Srbija na razmeđu demokratije i autokratije: Zašto padamo na svim listama sloboda

Jedna od rado korišćenih propagandnih alatki vlasti poslednjih godina je razbacivanje statističkim podacima. Naprosto, predstavnici vlasti su u jednom trenutku shvatili da nije dovoljno ljudima govoriti da žive bolje, već da im to treba i nacrtati. Od tog momenta neizostavni rekvizit u javnim nastupima predsednika Srbije postali su tabla i flomaster, a krivulje privrednog rasta, stope BDP-a i procenti Vučićev dokaz da Srbija nezaustavljivo ide napred.

I dok se Vučićevom kreativnom i selektivnom odabiru statističkih podataka dosta toga može prigovoriti, postoji cela jedna oblast koju odbija da zahvati svojom kvantitativnom analizom. Naime, kada god se prihvati flomastera, predsednik se isključivo bavi ekonomijom, smatrajući valjda da druge društvene teme ne mogu tako efektno da se prevedu u lako razumljive cifre. Međutim, izveštaji brojnih međunarodnih organizacija pokazuju da su i druge oblasti, poput stanja demokratije, slobode medija ili nivoa korupcije, i te kako podložne merenju i upoređivanju. A osim što se bave temama koje vlast radije zaobilazi, većina ovih izveštaja se po još jednom bitnom parametru razlikuje od analiza za domaću upotrebu. Dok u nastupima vlasti Srbija uvek ide nagore, u izveštajima međunarodnih organizacija Srbija češće ide korakom ka dole. 

Poslednji izveštaj tog tipa prošle nedelje objavila je organizacija „Fridom haus“, koja analizira stanje demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava širom sveta. U svom izveštaju „Države u tranziciji“, „Fridom haus“ je, posmatrajući stanje u 29 zemalja u rasponu od centralne Evrope do centralne Azije, Srbiju pozicionirao na 14. mesto, svrstavajući je u grupu hibridnih režima. Na razmeđu između demokratskih i autoritarnih društava.

Ovakvi rezultati, ističe za NIN ekspertkinja „Fridom hausa“ za Balkan Aleksandra Karpi, treba da budu alarm i pokazatelj da se Srbija pod aktuelnim režimom ne kreće u dobrom pravcu.

„Izbori su bili samo kulminacija, odnosno šlag na torti, kojima su ogoljene različite vrste institucionalnog propadanja. Ukazala bih i na masovne ostavke gradonačelnika u mnogim opštinama u kojima je trebalo da se izbori održe tek 2024. godine, što je ukazalo na podređenost lokalnih samouprava nacionalnim vlastima. Zatim je tu kontrola koju vlast ima nad privatnim medijima, ali i javnim servisima, prljava kampanja koja se vodila protiv opozicije i kritičara režima, a tu je i zamrznuta reforma pravosuđa, odnosno reforma pravosudnih institucija, kako bi služile građanima, a ne samo visoko pozicioniranim i dobro umreženim pojedincima“, ističe Kapri.

Jasan smer ka dole

Ako se izveštaj pogleda bliže, vidi se da je Srbija obojena još tamnijom nijansom. Među grupama hibridnih režima, „Fridom haus“ pravi razliku između država koje koračaju ka demokratskim društvima, državama koje su zarobljene u ovom političkom čistilištu i onima koje naginju ka autokratskim režimima. Srbija je svrstana u ovu treću kategoriju. 

NIN / Oliver Bunić

Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike i autor izveštaja „Fridom hausa“, ističe za NIN da ono što više zabrinjava od same ocene je smer u kojem se Srbija kreće.

„Mi smo i dalje bliži demokratskim nego autoritarnim državama. Međutim, poslednjih godina primetan je dosta zabrinjavajući trend jačanja autokratije. Sve zemlje Zapadnog Balkana se nalaze u grupi hibridnih režima, ali je u Srbiji najproblematičnija unutrašnja politička dinamika zbog koje postoji ozbiljna opasnost od učvršćivanja autoritarnog režima. Taj trend ima potencijal da brzo i dramatično dovede do daljeg pada Srbije“, kaže Burazer.

Ako se napravi par koraka unazad, taj trend erozije demokratskih standarda u Srbiji je jasno vidljiv. Koristeći istu metodologiju i sistem vrednovanja, „Fridom haus“ je pre deset godina Srbiju rangirao kao demokratsku državu, dajući joj najbolju ocenu od svih zemalja Zapadnog Balkana. I ostali izveštaji međunarodnih organizacija pričaju sličnu priču. 

Globalni indeks slobode medija koji na godišnjem nivou objavljuju „Reporteri bez granica“, u prošlogodišnjem izveštaju Srbiju je smestio na 91. mesto od 180 zemalja sveta. U izveštaju je konstatovano da su novinari redovno izloženi napadima vladajuće elite, te da nijedna od nadležnih institucija ne čini ništa da se situacija promeni. Koliko deset godina ranije, Srbija je po slobodi medija zauzimala daleko bolje – 54. mesto u svetu. 

Institucije se svele na pojedince

Srbiji poslednjih godina ne cvetaju ruže ni po pitanju borbe protiv korupcije. Pre deset godina, prema indeksu korupcije organizacije „Transparensi internešenel“, zauzimali smo 78. mesto u svetu. U prošlogodišnjem izveštaju nalazili smo se na 104. poziciji, iza Kosova, Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore. Na predstavljanju izveštaja Nemanja Nenadić, programski direktor srpskog ogranka „Transparentnosti“, ocenio je ovogodišnji rezultat kao „dugogodišnju stagnaciju sa trendom nazadovanja“. U srodnom indeksu otvorenosti budžeta, Srbija je na 70. mestu od 117 zemalja, čime smo svrstani u grupu zemalja za „minimalnom transparentnošću budžeta“. Silazni trend primetan je i u „Civikus monitoru“, godišnjem izveštaju istoimene međunarodne organizacije koja meri slobodu delovanja organizacija civilnog društva. Kada je prvi ovakav izveštaj objavljen 2018. godine, Srbija je bila pozicionirana kao zemlja u kojoj je delovanje nevladinog sektora bilo suženo. U poslednjem izveštaju, Srbija i BiH su spale u nižu kategoriju zemalja u kojima se civilni sektor suočava sa opstrukcijama. 

Milena Vasić, programska direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom, navodi da pad ocena Srbije u globalnim izveštajima nije novina za ljude koji su malo bolje upućeni u oblasti vladavine prava i zaštite ljudskih prava.

„Međunarodni izveštaji su ponekad i blagi u svojoj formulaciji, pisani diplomatskim rečnikom. Iako sve vreme Srbija ima veoma loš odnos prema ljudskim pravima, pre deset godina su bar postojale nezavisne institucije koje su se tim povodom oglašavale i reagovale. Situacija je toliko ozbiljna da su od institucija ostali retki pojedinci koji se bore za vladavinu prava unutar sistema, što je sada vidljivo, a zbog čega je i Srbija tako loše ocenjena u međunarodnim izveštajima“, kaže Vasić. 

TANJUG / AP / Darko Vojinović

I pored ovih obeshrabrujućih ocena, činjenica je da je Srbija još uvek prepoznata kao zemlja sa demokratskim uređenjem. Kako ističe Burazer, mi smo i dalje daleko od autoritarnih država.

„Između Srbije i Belorusije je ogromna razlika. Nivo sloboda koje mi uživamo, pored svih manjkavosti demokratije u Srbiji, i dalje je drastično bolji nego u autoritarnim režimima. U autoritarnim državama postoji otvorena represija, u njima ne postoje nikakve ili skoro nikakve medijske slobode, a civilno društvo ima veoma ograničen prostor za rad. Mi smo i dalje dosta daleko od toga“, navodi Burazer. 

Zaokret malo verovatan

Kada se rezultati svih međunarodnih izveštaja saberu i oduzmu, računica je jasna - pod vlašću Srpske napredne stranke Srbija je nazadovala u gotovo svim parametrima koji mere nivo demokratije u jednom društvu. Poslednjih deset godina kao domine padali su standardi u političkoj kulturi, slobodi medija, nezavisnosti pravosuđa, borbi protiv korupcije... Približili smo se donjoj granici demokratskih država, ali je utisak da je nedovoljno građana zbog toga zabrinuto. Stručnjaci upozoravaju da je u ovom trenutku malo verovatan trend okretanja na drugu stranu.

„Moje mišljenje je da pod vlašću Aleksandra Vučića tako nešto nije moguće. Čini se da je, zapravo, trend jačanja autoritarizma u Srbiji nezaustavljiv, dok ne dođe do političkih promena. Jedino što ovu dinamiku može da promeni je ili promena vlasti ili povećanje političkog pluralizma koji bi posredno doveo do veće normalnosti političkog života i oslobađanja medija. Ali za to, trenutno, ne postoje uslovi“, zaključuje Nikola Burazer.