Predsednički izbori u Severnoj Makedoniji: Ko su kandidati i favoriti

Sedmoro kandidata nadmetaće se u prvom krugu predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji, koji će se održati danas. Drugi krug izbora, ukoliko ga bude, biće održan 8. maja, a tog datuma su i parlamentarni izbori.

Za predsedničke izbore prijavljeno je najviše kandidata još od 1999. godine, kada ih je bilo šestoro u trci. Ankete očekuju održavanje drugog kruga, odnosno da nijedan od kandidata u prvom krugu neće skupiti dovoljno veliku podršku da proglasi pobedu. Pravo glasa ima 1,814.317 građana.

Šanse za osvajanje novog petogodišnjeg mandata su podeljene. Najveći favoriti su, sa jedne strane dosadašnji predsednik Stevo Pendarovski, koga podržava koalicija "Za evropsku budućnost" vladajućeg Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM). Sa druge strane, bivši protivkandidat Pendarovskom iz 2019. godine, Gordana Siljanovska Davkova, je rame uz rame prema anketama sa trenutnim predsednikom. Ona je kandidatkinja koalicije makedonske opozicione konzervativne partije VMRO DPMNE - "Tvoja Makedonija".

“Očekujem da će u prvom krugu glasovi biti podeljeni na nekoliko partija i ne očekujem da bilo ko ima šanse da pobedi u prvom krugu, ali očekujem da uđem u drugi krug i na kraju dobijem izbore”, rekao je Pendarovski na otvaranju Centralnog izbornog štaba u Skoplju, prenosi A1.

U igri za novog predsednika Severne Makedonije našla se i profesorka prava Biljana Vankovska, koja se kandiduje ispred stranke Levica, aktuelni ministar spoljnih poslova Bujar Osmani iz Demokratske unije Albanaca (DUI), koja je deo vladajuće koalicije i Arben Taravari iz opozicione Albanske partije. Za novog predsednika Severne Makedonije kandidovali su se i gradonačelnik Kumanova Maksim Dimitrievski, kandidat Pokreta ZNAM – Za našu Makedoniju i predsednik opštine Karpoš u glavnom gradu Skoplju Stevčo Jakimovski, kandidat Građanske opcije za Makedoniju (GROM). U drugom krugu izlaznost mora biti najmanje 40 posto da bi rezultat bio validan.

Suprostavljene struje

Predstojeći predsednički izbori u Republici Severnoj Makedoniji predstavljaju obnavljanje konfrontacije između dva suprotstavljena politička tabora. Sa jedne strane je SDSM koji se identifikuje kao stranka levog centra, dok sa suprotne strane stoji desničarska VMRO-DPMNE, uz unutaralbansku političku borbu u koju je uključena DUI i druge stranke, koja uživa snažnu podršku kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

"Koalicija pridružena SDSM-u podržava predsedničku kandidaturu Steve Pendarovskog, jer uključuje sve etničke zajednice koje žive u Severnoj Makedoniji, uključujući Makedonce, Albance, Bošnjake, Srbe, Turke, Vlahe, Rome, između ostalih, naglašavajući dokazane rezultate u politici Severne Makedonije, ali i šireg regiona", navodi se u analizi Međunarodnog instituta za Bliski istok i balkanske studije (IFIMES).

PROFIMEDIA / Robert ATANASOVSKI / AFP Stevo Pendarovski

Među ključnim političkim pitanjima u Severnoj Makedoniji su Prespanski sporazum, kojim je rešen dugogodišnji spor oko imena ove države, kao i njen ustavni naziv, proistekao iz tog sporazuma - Republika Severna Makedonija. Oni koji se protive tim rešenjima suočeni su sa pretnjom sankcijama SAD i da bude stavljeni na „crnu listu“ američke administracije. Među sankcionisanim pojedncima se nalazi i kandidat Stevčo Jakimovski, iz Kumanova. Jakimovski nije optužen ni za jedno krivično delo u samoj Severnoj Makedoniji, pa je državna izborna komisija saopštila da to što se nalazi pod sankcijama Stejt departmenta ne utiče na njegovu podobnost da se kandiduje za predsednika.

Pitanja EU i korupcije

Dva glavna kandidata, Pendarovski i Siljanovska Davkova, nude političku raskrsnicu za Makedonce. Njih dvoje nude različite političke poglede na rešavanje gorućih problema, načinu prilaska Evropskoj uniji, ali i rešavanje endemske korupcije, koja muči Severnu Makedoniju već godinama, dodaje IFIMES.

Pendarovski kaže da će drugi mandat posvetiti „izgradnji nove političke stvarnosti na putu ka EU“, dok se Siljanovska Davkova slaže da je Severnoj Makedoniji mesto u EU, ali ne pre nego što se izvrše duboke reforme.

Pendarovski ističe da glas za njega znači put ka EU, ali i da se Severna Makedonija "neće vratiti u balkansko sivilo iz vremena režima Nikole Gruevskog i VMRO DPMNE".

Siljavska-Davkova, pak, u prvi plan stavlja "beskompromisnu borbu protiv korupcije i kriminala", optužujući vladu SDSM i DUI za korupciju, te za slabe rezultate u evropskim integracijama. Ona misli da je Severna Makedonija napravila greške prilikom dogovora postignutog kako bi ta država počela pristupne pregovore, tvrdeći da Severna Makedonija treba da ide u EU, ali uz "poštovanje međunarodnog prava, nacionalnih i državnih interesa".

PROFIMEDIA / Robert ATANASOVSKI / AFP Gordana Siljanovska Davkova

Država je kandidat da se pridruži EU još od 2005. godine, ali ih je u tom procesu sputavala Grčka, koja je zahtevala promenu imena.  Kada su taj problem rešili 2018. godine, na njihovom putu se našla Bugarska i spor oko jezika i kulturnog nasleđa. Zvanična Sofija kaže da će ukinuti veto na članstvo u EU samo kada Ustav Severne Makedonije prepozna bugarsku nacionalnu manjinu. Zvanični pregovori sa Evropskom unijom su započeli 2022. godine, isto kada i susedne Albanije i očekuje se da taj proces potraje godinama.

Jedna od glavnih tema kampanje, i za Pendarovskog i za Siljanovsku Davkovu je borba protiv korupcije.

„Pravosuđe je daleko od nezavisnog, a reforme pravosuđa su partijske“, rekla je Siljanovska Davkova. „Moć se zloupotrebljava za korupciju, krađu i lično bogaćenje, a nema odgovornosti, istrage i kažnjavanja osim za neke od najnižih ešalona. Javne nabavke su rak.”

Pendarovski je takođe rekao da je borba protiv kriminala najveći prioritet.

„Smatram da je moć organizovanog kriminala potcenjena i žalim zbog toga što nije bilo dovoljno hrabrosti i istrajnosti u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije“, rekao je on.

Šta spaja opoziciju

Gordana Siljanovska Davkova, prema analizi IFIMES-a, je pažljivo odabran kandidat opozicije koji bi mogao da se suprotstavi Pendarovskom. Njeni javni nastupi odražavaju već prepoznatljiv uticaj Nikole Gruevskog i Đorđa Ivanova, bivših predsednika Severne Makedonije. Gruevski se smatra političkim mentorom predsedničke platforme Siljanovske Davkove, dok joj Ivanov više služi kao inspiracija. Pored titula profesora i doktora prava, veliki stub politike Siljanovske Davkove je nepriznanje ustavnog naziva Republike Severne Makedonije. Ona ipak ostaje dvosmislena po nekoliko drugih pitanja, pokušavajući da pridobije naklonost birača nudeći konzervativnu politiku. Siljanovska Davkova smatra da Prespanski sporazum, koji je rešio spor oko imena Severne Makedonije, ostaje otvoreno pitanje.

PROFIMEDIA / Dursun Aydemir / AFP / Bujar Osmani

Međutim, ime države nije jedina njena politika. Ona je, pored Bujara Osmanija iz Demokratske unije Albanaca i Arbena Taravarija iz ZNAM, fokusirana prevashodno na etnička i rodna pitanja. Na to je naročito fokusiran Osmani koji predlaže da predsednika zemlje ubuduće bira parlament, što bi omogućilo DUI da poveća svoj politički uticaj.

Oba kandidata Albanaca fokusirana su na nekoliko glavnih tema – nastavak evropskog puta, uslov Albanaca za učešće u vladi da Bugari budu uvedeni u ustav (što je i uslov Bugarske za nastavak pregovora sa EU), da se ustavna formulacija "jezik koji govori najmanje 20 odsto stanovništva" zameni rečju "albanski jezik", te da parlament bira predsednika.

DUI je poslednji uslov, izbor predsednika u parlamentu, naveo kao ono što će presuditi kome će dati podršku u eventualnom drugom krugu.

Bez obzira na razlike u politici, svi kandidati su ujedinjeni oko jednog cilja, skloniti Pendarovskog sa vlasti. Analitičari upozoravaju na ulogu šestorice suprotstavljenih kandidata, tvrdeći da ona dolazi prvenstveno iz centara koji se protive i osporavaju evroatlantske integracije Severne Makedonije. Događaji iza kulisa na makedonskoj političkoj sceni potvrđuju da jedan deo Albanaca i dalje blisko sarađuje sa najvećom opozicionom koalicijom VMRO-DPMNE i održavaju komunikaciju sa Nikolom Gruevskim.