Finalista za NIN-ovu nagradu Srđan Srdić: Moj roman je neskrivena posveta Davidu Albahariju

Nakon objavljivanja prethodnog romana, knjige Ljubavna pesma, imao sam nameru da napišem novi roman – kaže nam pisac Srđan Srdić, čije je delo Autosekcija objavila Partizanska knjiga. „Moj spisateljski manir podrazumeva postojanje jasnog plana romana, tona i strukture, i sve sam to imao. Krenuo sam da radim i uvodne stranice teksta poslao svom večnom uredniku, Ivanu Radosavljeviću.

Na kraju rukopisa stoji podatak da ste Autosekciju napisali između 22. oktobra i 17. novembra u kikindskom Mikro-naselju.

Tekst je trebalo da bude prilično kompleksan u izvedbi, obiman i čitalački veoma neprijatan. Ivan Radosavljević bio je izuzetno zadovoljan onim što je pročitao. Vreme je prolazilo i shvatao sam da nisam u stanju da izvedem tako nešto. Ne sad, iz mnogih razloga. To me veoma pogađalo. Nikada ranije nisam imao takvih problema. Ali nikada ranije nisam imao ovoliko godina i nisam se osećao ovako kako se sad osećam kada je pisanje u pitanju. To me naljutilo i razočaralo, činilo mi se da jedna potencijalno velika stvar ne uspeva krivicom mog odsustva volje, snage, fokusa i slobodnog vremena. Onda je preminuo David Albahari, moj decenijski prijatelj. Osećao sam, a to nije novost, da se nas dvojica nismo oprostili na života dostojan način, to osećanje me proganjalo. Istovremeno, tržište je postajalo preplavljeno knjigama tzv. autofikcionalnog tipa, knjigama koje u prvi plan stavljaju samog autora, ono ime na koricama. To je manir s kojim nikako ne mogu da se složim, to je nešto što me strahovito iritira i smatrao sam da ja, ovakav kakav sam, ne zaslužujem takav tretman, kao ni bilo ko drugi. Vraćajući se kući, nakon prve sajamske subote, osećao sam se dovoljno isprovocirano da sednem i probam da uradim ono što sam u tom času mogao, da napišem kratak roman koji demolira ono što se naziva autofikcijom, na neki način je parodira, roman koji odgovara mojim trenutnim moćima i kapacitetima, a koji bi bio neskrivena posveta Davidu Albahariju, pre svega kao ljudskom biću koje je postalo književni junak, fikcionalni identitet.

U naslovu su spojene dve reči: auto i sekcija. Koliko one imaju veze sa autofikcijom i vivisekcijom?

Tačno toliko koliko stoji u naslovu.

Pripovedač nosi vaše ime. Kakav pisac mora da bude prema likovima ali najpre prema glavnom junaku koji se zove Srđan Srdić? Pamtim da mi je Ibrahim Hadžić jednom rekao: „Ne zaboravi nikad autoironiju!“

Ovo je sjajno pitanje jer govori o tome koliko sam uspeo u svojim namerama. Pripovedač se ni na jednom mestu ne izjašnjava kao Srđan Srdić, ali govori o Srđanu Srdiću, autoru čije knjige su mu poznate ali kog sam nikada nije upoznao, a koji radi na nekakvoj benzinskoj pumpi i klanja se javnosti. Takav Srđan Srdić prisutan je u svih pet romana koje sam napisao, nekada u većoj, nekada u manjoj meri. Iako u doba nastanka mog prvog, pa i nekih kasnijih romana, nije bilo govora o terminu autofikcija, još mi se tada činilo kao jako važno da se ogradim, da pokušam da ukažem potencijalnim čitaocima da su moji prozni tekstovi pre svega fikcionalni zapisi, prostori slobode, te da oni ne mogu biti ukaljani bilo kakvim memoarskim ispadima. Ibrahim Hadžić je, kao i mnogo puta ranije, apsolutno u pravu. Jedna od bolesti naše tzv. književnosti, jeste i navada gotovo svih aktera u istoj da budu preozbiljno shvaćeni i to u vremenu koje to nikako ne traži od njih i u kulturi u kojoj tako nešto nije moguće. Ako u Autosekciji postoji bilo kakav Srđan Srdić, on je pre svega smešan. I tako bi trebalo da ostane.

Srđan Srdić (Kikinda, 1977) autor je pet romana, dve zbirke priča, kao i jedne knjige eseja. Dobitnik je književnih nagrada Ulaznica (2007), „Laza Lazarević“ (2009), „Biljana Jovanović“ (2012), „Edo Budiša“ (2012), kao i stipendije iz Fonda „Borislav Pekić“ (2010). Njegovi tekstovi i knjige prevedeni su na engleski, nemački, ukrajinski, makedonski, rumunski, slovenački, albanski i mađarski jezik.

Slavimo 70 godina NIN-ove nagrade i sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da su knjige u najužem izboru za roman godine sada dostupne i u audio formatu na našem sajtu. Zaronite u svet domaće književnosti i upoznajte se sa ovogodišnjim favoritima za NIN-ovu nagradu. Glasovi za romane generisani su uz pomoć AI. Posetite našu stranicu Audio romani i otkrijte priznatu književnost na jedan sasvim novi način.