Izveštaj Batuta upozorava: Srbija u riziku od širenja divljeg poliovirusa koji dovodi do dečije paralize

Srbija se našla među zemljama sa srednjim rizikom od širenja divljeg poliovirusa nakon eventualnog unošenja, a koji dovodi do razvitka bolesti dečije paralize, navedeno je u poslednjem izveštaju o obuhvatu vakcinacije Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".  S druge strane, zemlje regiona poput BiH, Crne Gore i Rumunije svrstane su u zemlje sa visokim rizikom od širenja, što dodatno povećava mogućnost unošenja virusa u susedne zemlje, među kojima je i Srbija.

Sudeći prema podacima, glavni razlog ranjivosti možemo pronaći u nedovoljno kvalitetno sprovedenom nadzoru. Povodom Nedelje imunizacije, Batut je saopštio da je 2023. godine obeleženo 25 godina оd pоslеdnjеg rеgistrоvаnоg аutоhtоnоg slučаја dеčiје pаrаlizе izаzvаnоg divljim pоliоvirusоm u Еvrоpskоm rеgiоnu SZО (pod čime se podrazumeva Tursка 1998. gоdine).

"Od 1998. godine na teritoriji Evrope, zahvaljujući imunizaciji protiv ove bolesti, nije bilo registrovanih slučajeva dečije paralize uzrokovane divljim poliovirusom, odnosno od juna 2002. godine Evropski region Svetske zdravstvene organizacije, uključujući i našu zemlju, ima status 'bez dečije paralize'", rekli su za NIN iz Batuta. Ipak ono što je primećeno kao veliki problem u regionu jeste što je kvalitet nadzora nad dečijom paralizom pokazao izvestan trend opadanja upravo u tom periodu nakon što je dobijen pomenuti status. Trend opadanja primetan je i u obuhvatu imunizacije protiv poliomijelitisa.

Problem imunizacije

"Imunizacija je najefektivnija mera prevencije zaraznih bolesti. Zahvaljujući imunizaciji pojedine ozbiljne zarazne bolesti kao što su velike boginje su iskorenjene, a dečija paraliza izazvana divljim poliovirusom je prisutna samo u dve zemlje sveta: Avganistanu i Pakistanu", rečeno je iz Batuta.

Kako ističu, podaci iz 2023. godine ukazuju da su vrednosti obuhvata kako primarnom vakcinacijom, tako i revakcinacijom skoro svim vakcinama iz Kalendara obavezne imunizacije lica određenog uzrasta veći u odnosu na dostignute vrednosti u prethodnom periodu, iako ove vrednosti nisu dostigle ciljnih 95 odsto, kako na nacionalnom nivou, tako ni na nivou pojedinih okruga i opština.

U Srbiji je u 2022. godini registrovan obuhvat vakcinacijom protiv dečije paralize od 91,9 odsto, što je ispod ciljne vrednosti koja bi trebala da iznosi 95 odsto. Najniži obuhvat od 85,8 odsto registrovan je u Beogradu.

Analiza obuhvata vakcinacijom kombinovanom petovalentnom vakcinom po okruzima pokazuje da je u 2022. godini u 12 okruga dostignut ciljni obuhvat od 95 odsto vakcinisane dece u odnosu na planirani broj. U opštinama Mionica sa 56 odsto i Surdulica sa 70,4 odsto registrovani su najniži obuhvati kada govorimo o centralnoj Srbiji, dok su u Vojvodini to Odžaci sa 79,1 odsto, i Titel  sa 72,1 odsto.

Iako je po svim nivoima  obuhvat u prošloj godini viši u odnosu na 2021. godinu, i kao takav je među najnižima u poslednjih deset godina.

Batut napominje da je uzevši u obzir da je obuhvat vakcinacijom protiv poliomijelitisa dece iz romske populacije veoma nizak (prema procenama ne viši od 20 do 30 odsto), kao i da je na pad obuhvata na regionalnom, ali i globalnom nivou uticala je i pandemija COVID-19, kao i prisustvo migranata i azilanata koji dolaze iz endemskih zemalja i zemalja u kojima se registruje cirkulacija poliovirusa izazvanog vakcinom, trenutni status „zemlje bez poliomijelitisa” u doglednom periodu može biti ugrožen.

"Iz navedenog razloga prioritet je da se sprovede revizija vakcinalnih kartoteka, identifikuju i imunizuju sva nevakcinisana i nepotpuno vakcinisana deca, uz kontinuirano podizanje svesti o značaju pravovremene imunizacije među roditeljima i u čitavoj zajednici. Jedino tako možemo sprečiti pojavu kako pojedinčnog oboljevanja, tako i epidemijskog javljanja bolesti koje se mogu preventirati vakcinama u budućnosti", navodi Batut.

Neophodna hitna intervencija

"Svaki slučaj mlitave paralize kod deteta mlađeg od 15 godina, bez obzira na uzrok, zdravstveni radnici treba hitno da prijave epidemiološkoj službi nadležnih instituta i zavoda za javno zdravlje, kako bi bio istražen i laboratorijski ispitan da bi se odbacila sumnja da je uzrokovan divljim poliovirusom. Potencijalni rizik od ponovog unosa divljeg poliovirus postoji, s obzirom na činjenicu da poslednjih godina kroz naš region prolazi, odnosno boravi, veći broj migranata i azilanata od kojih su neki upravo sa teritorije zemalja u kojima ta bolest još uvek nije iskorenjena", rekli su iz Batuta.

U izveštaju se napominje da je prema Planu aktivnosti neophodna hitna intervencija okružnih koordinatora za imunizaciju kako bi se vakcinisala deca koja do tada nisu ili pak nisu primila sve neophodne doze. Cilj je da se u svim opštinama i okruzima, dostigne obuhvat od 95 odsto.

Uz to je neophodno širenje svesti o značaju pravovremene vakcinacije kako bi se održao i kolektivni imunitet i status o kom je prethodno bilo reči.

Šta je dečija paraliza

Dečija paraliza, odnosno poliomielitis, predstavlja veoma zarazno virusno oboljenje koje se prenosi direktnim kontaktom, uglavnom fekalno-oralnim putem. Najčešće su pogođena deca u periodu od treće do osme godine života. Odrasli dosta ređe oboljevaju, iako bolest ostavlja teže posledice.

Blaži simptomi bolesti uključuju temperaturu, slabost, glavobolju, mučninu i povraćanje, dok se u težim slučajevima mogu javiti jaki bolovi u mišićima, ukočenost vrata i leđa kao i pojavu akutne mlitave oduzetosti, koja je karakteristična po asimetriji i koja ostavlja doživotnu invalidnost.

Mada virus poliomijelitisa, koji izaziva dečju paralizu, u više od 90 odsto slučajeva izaziva blage ili praktično nikakve siptome, ukoliko prodre u nervni sistem može dovesti do uništavanja motornih neurona, mišićne slabosti i paralize (oduzetosti).

Zvanična statistika pokazuje da kod polovine onih koji dožive paralizu kroz mesec dana (najkasnije 6 do 8 meseci) dolazi do vraćanja svih funkcija u stanje kakvo je bilo pre nastanka bolesti, kod četvrtine do delimičnog oporavka, dok čak oko 25 odsto osoba ovo oboljenje ostavlja trajno smanjene motoričkih funkcija, što može biti praćeno i oštećenjima vida i sluha, kao i teškoćama u govoru, disanju i gutanju, piše Savez za cerebralnu i dečiju paralizu Srbije.

Poslednji put u Srbiji dečija paraliza je registrovana u Srbiji 1997. godine.