Da li je opozicija prešla Rubikon podele: Može li se opet do jedinstva koje je opoziciji donelo dosad najbolje rezultate

Neslaganje o izlasku na predstojeće beogradske i lokalne izbore 2. juna, označilo je kraj opozicione koalicije "Srbija protiv nasilja". Deo opozicionih stranaka rešen da izađe na izbore, iako složan u oceni da uslovi neće biti fer, smatra da naprednjacima bez borbe ne treba prepustiti nijednu opštinu i grad. Druga strana koja zastupa tezu neophodnosti bojkota, međutim, veruje da nema svrhe učestvovati na izborima koji su unapred pokradeni, da se izlaskom vlasti daje legitimitet i predlaže odlaganje izbora na jesen. Time bi se, veruju, obezbedilo dovoljno vremena za poboljšanje izbornih uslova, a svojim, sada već bivšim kolegama, zamera što nisu ostali ujedinjeni kako bi zajedničkim pritiskom vlast naterali da ispuni pomenuto rešenje. I jedna i druga strana, čvrsto se drže svojih stavova. No, budući da nekadašnji koalicioni partneri ostaju složni oko neophodnosti poboljšanja izbornih uslova, nameće se pitanje u kojoj meri još ima prostora da se dođe do zajedničke tačke. Bar po pitanju predloga Ustavnog zakona kojim je predviđeno pomeranje izbora na jesen. 

Šta bi usvajanje predloga na kome insistira deo opozicije zapravo značilo? Ukratko, svi izbori za jedinice lokalne samouprave, bili bi održani najkasnije do kraja 2024, a najranije šest meseci od stupanja na snagu poslednjeg donetog zakona, navedenih u predlogu. Ovo, inače, uključuje i one lokalne samouprave u kojima su izbori krajem decembra već sprovedeni. 

U predlogu je navedeno da će Narodna skupština doneti zakone o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, Zakona o prebivalištu i boravištu građana, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, Zakona o sprečavanju korupcije i Zakona o Ustavnom sudu. Predviđeno je da organi grada Beograda, opština, gradova i gradskih opština koji su obavljali funkcije u trenutku stupanja na snagu pomenutog Ustavnog zakona, nastavljaju rad do dana konstitituisanja novih skupština. 

Države, navodi se, mogu naići i na izazove u uspostavljanju novih instituta i konstituisanju novih organa vlasti u vremenu koje je bliže ili dalje od trenutka promene Ustava, pa se tada donosi Ustavni zakon o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovođenje ustava u cilju prevazilaženja problema upotrebom ustavom opravdanih procesnih mehanizama. 

"O tome postoje uporedni primeri, poput iskustava Crne Gore, Hrvatske i Slovenije", navodi se u obrazloženju i dodaje da je slična praksa viđena i ranije u Srbiji.

Opozicija, tada još na okupu, prethodno je ovaj zahtev uputila predsednici Skupštine Ani Brnabić, koji je ona odbila uz obrazloženje da bi to bio potez kojim se gazi Ustav i zakon. A potom je saopštila odluku da će preostali lokalni izbori biti održani zajedno sa beogradskim, tako prihvativši raniji zahtev opozcije koji je, takođe, nazivala protivustavnim. Predsednik SSP-a, Dragan Đilas, izjavio je da poslanici te stranke, Srbije centra, Novog DSS-a i POKS-a, smatraju da do 2. juna nema vremena za primenu preporuka za poboljšanje izbornih uslova. 

"Sve to će produbiti krizu u društvu i zato su poslanici Srbije centra, Novog DSS, POKS i SSP, danas skupštini predložili Ustavni zakon. Samo prihvatanje tog zakona i pomeranje svih izbora za jesen, omogućiće da, napokon, u Srbiji imamo koliko-toliko regularne izbore", istakao je Đilas. 

Lideri Narodnog pokreta Srbije i Pokreta slobodnih građana, Miroslav Aleksić i Pavle Grbović, čije stranke će učestvovati na izborima, poručili su da će podržati ovaj predlog dela opozicije. Aleksić je, međutim, dodao i da nije spreman "da bez borbe preda nijednu opštinu i grad u Srbiji".

Sada se postavlja pitanje je li ovo tačka koja predstavlja nadu za buduću saradnju opozicije. Ili je, za tako nešto, uzimajući u obzir da će se opoziciona borba za izborne uslove voditi na dva fronta, već kasno? 

"Zajednička tačka opozicije"

Naša sagovornica, pravnica Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), za NIN ocenjuje da ovaj predlog predstavlja zajedničku tačku opozicije. 

“Predlog Ustavnog zakona sada je podnet Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo, ali, prethodno je bio predat i Ani Brnabić, tokom razgovora o izbornim uslovima. Dakle, već se našao na stolu u skupštinskim razgovorima i tada su iza njega stajali apsolutno svi iz koalicije SPN i NADA, čitava opozicija. Smatram da je to bila dobra stvar, da treba krenuti od zajedništva oko tog rešenja. Poslednjih dana smo mogli da vidimo da je, na primer, Pavle Grbović, rekao da oni i dalje stoje iza tog predloga, ali, problem je što vlast sada neće imati motivaciju da ga prihvati, pošto je deo opozicije odlučio da izađe na izbore 2. juna, iako nije ispunjena nijedna preporuka, pre svega ODIHR-a, za poboljšanje izbornih uslova. I, zato su sada šanse da se usvoji predlog kojim bi izbori bili odloženi na jesen, vrlo male. Ne možete imati izbore i sada, i na jesen. To, naprosto, ne ide jedno sa drugim", podvlači Mandić. 

Smatra da bi deo opozicionih stranaka koji je odlučio da učestvuje, ukoliko do dana sprovođenja izbora nijedna preporuka ne bude ispunjena i stanje ostane nepromenjeno, trebalo da povuče svoje liste, što, dodaje, mogu da urade do 18. maja. 

"Ovo je moj građanski poziv njima. A onda da, ukoliko to bude slučaj, svi zajedno insistiraju na uslovima. Sve stranke i pokrete na opozicionoj strani, pozivam da razmisle o svojim odlukama, i da shvate kakve posledice one mogu imati na građane", predočava Mandić. 

NIN / Mitar Mitrović

Objašnjava da bi usvajanje predloga ustavnog zakona značilo da bismo imali jedinstven datum za sve lokalne izbore, uključujući i one lokalne samouprave u kojima su izbori sprovedeni krajem decembra gde je takođe bilo neregularnosti. Prema tom predlogu, podvlači, izbori bi bili održani najkasnije do kraja 2024, odnosno, najranije šest meseci nakon poslednje zakonske izmene, koja bi se, između ostalog, ticala i biračkog spiska. 

"Ali, i svega ostalog što je ODIHR zahtevao. Dakle, bio bi ostavljen prostor za primenu preporuka, za to da one daju neki efekat u realnosti, nakon čega bi izbori bili sprovedeni. Što bi značilo da bi izmene morale da se sprovedu relativno brzo, u roku od mesec, najviše dva, kako bi ti rokovi bili ispunjeni. Važno je naglasiti da bi ovaj predlog trebalo da podrži dve trećine narodnih poslanika, što znači da bi takvo rešenje, moralo da bude posledica parlamentarnog konsenzusa", ističe Mandić. 

Kako kaže, najveći argument koji vlast ima da ospori predlog koji bi omogućio odlaganje izbora na jesen, jeste razlaz opozicije po pitanju insistiranja na ovom zahtevu. 

"Onog trenutka kada je deo opozicionih stranaka odlučio da pristaje na raniji datum i da nema potrebe da čekamo jesen, tada je za vlast stvar bila rešena. Ukoliko bi deo opozicije koji je pristao na ovo, preispitao ili povukao svoju odluku, zajednički pritisak bi doveo do tog rešenja i do izbora na jesen. A, što se tiče pravnih argumenata vlasti da ospori ovaj predlog, teško da ih mogu imati. Ti argumenti jedino mogu biti politički - a to je da se njima ne isplati da primenjuju preporuke za poboljšanje izbornih uslova, jer onda teško mogu da dobiju izbore", zaključuje Mandić za NIN. 

"Stvari su previše odmakle"

Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar, za NIN ocenjuje da je razilaženje koalicije SPN ostavilo određene posledice, ali, dodaje da pravljenje konsenzusa na temu održavanja izbora na jesen, nije nešto oko čega bi se dve grupacije sporile. Mada...

"Ne smatram da je to odluka koja zavisi od insistiranja ujedinjene opozicije, već od vladajuće koalicije, koja u ovom trenutku, nema motiva da ispuni taj zahtev. Mislim da su šanse za to bile male, zato što je SNS-u bilo važno da ne pokaže takvu vrstu ustupka, poput odlaganja izbora na jesen. I pritom, ne mislim na pomeranje lokalnih izbora, jer bi na to verovatno bili spremni, već na odlaganje beogradskih. Čak i da je koalicija ostala na okupu, ne mislim da imaju mehanizme kojima bi mogli da ubede vladajuću koaliciju da promeni svoju odluku", ističe Klačar. 

Dodaje da je već postignut dogovor, za grad Beograd započete su izborne radnje, a usvojene su i promene u Zakonu o lokalnim izborima, te su, kako kaže, "stvari previše odmakle". A šanse za saradnju nekadašnjih koalicionih partnera sada su, dodaje, veoma male. 

FONET / Zoran Mrđa

"Jedino što mogu da vidim, a to bi bio iznuđeni kompromis, jeste da u nekom trenutku lista Biramo borbu, ukoliko bude nezadovoljna implementacijom dogovorenog sa vladajućom strankom, odluči da se prikloni zajedničkom bojkotu. To bi bio iznuđeni kompromis, zbog koga bi se oni ponovo našli na istoj strani. Ali, čak i da se do desi, bojim se da će do tada odnosi biti do te mere narušeni, da bi bilo pitanje koliko bi bojkot dao efekta i da li bi oni mogli da reše svoje nesuglasice, jer, kako koji dan prolazi, ti odnosi se dodatno urušavaju", naglašava naš sagovornik. 

Klačar smatra da su od sada, pa sve do dana izbora, strategije dve grupacije koje su jednom činile celinu, različite.

"Oni su jedni drugima, trenutno, na određeni način, politička konkurencija. Koalicija Biram borbu želi da mobiliše birače, a koalicija koja se odlučila za bojkot želi suprotno. Jedni žele da naprave što bolji rezultat, a drugima je u interesu što manja izlaznost i lošiji rezultat. Zato smatram da je prostor za kompromis mali, čak i kada bi koalicija Biram borbu u nekom trenutku promenila svoju odluku i odlučila da bojkotuje izbore", ističe on. 

Veruje, ipak, da će saradnju nastaviti u domenu ispunjavanja preporuka ODIHR-a, jer se u tom smislu njihovi ciljevi ne razlikuju. Ali.. 

"Ako govorimo o nekom političkom dogovoru, meni se čini da je to jedino moguće ukoliko lista Biram borbu odustane od izlaska na izbore. Mada, čak i da se to desi, meni se čini da je upitna politička budućnost Srbije protiv nasilja. Mislim da je ta koalicija završila sa svojim radom onog trenutka kada su se razišli na pitanju izlaska na predstojeće izbore", zaključuje Klačar za NIN.