Pretnja Rusije korišćenjem kibernetičkih napada, propagande i drugih taktika za uticanje na javno mnjenje u Nemačkoj je stvarna i ona raste, smatra ministarka unutrašnjih poslova Nemačke, Nensi Fezer.
„Poravnanje računa bi bilo istorijski opravdano“, rekao je poljski premijer Donald Tusk kancelaru Olafu Šolcu.
„Opasnosti su dosegle nov nivo“, rekla je ona za list „Zidojče cajtung“.
Njeno upozorenje dolazi dok se Nemačka priprema za izbore za Evropski parlament u junu i izbore u tri nemačke savezne pokrajine koji se održavaju u septembru. Sve je veća zabrinutost da će Moskva pre glasanja pokušati da pridobije podršku za proruske stranke, poput krajnje desničarske populističke Alternative za Nemačku (AfD), piše Dojče vele.
„Sada je reč o pokazivanju odlučnosti i snage u suočavanju s ovim i razotkrivanju načina na koji druga strana deluje“, kaže Ridiger fon Frič, bivši nemački ambasador u Moskvi i bivši potpredsednik nemačke obaveštajne službe za inostranstvo BND.
Šta je hibridno ratovanje?
Izraz „hibridno ratovanje“ opisuje kompleksnu strategiju koja kombinuje vojne alate s nekonvencionalnim metodama u rasponu od povećanja ekonomskog pritiska do širenja propagande. To nije novi fenomen. Vekovima države koriste sredstva koja nisu vojna kako bi uticale na javno mnjenje u inostranstvu.
No, tokom poslednje dve decenije, uspon interneta i društvenih mreža doneo je novi arsenal internet-oružja: u operacijama koje su poznate kao „hack-and-leak“ operacije, hakeri dobijaju pristup osetljivim ili poverljivim informacijama i zatim ih strateški puštaju u javnost.
Kibernetički napadi se mogu koristiti i za rušenje kritične infrastrukture zemlje, uključujući mašine i softver koji se koristi na izborima. Istovremeno, platforme društvenih medija koriste se za širenje izmišljenih ili pogrešnih informacija.
„Digitalni svet je ostvarenje sna za obaveštajne službe“, kaže Fon Frič za Dojče vele.
Kako to funkcioniše?
Hibridno ratovanje često se opisuje kao oblik „rata u senci“ koji se odvija daleko od očiju javnosti i nikada nije službeno objavljen.
„Koncept hibridnog ratovanja je da u početku ne primetite da se to događa“, kaže za Dojče vele Lesli Šibel, stručnjakinja za Rusiju u Fondaciji Kerber iz Hamburga.
U januaru je nemačka vlada saopštila da je otkrila koordinisanu rusku kampanju dezinformisanja na platformi Iks, bivšem Tviteru. Pre nego što je ugašena, kampanja je distribuirala više od milion poruka putem lažnih profila, gurajući lažne ili pogrešne priče, poput one da pomoć ratom razorenoj Ukrajini zanemaruje lokalne građane.
Širenjem takvih poruka na velikom broju internet-platformi, Rusija želi maksimalno da poveća svoju vidljivost i podstakne osećaj legitimnosti. Cilj je, kažu stručnjaci, da se prošire društvene podele, podstakne gnev i poseje nepoverenje u demokratske procese i medije.
„Za Rusiju je širenje sumnje već uspeh“, kaže Šibel.
Kako uzvratiti
Da bi se suzbilo hibridno ratovanje potreban je višestruki pristup, slažu se stručnjaci. Zemlje moraju da svoju kritičnu infrastrukturu, uključujući tehnologiju glasanja, adekvatno zaštite od kibernetičkih napada.
Curenje podataka o Taurusu u kojem su ruski obaveštajci dobili pristup vojnim komunikacijama jer se jedan od učesnika u razgovoru priključio putem nezaštićene veze – takođe naglašava potrebu za podizanjem svesti o kibernetičkoj bezbednosti u svim sektorima društva.
Stručnjaci naglašavaju važnost edukacije građana o taktikama dezinformisanja i o tome kako sve informacije na koje naiđu na internetu mogu biti namerno osmišljene da bi ih zavarale i da bi se njima manipulisalo.
„Važno je otkriti mehanizme ove propagande – kako ona deluje, kako utiče na nas, kako utiče na mišljenje“, zaključuje Sanikova-Frank.
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
