Ko stoji iza terorističkog napada u Moskvi: Zašto su Iran i SAD na jednoj strani, a Moskva na drugoj

Teroristički napad u Moskvi, u kom je u koncertnoj dvorani "Krokus" ubijeno 145 ljudi, a više od 500 je povređeno, nije samo ostavio otvoren niz pitanja o tome kako se odigrao, već i jedno najbitnije, ko su naručioci napada. Koliko je to pitanje delikatno, možda najbolje govori činjenica da su, u odgovoru na njega, na istoj liniji SAD i Iran, dok Rusija tvrdi da postoji drugi trag, koji vodi ka Ukrajini, ali nije isključeno ni da Kremlj skrene na stranu Teherana i Vašingtona, iako možda ne otvoreno.

Moskva je direktno zatražila od Vašingtona da joj dostavi sve informacije koje ima o terorističkom napadu u moskovskoj koncertnoj dvorani "Krokus", u kom je ubijeno 145 ljudi, a više od 500 je povređeno, rekla je ambasadorka SAD Lin Trejsi.

Da se na liniji Moskva-Vašington sarađuje po tom pitanju, potvrdio je i stalni ruski predstavnik pri UN Vasilij Nebenzja, koji je kazao da "Rusija računa na saradnju sa zapadnim zemljama u istrazi o naručiocima terorističkog akta".

"Nadamo se da će naše zapadne kolege sarađivati sa nama po pitanju otkrivanja naručilaca napada i njihovog privođenja pravdi", rekao je Nebenzja i ipak dodao da pitanje o "uključenosti zapadnih obaveštajnih službi u pripremu terorističkog napada ostaje otvoreno".

Američka ambasadorka u Moskvi rekla je da su "sve neophodne informacije predate, bez obzira na sasvim realne i duboke nesaglasnosti sa Kremljom".

"Od samog trenutka terorističkog akta, SAD su nastavile da dele sa ruskim službama informacije kojima smo raspolagali, sarađujući u istrazi i po njihovom direktnom zahtevu. To ćemo raditi i ubuduće", rekla je Trejsi.

Odgovornost preuzela ISIS-K

Do sada je zbog jednog od najvećih terorističkih napada u istoriji Rusije uhapšeno 11 osoba, među kojima i četvorica direktnih izvršilaca. Međutim, ko je naručilac i organizator napada, još nije poznato.

Odgovornost je preuzela teroristička organizacija Islamska država Korasan (ISIS-K), deo ISIS-a čije je sedište u Avganistanu.

Kremlj je dugo krivio Ukrajinu i zapadne zemlje za povezanost sa terorističkim napadom. Međutim, poslednjih dana situacija je za nijansu drugačija. Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev, od milja poznatiji kao "glavni ruski obaveštajac", rekao je da su "ruski istražitelji potvrdili postojanje veze između direktnih izvršilaca terorističkog napada i ukrajinskih nacionalista". Patrušev je dodao i da je ta veza "potvrđena i proceduralno utvrđena". Međutim, Patrušev, za razliku od ranijih izjava koje su stizale iz najviših krugova ruske vlasti, sada ne govori o "Kijevu", "Zapadu", "kijevskom režimu" koji su u vezi sa terorističkim napadom, već o "kijevskim nacionalistima".

TANJUG / AP / Alexander Zemlianichenko

Da li on na taj način pokušava da načini neku vrstu odstupnice u odnosu na optužbe da je Ukrajina, država sa kojom je Rusija, posle invazije, de fakto u ratu, umešana u krvavi teroristički napad, svaljujući odgovornost na "nacionaliste"? Ili samo poistovećuje kompletnu vlast u Kijevu sa "nacionalistima", što takođe ne bi bilo nemoguće, znajući narativ koji od početka rata vlada u Moskvi?

Očekivano, Patrušev je ponovio obećanje svoje zemlje da će svaku osobu odgovornu za zločin smatrati odgovornom.

"Počinioce, saučesnike i organizatore monstruoznog krvavog terorističkog napada, povezane pojedince, gde god da se kriju i kako god pokušavaju da prikriju tragove, čekaće zaslužena kazna", rekao je on.

Faktor Iran

Da postoji mogućnost kako Moskva ipak ne odbacuje tezu da iza napada stoji ISIS-K, pa se zato traži formulacija u "ukrajinskim nacionalistima", može se zaključiti i iz analize Rand korporacije. Kako se navodi u toj analizi, namera Moskve da umanji ulogu ISIS-K u napadu mogla bi da negativno utiče na odnose sa Iranom, koji je u velikom sukobu sa tom frakcijom ISIS-a i koja je izvela krvave napade na iranskoj teritoriji.

To bi moglo da utiče na stav kako iranski i ruski odnosi nisu usklađeni, iako su se dve države vojno i ekonomski zbližile posle ruske invazije na Ukrajinu. Takođe, rusko negiranje odgovornosti ISIS-K moglo bi da i u samom Iranu izazove podele, jer nisu svi iranski lideri zagovornici tesnih veza sa Moskvom, uz obrazloženje da Teheran postaje previše zavisan od Kremlja.

Takav pristup, odnosno veza "ukrajinskih nacionalista" i islamista, mogla bi da bude elegantan način da Moskva upre prstom u obe strane, budući da se u analizi koju su sproveli Viljnus institut iz Litvanije i departman za nacionalnu bezbednost američkog Univerziteta Merilend, ukazuje na opasnost od dolaska islamskih militanata u sukob u Ukrajini, i to na obe zaraćene strane. Kao primer na ukrajinskoj strani navode se bataljoni Šeik Mansur i Džohar Dudajev, koje čine uglavnom čečenski dobrovoljci, a neki od njihovih boraca označeni su kao "podržavaoci ISIS koji su se borili u Siriji i Iraku".

Upozorenje iz Vašingtona i Teherana

SAD su, inače, i ranije navele kako su ruskim vlastima, pre nego što se napad dogodio, javile informacije da se priprema teroristički akt, o čemu su pisali Njujork tajms i Rojters. Vašington post čak tvrdi da se u tim informacijama, između ostalog, direktno pominje i "Krokus siti hol" kao jedna od mogućih meta napada, te da je Moskva te informacije dobila dve nedelje pre samog napada.

Prema navodima ruskih medija, Moskva je sličnu informaciju dobila i od Irana, koji se u Siriji, kao saveznik Bašara el Asada i Rusije, bori protiv ISIS-a. O tome je pisao i Rojters, koji je naveo da je Iran informacije o mogućem terorističkom napadu u Moskvi dobio tokom saslušanja pripadnika ISIS-a koji su uhapšeni zbog dva bombaška napada u Iranu tokom januara.

TANJUG / AP / Sergei Vedyashkin/Moscow News Agency

Međutim, kako se dodaje, ruske specijalne službe tvrde da su te informacije bile "nedovoljno konkretne".

"Informacija je bila previše opšta i nije omogućavala da se u potpunosti identifikuju ljudi koji su učestvovali u tom strašnom delu", rekao je Sergej Nariškin, direktor ruske Spoljnoobaveštajne službe.

I Ukrajina i SAD jasno su demantovali bilo kakvu povezanost Kijeva sa ovim terorističkim napadom. Kiril Budanov, šef ukrajinske obaveštajne službe, rekao je da je bilo kakvo dovođenje u vezu Ukrajine sa napadom – neosnovano. On je dodao da istražitelji nemaju nikakve dokaze koji bi povezali napadače sa Kijevom, te da su takve optužbe usmerene na širenje antiukrajinskog raspoloženja u Rusiji.

Istraga o finansiranju i "prozor za Ukrajinu"

Ruski istražni komitet pokrenuo je istragu o finansiranju terorističkog napada, u kojoj tvrdi da je novac za njega stigao kroz nekoliko kompanija, među kojima je i ukrajinska Burisma holding, u čijem je savetu direktora do 2019. bio Hanter Bajden, sin američkog predsednika Džoa.

iz Bele kuće su odgovorili kako "Rusija zna da je teroristički napad u Krokusu delo Islamske države" i navode iz ove istrage nazvali nonsensom.

Moskva je tvrdila da su se četvorica direktnih počinilaca napada uputila ka Ukrajini, gde im je "obezbeđen" prozor za prelazak granice, pa su i uhapšeni u Brjanskoj oblasti, u blizini granice sa Ukrajinom, Tu tezu donekle je "minirao" beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, jedan od najbližih Putinovih saveznika, koji tvrdi da su oni zapravo krenuli u Belorusiju, ali da su skrenuli ka Ukrajini kada su shvatili da su beloruske bezbednosne snage podigle stepen pripravnosti.

Patrušev je ranije, ne iznoseći dokaze, tvrdio da je "Ukrajina izabrana za glavni instrument borbe protiv Rusije" i da je "u tom smislu čak i teroristički akt u Krokusu dobio odobrenje sa Zapada", dodajući da su posle napada "američki i evropski mediji poveli kampanju čiji je cilj da skrene pažnju sa glavnih krivaca". On je čak optužio ambasadu Ukrajine u glavnom gradu Tadžikistana Dušanbeu, da "vrbuje najamnike da ratuju na strani Ukrajine", dovodeći tako u vezu državljane Tadžikistana, uhapšene zbog terorističkog napada u Moskvi, sa Kijevom.