisak da je zauzela pragmatičan stav - „ko god da pobedi, biće moj najbolji drug“. Ona jasno podržava politiku trenutnog američkog predsednika Bajdena u pogledu ruske agresije na Ukrajinu. U govoru pred italijanskim parlamentom ovog meseca, istakla je da se „ukrajinski narod bori za odbranu vrednosti slobode i demokratije na kojoj počiva naša civilizacija“, dodajući da je vojna pomoć neophodna naciji koja je napadnuta.

Koketiranje s Trampom

U razgovoru sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom 1. marta, podržala je i napore Vašingtona u rešavanju bliskoistočne krize.

PROFIMEDIA / Chris Kleponis / Pool via CNP / SplashNews.com / Splash / Profimedia

„Moramo da koordiniramo naše akcije kako bismo izbegli eskalaciju i u tom pogledu u potpunosti podržavamo posredničke napore SAD. Svi zajedno treba da radimo na konkretnim koracima kako bismo garantovali perspektivu dve države (Izraela i Palestine, prim. aut.), što je jedino dugoročno održivo rešenje“, rekla je Meloni.

Ali kada su u pitanju SAD, naravno da se ne radi samo o politici. Trgovinska razmena između Italije i Amerike udvostručila se u poslednjoj deceniji, sa 52 na 100 milijardi dolara. SAD su drugo izvozno tržište Italiji i čine ukupno 11 odsto izvoza Rima. Italijanska ulaganja kroz kupovinu američkih državnih obveznica iznosila su više od 41 milijardu dolara. Poređenja radi, direktne italijanske investicije u SAD su skoro četiri puta veće od ulaganja u Kinu.

Ipak, pored svega toga, Meloni nastavlja koketiranje i sa mogućim novim-starim predsednikom Donaldom Trampom, mada preko posrednika. Tako je kopredsedavajući njene frakcije u Evropskom parlamentu Nikola Prokačini, na pitanje šta je po njemu željeni ishod predsedničkih izbora u Americi, rekao: „Nadamo se da će pobediti Tramp“, dok podružnica njene stranke Braća Italije, sa sedištem na Floridi, ima bliske veze sa takozvanim MAGA (Make America Great Again) republikancima.

Zoran Milivojević smatra da će Rim zadržati dobre odnose sa Amerikom bez obzira na to ko pobedi u novembru.

„Bez obzira na to ko pobedi, gospođa Meloni neće menjati atlantistički pristup u meri u kojoj i Vašington bude na tome insistirao. U tom smislu će ostati verna konceptu bezbednosti koji predstavljaju NATO i američke garancije. Ostaće dosledna i protiv podrške idejama bezbednosne autonomije EU koju zagovara francuski predsednik Makron. Kada je reč o mogućoj promeni u Beloj kući i ponovnom dolasku gospodina Trampa, on može računati na podršku gospođe Meloni u nastojanjima da disciplinuje evropske partnere po modelu za koji se zalagao i u prethodnom mandatu, pre svega po pitanju izdvajanja za NATO“, ističe Milivojević. 

Teško do pozicije lidera Evropske unije

I pored svih strahova koji su postojali od dolaska Đorđe Meloni na mesto premijera, Italija se pokazuje kao „uspešna priča“, kako politički tako i ekonomski. Gledajući slabog nemačkog kancelara Šolca i konfuznog francuskog premijera Makrona, postavlja se hipotetičko pitanje može li Italija zauzeti vodeće mesto u Evropi. Diplomata Milivojević smatra da to ipak nije moguće.

„Bez obzira na krizu liderstva u vrhu Evrope, nije realno da Italija preuzme ulogu vođe u EU. Ona nema argumente tvrde moći kao Nemačka, koja je dominantna nacija, ali i dalje vodeća ekonomija EU sa svim finansijskim i drugim potencijalima, ili Francuska kao jedina nuklearna sila i stalna članica Saveta bezbednosti UN iz Evropske unije, sa respektabilnim ekonomskim potencijalima. Ono na šta Meloni može da računa jeste novi prodor desnice na izborima za Evropski parlament u junu i dodatnu promociju na ličnom i političkom planu“, kaže Milivojević.

Preuzimanje francuskih kolonija - Afrički kec iz rukava

Meloni je vrlo vešto iskoristila gubitak uticaja Francuske na njene bivše kolonije u Africi, najavljujući investicije u iznosu od 5,5 milijardi evra u taj kontinent. Ta inicijativa ima za cilj da ojača uticaj Rima, kako u Africi tako i u širem regionu Mediterana, kroz bilateralna ulaganja u energetski sektor. 

EPA / FABIO FRUSTACI

Ta suma uključuje zajmove, grantove i garancije, paket u koji će Italija uložiti tri milijarde evra iz svog klimatskog programa i 2,5 milijardi iz razvojnih sredstava. Sve ovo je dogovoreno tokom samita Italija - Afrika u italijanskom Senatu 29. januara, kome je prisustvovalo oko 25 afričkih lidera, ali i visoki zvaničnici EU.

Zašto je to važno? Italija radi na povećanju snabdevanja prirodnim gasom, ili putem gasovoda ili u obliku tečnog naftnog gasa, iz više afričkih zemalja kako bi dodatno smanjila zavisnost od energenata iz Rusije, ali i otvorila mogućnost za izvoz viška širom Evrope.

U međuvremenu, Rim se nada da će obećanje velikih investicija ubediti lidere nekih afričkih zemalja da pojačaju granične kontrole i smanje odliv migracija ka Evropi ili bar da pristanu da prihvate tražioce azila poslate nazad iz Italije. Ipak, ova inicijativa je veoma ambiciozna za Italiju i nejasno je da li će zemlja imati političke i ekonomske kapacitete da je sprovede, a sve usred značajnih operativnih rizika u Africi, kao i finansijskih i političkih ograničenja kod kuće.